Advertisements

Category Archives: Iz istorije

Tajna inspekcija nije otkrila tajnu Šopenovog srca

Da li je bolešljivi genije preminuo od tuberkuloze kada je imao 39 godina, ostaće tajna bar još 50 godina. Nedavno obavljenom ultratajnom inspekcijom Šopenovog srca, koje stoji u tegli u varšavskoj crkvi, nije utvrđeno ništa novo… osim da konjak iz tegle nije ispario!

Read the rest of this entry

Advertisements

Najobrazovaniji Srbin ponosio se ribarskom diplomom

Ove godine Srbija obeležava 150 godina od rođenja Mihaila Petrovića – Mike Alasa, matematičara, fizičara, hemičara, filozofa, arheologa, astronoma, kriptografa, ihtiologa, akademika, književnika, svetskog putnika, (puto)pisca, okeanografa, moreplovca, muzičara…

alas

Read the rest of this entry

Evropa je rođena na Đerdapu!

Konačno je potvrđeno: evropska civilizacija vodi poreklo sa našeg Đerdapa! To je rezultat DNK analiza obavljenih u okviru velikog svetskog projekta o poreklu stanovništva. Posle istraživanja srpskih arheologa obavljenih u Đerdapu od 1964. do 1970. godine, bilo je jasno da je na obalama Dunava, i sa srpske i sa rumunske strane, postojala blistava mezolitska kultura. Na osnovu nalaza, naši tadašnji istraživači ove kulture su bili potpuno uvereni da je ona osnova za razvoj evropske civilizacije.

Read the rest of this entry

Ko su bile najpoželjnije i najumnije žene antike

„Kada me je to Praksitel video nagu?“, pita Afrodita. Ova rečenica pripisana je boginji lepote i seksualne želje u jednoj knjizi vizantijskih epigrama. Praksitelova statua Afrodite je, navodno, bila toliko verna da su je mnogi smatrali živom. Praksitel je bio najslavniji vajar antičke Grčke 4. veka pre naše ere. Originalna statua – Afrodita Kniđanska – nije preživela do danas, ali jesu razne kopije. Naga boginja je uhvaćena negde između razmetanja svojom besmrtnom putenoću i skrivanja iste rukom, premda ne baš uspešno.

afrodita

Afrodita Kniđanska, kopija po Praksitelu, 4. vek

Read the rest of this entry

O ovome se ne uči u školama: Evo šta su radile zemlje koje danas glume demokrate i svima drže predavanja o ljudskim pravima!

SAD i Evropa, koje se ponose demokratijom, obogatili su se na tuđoj krvi. Evropljani su pljačkali, mučili i ubijali, a njihovo bogatstvo počiva na kostima stotina miliona nedužnih ljudi. Ta i takva licemerna Evropa, a s njom i SAD, propagiraju ljudska prava i svima drži predavanja o demokratiji. Zločini još uvek traju preko neokolonijalizma, imperijalizma i korporativnog predatorskog i pljačkaškog kapitalizma. Ove zemlje nemaju nikakvo pravo, moralno niti bilo kakvo drugo, bilo kome držati predavanja o bilo čemu.

Read the rest of this entry

Fatalna greška Vuka Karadžića

Najstariju srpsku knjigu, umesto neke naše riznice, danas čuvaju biblioteke u Pragu i Sankt Peterburgu. A možda bismo je čuvali i mi, da je reformator srpskog jezika bio svestan njene vrednosti i da ga nije ponelo zveckanje talira.

Rujansko

Rujansko četvorojevanđelje

Read the rest of this entry

Hipatija, život i delo

Iako se smatra da matematičari moraju biti muškarci, gledano kroz istoriju bilo je mnogo matematičarki koje su doprinele jednako kao i njihove muške kolege. Njihova imena su možda zaboravljena, ali njihovi doprinosi matematici nisu. U Aleksandriji živela je Hipatija, ćerka Teona, koji je smatran najučenijim čovekom u Aleksandriji. Ona je prva žena za koju se sa sigurnošću može reći da je dala značajan doprinos razvoju matematike i o kojoj imamo neko biografsko znanje ili znanje o njenoj matematici.

Read the rest of this entry

Isabel Peron, prva žena na čelu jedne države

Prva žena kojoj se ispunio krajnji san sufražetkinja, doduše ne baš preteranim odobravanjem okoline, bila je Isabel Martinez Peron. Naime, iako su Islanđani na izborima u junu 1980. godine većinom glasova izabrali Vigdís Finnbogadótti za svoju predsednicu, koja je tako postala prva demokratski izabrana šefica neke države, Isabel Martinez Peron čovečanstvo pamti i kao ženu na čelu neke države u zapadnoj hemisferi bez formalnog obrazovanja i plemićkog porekla. Zapravo, ona je bila sve suprotno od toga.

Read the rest of this entry

Ana Frojd i njen doprinos proučavanju dečje psihoanalize

Ana Frojd bila je jedna od žena koja je veoma doprinela proučavanju moderne psihologije. I ako se za njenog oca Sigmunda Frojda može reći da je otac psihoanalize, onda se Ana može nazvati ćerkom psihoanalize.

Read the rest of this entry

Изум који је испарио

Парне машине су освојиле свет за само неколико деценија. Век након свог златног доба, као да су сасвим нестале. Како се развијало најдраматичније технолошко достигнуће у историји?

parnam2

Read the rest of this entry