Srpska pravoslavna crkva i vernici 8. maja, slave Svetog jevanđelistu Marka, saputnika i pomoćnika apostola Petra. Markovdan je poznat i kao treći dan Đurđevdana.

Prema predanju, njegov ujak, Apostol Varnava i apostol Pavle uzeli su ga u pratnju na prvom misionarskom putovanju u Antiohiju. Kasnije sa ujakom Varnavom odlazi na Kipar, a sa apostolima Petrom i Pavlom u Rim.

Legenda kaže da kada je Marko bio sa Petrom u Rimu, vernici su ga zamolili da im napiše spasonosnu nauku Gospoda Isusa i Njegov život i čudesa.

Sveti Petar postavlja Marka za episkopa, šalje ga u Misir da propoveda i tako je Sveti Marko postao prvi propovednik Jevanđelja i prvi episkop u Misiru. Propovedao je u Liviji, Amonikiji i Pentapolju. Iz Pentapolja prešao je u Aleksandriju.

U Aleksandriji Sveti Marko je osnovao crkvu Božju, postavio episkopa, sveštenike i đakone. Predanje ga smatra osnivačem Crkve u Aleksandriji. Umoren od neznabožaca sahranjen je bio u Aleksandriji. Godine 828. njegovo telo ukrali su mletački trgovci i odneli ga u u Veneciju gde danas leži njegov sarkofag u crkvi svetog Marka.

Apostol Marko je pisac, po vremenu pisanja, prvog Jevanđelja, koje nosi njegovo ime – Sveto Jevanđelje po Marku.

Običaji u vezi sa Markovdanom

Srpski seljak na Markovdan nije izlazio na njivu niti radio u polju jer je strahovao da će ga Sveti Marko kazniti olujom, gradom i gromovima.

Po narodnom verovanju, ako je na Đurđevan neko dočekao jutro u postelji ili mu je tog dana neko predao san – što je značilo da će tokom cele godine biti dremljiv, a možda i bolešljiv – taj treba da odspava i na Markovdan, pa će se tako „izlečiti“ od pospanosti i bolesti.

Ako niste dremali na Svetog Đorđa, nemojte ni na Markovdan jer ćete cele godine biti tromi i pospani.

Beseda o apostolskom trudoljublju

Niti za badava hljeb jedosmo u koga,
nego u trudu i u poslu, dan i noć radeći,
da ne budemo na dosadu nikome od vas (II Sol. 3, 8).

Prvo ispuniti, pa onda poučiti. Ovoga pravila držali su se svi apostoli Božji i svi svetitelji. Tako i apostol Pavle pre nego što izriče zapovest: ako ko neće da radi, da i ne jede, on izjavljuje za sebe i za svoje pomoćnike u propovedi, da ničiji hleb ne jedoše za badava, nego da trudom i poslom zasluživahu hleb svoj. Dan i noć radeći! Evo istinskih trudbenika! Evo medonosnih pčela Hristovih! Danonoćni trud — gde je tu vreme za greh? Danonoćni trud — gde je tu mesta za porok? Danonoćni trud — gde tu može đavo saviti gnezdo strasti? Danonoćni trud — gde je tu povod za sablazan?

U nekim Misirskim i Palestinskim manastirima živelo je po deset hiljada monaha. I svi su oni živeli od truda ruku svojih: od pletenja košnica, kotarica, asura, i od drugih ručnih radova. Danonoćni trud, i danonoćna molitva. Kad je jedan monah prodao košnice u gradu skuplje od one cene koju mu je iguman naznačio, on je zato iskusio kaznu. Jer podvižnicima nije bilo do obogaćenja nego samo do najnužnije ishrane i najprostije odeće. U tome su podvižnici bili i jesu pravi sledbenici velikih apostola.

O braćo, bežimo od lenjosti kao od pećine zverova. I ako smo nekim slučajem upali u pećinu zversku, bežimo brzo iz nje, dok nam zverovi nisu sasvim zagradili izlaz. Pećina je dom u kome lenjivac planduje; a zverovi su zli duhovi, koji se u takvom domu osećaju bolje nego kraj svoga cara u Adu. O Gospode, divni u trudu Svome oko svih stvorenja Svojih, probudi nas od lenjosti i obodri nas na danonoćni trud bodrim Duhom Tvojim Svetim. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Izvor: Pravoslavni kalendar