Narodna verovanja na praznik Cveti
Vernici danas obeležavaju praznik Cveti. Prema crkvenom kalendaru, ovaj praznik dolazi nakon Lazareve subote, ili Vrbice. Takođe, to je i poslednja nedelja u toku velikog Uskršnjeg posta. Cveti uvek padaju u nedelju, a ovaj praznik naziv je dobio po grančici cvetne palme, koju je Isus nosio u ruci.
Danas je Vrbica, evo kakvi su običaji
Srpska pravoslavna crkva slavi danas Lazarevu subotu ili Vrbicu. Na Lazarevu subotu običaj je da se nose grančice vrbe, čime se simbolično predstavlja svečani Hristov ulazak u Jerusalim.
Светски дан књиге и ауторских права
Широм света се на данашњи дан, 23. април, као сећање на дан смрти три велика светска писца – Мигела де Сервантеса, Виљема Шекспира и Инке Гарсиласе де ла Веге – обележава Светски дан књиге и ауторских права.
Овај дан је и прилика да се подсетимо на значај књиге, једне од најважнијих цивилизацијских тековина, споне којом се кроз време и простор преносе искуства и улепшава живот, и захвалимо се књизи, која је истрајавала заједно уз човека и била ослонац у најтежим историјским тренуцима.
Ekvador, jedan od bisera Južne Amerike
Priredila Nevena Vuksanović
Jedinstvena po specifičnostima, istoriji i lepotama, ova mala država kao da je sjedinila vatru, vodu i zemlju. Ekvador je država na severozapadu Južne Amerike, na obali Tihog okeana. To je zemlja koja ima sve – more, planine, vulkane, ostrva i najveći biodiverzitet na svetu. Glavna odlika ove egzotične zemlje je raznolikost – kako prirodna, tako i kulturna. Ekvador je jedna od najmanjih zemalja u Americi. Leži i na Južnoj i Severnoj hemisferi i podeljen je Ekvatorom po kome je i dobio ime. Obilazeći njegova četiri jedinstvena regiona: prašumu Amazona, visove Anda, obalu Pacifika i arhipelag Galapagos, imate utisak da ste obišli ceo svet.
Majka – Gordana Slavković
Za ruku me vodiš i sad
I ja hodam
Na kamen stajem čvrsto
Preko potoka prelazim lako
Uz breg se penjem brzo.
Za ruku te držim
I ti drhtiš
I misliš
da hodaš
Po nitima ljubavi
Do nas.
Život posle smrti – verovanja drevnih civilizacija
Napisala Srbijanka Stanković
Otkad je sveta i veka čoveka fasciniraju misli o smrti i životu posle smrti. U mitologijama i religijama drevnih civilizacija pronalazimo brojne potvrde da je čovek oduvek pokušavao da razume smisao postojanja i otkrije da li zagrobni život postoji.
Hijeroglifi uklesani na građevinama u Egiptu, brojna dela antičke književnosti i istoriografije samo su neka od sačuvanih svedočanstava koja tome u prilog govore. Neki drevni narodi razvili su čitav kult i imali brojne rituale koji su pratili pogreb i bili neka vrsta garancije da će duša bezbedno preći sa ovog na onaj svet.
Kako su zagrobni život zamišljali Egipćani i stari Grci? Zbog čega su Sumeri tragali za besmrtnošću i kako su izgledale grobnice u drevnoj Kini?
Студијски профил Библиотекарство и информатика са страним језиком
У оквиру Виртуелног дана отворених врата Филолошког факултета Универзитета у Београду, представљање студијског профила Библиотекарство и информатика са страним језиком заказано је за 18. април 2021. године у 14.30. На веб-страници Факултетa можете пронаћи линк за присуствовање. Сви заинтересовани за овај студијски профил (који сам иначе и ја завршила), добродошли су да се укључе, чују нешто више о садржају студија и поставе питања.
Више информација о самој групи можете пронаћи на њиховој ФБ страници.
Očekivanja – Fric Perls
„Ja radim svoje, a ti radi svoje. Nisam na ovom svetu da bih ispunio tvoja očekivanja, a ti nisi na ovom svetu da bi ispunio moja. Ti si ti, a ja sam ja, i ako se slučajno nađemo, to je prelepo. Ako ne, nema tu pomoći.“
– Fric Perls, nemački psiholog (1893–1970)
Treći međunarodni likovni konkurs „Moj svet“ za osobe sa invaliditetom
Zbog otežane edukacije dece i smanjene podrške osobama sa invaliditetom u regionu – Humanitarna organizacija „Srbija velikog srca“ raspisuje Treći međunarodni likovni konkurs „Moj svet“ za osobe sa invaliditetom, svih uzrasta, oblika i stepena invaliditeta. Konkurs je otvoren do 01.05.2021. godine.
Хелсингборг – шведски град са предивном архитектуром
Текст написала Миланка Стокић
Хелсингборг, осми по величини град у округу Скане у Шведској, један је од најстаријих градова данашње Шведске, место сталног насељавања званично од 21. маја 1085. године. Налази се на најужем месту Ересундског пролаза, мореуза између Северног и Балтичког мора и има задивљујућу панораму преко уског пловног пута који одваја Шведску од Данске. Град са живописним приобалним подручјем, некада познат као трговачки центар, са архитектуром која је мешавина камених цркава (Карнан, 600 година стара средњовековна тврђава у центру града) и модерних комерцијалних зграда, са улицама од малих сокака до широких авенија. Главна пешачка улица (Кулагатан) била је прва трговачка улица у Шведској. Хелсингборг је био део Данске до 1658, када је уступљен Шведској. Неколико пута, међутим, Данска га је поново заузела и службено је постала под шведском контролом 1710. године. Након данско-шведског рата (1657-1658) и Роскилдског споразума, Данска је морала да се одрекне ове територије на јужном скандинавском полуострву.
OD KNJIGE DO DUŠE 