Category Archives: Pomoć onima koji uče
Školski udžbenici – prvi susreti deteta sa knjigom
Napisala Srbijanka Stanković
Polazak u školu je važna životna prekretnica svakog deteta, a za većinu roditelja i veliki izazov. Kada prelaze iz jednog bezbrižnog u školsko doba, mnogi mališani se osećaju zbunjeno i preplavljeno. S druge strane, roditelji brinu kako će se dete snaći u novim okolnostima, počev od sedenja u školskoj klupi do čitanja i učenja.
Premda su današnjoj deci dostupne knjige i slikovnice od najranijeg uzrasta, školski udžbenici su možda njihov prvi pravi susret sa „ozbiljnim“ knjigama. Dobro je znati da su knjige za đake prvake prilagođene savremenim metodama učenja, interaktivne i zanimljive deci. Ipak, da bi se prvačići lakše „prihvatili nauke“, kao roditelji možemo pomoći tako što ćemo ih uputiti kako da svoje školske knjige koriste.
„Развитак“ – некад и сад (Иван Потић)
Часопис за друштвена питања „Развитак, који је континуирано почео да излази 1961. године (након једног објављеног броја из 1957. године), најпре се распознаје по аутору концепције, познатом српском песнику Томиславу Мијовићу. У рубрикама те „мале енциклопедије Тимочке крајине“, како су му касније поштоваоци често тепали, назире се јасан уређивачки концепт, који је успео да се одржи до последњих бројева са Мијовићевим потписом. Промоција завичајних књижевника и стваралаца, стручни текстови из области историје, археологије, историје уметности, етнологије, прилози који су садржали важне податке и чињенице за потоње истраживаче културне баштине, беху основни постулати на којима се градио Мијовићев концепт. Успео је да створи часопис који је био релевантан у српским оквирима и који је на једном месту доносио систематизовани приказ културних дешавања у региону, дајући кредибилитет граду у којем је настајао.
25 година Харија Потера
Приредила Миланка Стокић
Сви смо ми желели, кад смо имали 11 година, да добијемо писмо из Хогвартса, које би нам испоручила сова. Наравно, љубав према свему што чини Харија Потера није нестала док смо одрастали и мирно (у глобалу) прихватили наш статус одрасле особе.
Књиге Џоане К. Роулинг о Харију Потеру већ двадесет пет година кроз сочиво позитивне психологије представљају научну студију о људском процвату. Конкретно, читањем Харија Потера будила се нада код читалаца, а нада је једна од позитивних психолошких снага карактера које се највише повезује са срећом и животним задовољством.
Давид Албахари – Мамац
Давид Албахари је српски писац и преводилац, рођен 1948. године у Пећи. Од 1994. године живи и ради у Калгарију у Канади. Већина Албахаријевих књига има елементе аутобиографије и управо и његов „Мамац“ говори о пишчевом одласку у Канаду. За овај роман освојио је 1996. године НИН-ову награду и награду Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу, затим „Балканику“ 1997. године и „Мост Берлин“ 2006. године (коју сваке друге године додељује Фондација БХФ банке из Франкфурта, у сарадњи са Литерарним колоквијумом из Берлина и фондацијом Пруске културне баштине). Међутим, тек се од недавно ова књига се нашла на списку лектире за осми разред основне школе. У оквиру драмског програма другог програма РТС-а, у јуну 1998. године урађена је радио драматизација по овој Албахаријевој књизи. Улоге су тумачили: Љиљана Крстић, Милан Михаиловић, Слободан Бештић. Лектор Радмила Видак, избор музике Јована Стефановић, тон мајстор Никола Николић, редитељ Божидар Ђуровић.
ХЕРОЈЕВО ПУТОВАЊЕ ЈЕ И СТАЗА СТВАРАОЦА
Приказ књиге написао Димитрије Јаничић
Џозеф Кембел, ХЕРОЈЕВО ПУТОВАЊЕ – Џозеф Кембел о свом животу и раду; превео Бранислав Ковачевић, издање Златно руно/Милстоне, Београд 2021, 226 страна, тврд повез, илустровано.
Gramatička znanja koja svako dete treba da ponese iz škole
Napisala Srbijanka Stanković
Školski programi prilično su obimni, pa u većini slučajeva učenici zajedno sa nastavnikom „prelete“ preko gradiva koje nakon nekog vremena zaborave. Donekle, to je i normalno, jer je nastava organizovana tako da se učenici moraju svega dotaći, a vremena je malo.
Međutim, postoje neka znanja koja se obavezno moraju poneti iz škole, jer je funkcionisanje bez njih u daljem životu jako teško. Važno je naučiti osnovna gramatička pravila koja se tiču fukcionalne pismenosti. U nastavku ovog teksta pročitajte koje nastavne jedinice iz srpskog jezika imaju posebnu važnost za vaše obrazovanje.
Слика 13 (Џиџи и Зевс / Лице и наличје)
Написала Гордана Славковић
Стали смо на реп изолацији, а ја имам још две теме за приче. Коју да изаберем? За прву сам емотивно везана. Друга је болна тачка нашег менталитета. Прва је старија и води ме до друге. Без прве не бих открила другу. Али тек заједно дају слику наше стварности. Па да кренемо редом.
Џиџи и Зевс су кућни љубимци из Београда на привременом хотелском смештају код нас. Она је једна каприциозна чивава, а он је равнодушни француски булдог. Потпуно су различити и непотпуно слични. Повремено ратују, привремено се слажу и увек се такмиче. Зевс први утрчава у стан кад нам стигну у госте. Џиџи се прва смести у крило. Обоје воле да се мазе, али госпођица ипак прикупи више симпатија и у кући и на улици. Зевс не уме или неће да се наметне. Кад осети да није интересантан, само се окрене на другу страну или се прућне на под колико је дуг.
Слика 12 (Српски рулет)
Написала Гордана Славковић
Субота никако да се извуче из пиџаме. То је прави викенд дан. Дан за купање у сунцу. Дан за прескакање јутарњих звона. Чујеш их, али не хајеш. Уживаш док у дневни распоред скоцкаваш обавезе. Неке избацујеш као поцепане чарапе. Друге одлажеш у оставу за нека боља времена. Остаје само оно што се мора или што ће улепшати један дан, у најави већ помало досадан.
Слика 11 (Љубав преко жице)
Написала Гордана Славковић
Широким загрљајима стежемо технолошка достигнућа. Интернет, Гуглица, Едмодо, Вајбер или Вибер, навигација, Фејсбук, Инстаграм, Тик ток, Јутјуб, рачунари, таблети, паметни телефони и телевизори… Милом или силом савладавамо све. Почиње филм, читамо наслов, главне глумце и кратак приказ, али хајде да видимо кад је снимљен. Занимљиво, баш смо потпуно информисани. То и то се налази у тој улици, тај број. Нема проблема, кад кренемо укуцаћемо навигацију. Практично, без лутања стижемо на циљ. Чујемо за неко место богу иза ногу. Све је на мапама. Пронаћи ћеш најдубљу, највишу и најудаљенију тачку очас посла јер нам је планета на длану. Читаш неразумљиве латинске називе медицинског извештаја. Ништа више није страшно.
Слика 10 (Камелеон)
Написала Гордана Славковић
Комшијски рат поврћем тактички постаје занимљивији. Две беле тиквице не обраћају пажњу на линију фронта и башкаре се у нашој башти. Што би мој комшија рекао:
- Јуче нису биле оволике. Гле, колико су порасле.
Слажем се с њим. Јуче их није било с ове стране рова. Обновиће се утук на утук од прошлог лета. Распламсаће се филозофска расправа о пореклу имовине и права на својину. Чије су тиквице ако расту у једној, а рађају у другој башти? Експлоатишу енергију земље тамо, а сунчају се овамо. Ко треба да их убере? Не указујем још увек на окупацију приватне територије необичним оружјем јер чекам да се укључи публика. Биће то занимљив двобој уз необјективне навијаче и пристрасне судије. А и комшија је променио плочу и прешао на најљубазнији обртај.
OD KNJIGE DO DUŠE 