Advertisements

Category Archives: Iz istorije

Ни­ко­ла Ми­ло­ван­чев – Исти­на о ло­го­ру Зе­мун 1941–1944.

У,,Политици“ од 6. јуна објављен је интервју са г. Робертом Сабадо­шем, под насловом „Логор Старо Сај­миште чека да буде достојно обеле­жен“. Поштујући историјску истину, али и читаоце „Политике“, сматрам својом дужношћу да исправим неке нетачности изнесене у делу интер­вјуа у којем се помиње нацистичкоусташки логор Земун. Већ сам наслов интервјуа је споран: 1941. године по­стојало је само једно Сајмиште, за­то назив логора никако не може би­ти „Старо Сајмиште“. А логор треба звати његовим правим именом: „Ло­гор Земун“. Све време док је постојао, власти окупиране Србије нису има­ле никаква овлашћења над логором – Србија је била с друге стране Саве. Чињеница је да су у првом раздобљу (децембар 1941 – мај 1942) зликов­ци логор називали „Јеврејски логор Земун“ и да је тада убијено више од 6.000 логораша јеврејске народно­сти.

sajmište

Read the rest of this entry

Advertisements

Lepota bala: petominutni vodič kroz balske haljine

Delikatno i egzotično doterane, napravljene od luksuznih tkanina, balske haljine su najformalniji odevni predmeti za društvene prigode. Ukrašene čipkom, biserima, šljokicama, vezom, naborima, svilenim trakama. Tkanine koje su se najčešće koristile su: saten, svila, taft i somot. Dekoltirane, spuštenih ramena, oblik balskih haljina se nije promenio mnogo od sredine 19. veka.

ball-gowns-800-x-400

Read the rest of this entry

Судбина подунавских Шваба – Николина Зобеница

Подунавске Швабе су два века живеле на подручју Војводине и дале су значајан допринос развоју и напретку културе на овим просторима. А онда су одједном нестале. Њихови трагови су остали: у архитектури, у обичајима, у храни и пићу, у језику. У тој мери су (п)остали саставни део наше културе да их нико не препознаје као стране, ни не размишља о њима. У историјском сећању постоји рупа када је реч о подунавским Швабама. Ко су они и како су и када и зашто нестали?

gl_slika

Read the rest of this entry

Marija Kiri – prva svetski poznata i priznata naučnica

Marija Kiri je ne samo prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu, već i prva osoba koja je tu nagradu dobila dva puta, i jedina žena koja ju je dobila za dve različite kategorije. Povučena, dostojanstvena i skromna stekla je divljenje naučnika u celom svetu.

Snimak sa TED-a

Read the rest of this entry

DUHOVNO NASLEĐE DREVNIH CIVILIZACIJA BALKANA

U martu 2017. godine na Youtube kanalu postavljen je snimak hrvatske emisije „Na rubu znanosti“ koja se prikazuje na HRT kanalu. Urednik i voditelj ove emisije je poznati hrvatski novinar, muzičar i pisac naučne fantastike Krešimir Mišak. Tema emisije bila je Duhovno nasleđe drevnih civilizacija Balkana i o njoj je govorio Goran Šarić, magistar teologije i doktor istorijskih nauka. On potvrđuje da istorija nije egzaktna nauka. Ne može niko sa sigurnošću tvrditi da se nešto desilo baš onako kako se kaže da jeste. Sve naše predstave i verzije istorije su samo mogućnosti, sve dok neko ne izmisli vremeplov, pa da sa sigurnošću potvrdi. Šarić kaže da se izučavanje istorije bazira na tri stvari – na predanja, arheologiju i istorijske izvore. U današnje vreme, sve je više istoričara koji se vraćaju na predanja, kao najpouzdanija za izučavanje istorije, jer je poznato da se istorijski izvori mogu falsifikovati. Pobednici pišu istoriju onako kako njima odgovara. Ali predanja je malo teže falsifikovati, jer kada ona jednom zažive u narodu, više se ne menjaju. Naravno, postoje tu i dodatne nauke, koje danas olakšavaju razrešavanje zagonetki vezanih za određene događaje iz istorije, kao što su: kulturologija, forenzička antropologija, genetička genealogija, lingvistika, mineralogija… Od raznih grana nauke, stvara se jedna šira slika. U ovoj emisiji čućete puno zanimljivih teorija. Ko je sve živeo na teritoriji Balkana? Da li su pre Rimljana i Grka u jadranskom bazenu postojale zaboravljene predantičke civilizacije? O Etrurcima, Ilirima, Keltima, Slovenima. O Lepenskom viru i Vinči. Pogledajte emisiju.

Read the rest of this entry

Putevi rimskih imperatora: U klisuri legionara

Redakcija za kulturu i umetnost, u okviru serijala „Putevi rimskih imperatora“, premijerno je emitovala novu emisiju „U klisuri legionara“ posvećenu rimskom limesu u Đerdapskoj klisuri. Granica Rimskog carstva na teritoriji današnje Srbije prolazi kroz Panonsku ravnicu, preko Singidunuma, Viminacijuma, kroz Đerdapsku klisuru. U ovoj emisiji RTS-a, koja je prikazana 9. juna 2017. godine, učestvovali su: dr Miomir Korać, dr Vladimir Petrović, Marina Bunardžić, dr Sofija Petković, dr Mirjana Glumac, Dejan Radovanović, Gordan Janjić i Dragan Jacanović. Uživajte.

Read the rest of this entry

18 ČUVENIH AKADEMIKA U FOTELJI BROJ 29

„Čovečanstvo se nastanjuje u monokulturi; priprema se za proizvodnju masovne civilizacije“, napisao je Amin Maluf, citirajući Kloda Levija Štrosa u izuzetnoj knjizi „Fotelja na Seni“ (Izdavač „Laguna“, prevod Vesna Cakeljić).

OVAKO JE IZGLEDAO GRAD NAŠIH PREDAKA, STARIH SLOVENA

Gordovi su bili utvrđena slovenska naselja, slična onima koja su gradili Kelti i Germani, a koji su se nalazili na strateški istaknutim i bitnim, lako branjivim mestima kao što su brda, brežuljci, obale reka, jezerska ostrva i poluostrva. Stari Sloveni nisu bili hrpa varvara i necivilizovanih divljaka koja je živela samo po zemunicama. To smo mogli da zaključimo već na osnovu vikinškog naziva za Rusiju – “Gardariki” odnosno “Zemlja gradova” – koju svakako ne bi dali teritoriji na kojoj nema gradova (!), a to dokazuje i savremena nemačka i poljska arheologija. Danas ćemo zato kratko pričati o “gordovima”, uz pregršt fotografija kojima ćemo vam ilustrovati kako je izgledao život naših drevnih predaka.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Read the rest of this entry

ŽESTOKE KAZNE CARA DUŠANA

Dušanov zakonik donet je na saboru vlastele i crkvenih velikodostojnika, održanom na Vaznesenje Gospodnje, 20. maja 1349. godine u Skoplju.

25. maj: Na današnji dan nekada se slavio Dan mladosti i rođendan Josipa Broza Tita

Dan, 25. maj, koji se širom bivše Jugoslavije nekada masovno slavio kao Dan mladosti i rođendan nekadašnjeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, ni danas, 37 godina posle Titove smrti, u nekim gradovima regiona sećanje na taj praznik, a i njegovo obeležavanje, nije prestalo.

tito-fb

Read the rest of this entry