Category Archives: Iz istorije

Вакцине су спасле више живота од било код другог изума у медицини


Од калемљења с руке на руку, до савремених вакцина. Пут имунизације је дуг вековима и води од Кине до Европе. Вакцинација је од раног експерименталног подухвата постала обавезна метода у 19. веку и примењивала се и у Србији.

Не може да се венча, не може да се запосли и не може да прими стипендију онај ко нема потврду да се вакцинисао, пише у Правилима за калемљење богиња из 1842. године.

Ово су мере којима је пооштрен Закон о обавезној вакцинацији против вариоле, донет у Србији 1839. Тих година у земљи је било само осам лекара у државној служби, три хирурга и два емпиричара. Њихов задатак је био да, према прецизном правилнику, крављим богињама вакцинишу цело становништво, односно око 670.000 људи.

Правила за калемљење богиња
Read the rest of this entry

Легенда о шаховској табли

Приредила Миланка Стокић
У епској поеми персијског песника, Абдул Касим Фердсона, први пут је записана легенда о броју жита на шаховској табли. По легенди, Краљ Ширхам, желео је да награди изумитеља шаха, Сета, наградом коју би сам изабрао. Сет је затражио мало жита и то само онолико колико на шаховску таблу може да стане, али тако да на првом пољу буде једно зрно, два на другом, четири на трећем, на свако следеће поље дупло више и тако до 64 – тог поља. Цар је сматрао да је изумитељ превише скроман и нареди слугама да донесу џак жита са намером да тако испрати Сета са дворца. Цар није могао ни да предпостави да ће број жита који треба да прекрију шаховску таблу по жељи Сетовој имати 20 цифара, јер да је знао никада такву погодбу не би склопио.

9e6c9b0a-cf6f-11e6-9e19-a96a09c57800 Read the rest of this entry

Danas je Sretenje Gospodnje

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave 15. februara Sretenje Gospodnje. Sretenje se uvek slavi 40. dan od Božića i na taj dan se ništa ne radi, a predstavlja uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu.

U pitanju je prvi susret Boga i čoveka pod svodovima jerusalimskog hrama i sretenje novorođenog Mesije koga je u naručje primio pravedni starac, poznat kao sveti Simeon Bogonosac. Ovaj praznik je od suštinske važnosti za hrišćanstvo jer ukazuje na prvi susret Spasitelja sa ljudima.

Sretenje

Read the rest of this entry

Supa kao glavno jelo

IMA LI NILSKOG KONJA U VAŠOJ SUPI?

Nema univerzalnijeg jela do supe, a iako su tehnike spravljanja i sastojaka slične svuda, stil supe se menjao sa “kulinarskom modom”.

(SINONIMI: čorba, potaž, mirisna i ukusna tečnost nastala kuvanjem mesa, kostiju, povrća. Poslednje opisano stane u englesku reč stock).

U srpskom jeziku postoji izreka „Supa je bila da bolestan ozdravi.“ Ljudi su, nekako uvek znali, da je supu dobro jesti “u bolesti”. Skorašnja istraživanja ukazuju da pileća supa ima umirujuće i antiinflamatorno dejstvo. Već u ranom 12. veku, lekari su preporučivali pileću supu u borbi protiv prehlade.

velika-depresija-u-americi-i-supa-1024x532-1

Velika depresija u Americi (1929 – 1933)

Read the rest of this entry

Карпалес рукописна библиотека и први штампани атлас света

Текст приредила Миланка Стокић

Карпелес рукописна библиотека (Karpeles Manuscript Library) је приватна збирка више од милион рукописа и докумената у Сједињеним Америчким Државама и највећа је колекција те врсте на свету. Основали су је раних 1980-их калифорнијски магнати за некретнине, Давид и Марша Карпелес, са циљем да подстакну интересовање за учење, нарочито деци. Да би колекција била доступнија, размењује се између неколико музеја Карпелес, широм Сједињених Држава. Предмети се ротирају између музеја тромесечно, а сваки од музеја представља дневну општу поставку и један или више посебних заказаних експоната током целе године. Поред тога, Карпелес стално проширује садржај своје веб странице. Све услуге Карпелесове библиотеке рукописа су бесплатне. У овој невероватној рукописној библиотеци налази се и први штампани атлас света

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Read the rest of this entry

Tajna groba Branislava Nušića: delo masona ili poslednja šala slavnog književnika?

O životu i delu Branislava Nušića i danas kruže mnogobrojne legende. Naš najpoznatiji komediograf živeo je buran i ispunjen život, a takva mu je bila i smrt! O misterioznom grobu Branislava Nušića koji se nalazi na beogradskom Novom groblju, čaršija priča i danas, 82 godine nakon smrti slavnog pisca.

Svako ko je ikada bio u obilasku Novog groblja u Beogradu, najvećeg muzeja na otvorenom u našoj prestonici, sigurno je primetio masivnu piramidu sa teškim crnim vratima i iznad njih ćiriličnim natpisom. Upravo ovo je grob jednog od najvećih srpskih komediografa – Branislava Nušića.

grob branislava nušica Read the rest of this entry

Danas je Sveti Sava

Vernici Srske pravoslavne crkve danas slave Savindan, praznik posvećen utemeljitelju srpske verzije pravoslavlja i prosvetitelju Svetom Savi, koji se odrekao svetovnog bogatstva i moći ali ipak stekao legendarnu slavu.

kripta-hram-sv-save-mondo-goran-sivacki-32


Praznik Svetog Save jedan je od najvećih hramovnih i porodičnih praznika. Proglašen je za školsku slavu („Sveti Sava, školska slava“), ali svetkuju ga i mnoge zanatlije i čobani.

LEGENDA I NARODNI OBIČAJI
Brojne su anegdote i priče o Svetom Savi, ali je srpski narod ispreo i prave legende, u koje je uneo i elemente mnogih drugih priča i običaja.

Slušajući sve što je ispredeno o ovom svecu moglo bi se pomisliti da pre Svetog Save, a rođen je sredinom XII veka, Srbi nit’ su išta znali nit’ umeli. Sveti Sava je putujući Božji čovek – zavodi red i blagostanje, uči narod kako da ore, kopa… Kresanjem ognjila kako da dobije vatru, žene uči da kuvaju, mese hleb, tkaju, pletu, prave sir i kiselo mleko, kovače da kuju gvožđe, kako se sadi loza, kako se dobija vino…

Savin pakt s Đavolom
Jedna od narodnih legendi kaže vide Sava kako se ljudi muče da samelju/istucaju žito, pa reši da im olakša. Napravi svetac vodenicu, ali mu je za „punjenje“ trebala đavolja pomoć. Đavo je tražio naknadu – da jedan dan vodenica bude njegova, da bude ortak. Sava mu dade Badnji dan, kad se obično i reke smrznu. Otad vodeničari na taj dan ne melju, a zahvalan narod na Savindan mesi pecivo od belog brašna i u crkvi ga deli deci.

Mnogi srpski narodni običaji oko Svetog Save vezani su za stoku i za strah od vukova.

U takovskom kraju se priča da su svi vuci – psi Svetog Save. Čak da on vukovima određuje koje torove smeju da napadaju zimi.

Stoka se pred Savindan nije smela terati u šumu zbog straha od vukova, jer bi to za nju bilo pogubno, a tih dana se ništa nije radilo sečivom, pa britve nisu otvarane da bi vucima čeljusti ostale sklopljene. Žene nisu smele ništa da boje u crveno da vuci ne bi klali stoku.

Da bi umolili sveca da vukove okrene od njihovog stada, Sveti Sava se u mnogim krajevima proslavlja veoma svečano, posle sedmodnevog posta.

Sveti Sava ne samo da „gospodari“ srpskom zemljom već i – nebom. Među narodnim verovanjima je i to da „ako na Svetog Savu grmi, desiće se nešto sudbinsko“.

Time je srpski svetac, pridodavanjem munje i groma kao božanske opomene i oruđa, uzdignut u nivo paganskih bogova (antičkih Zevsa, Jupitera, slovenskog Peruna, skandinavskog Tora…).

Jedan od primera „grmljavine na Svetog Savu“ je i iz narodne pesme o buni protiv dahija (1804. godine).

U Čačku je bio običaj da majke koje imaju školsku decu spremaju na ovaj dan žito.

Sava je i srpski Mojsije. jer veruje se da gde on dotakne štapom kamen, tu se pojavljuje izvor sa lekovitom vodom. Otuda brojni lekoviti izvori sa njegovim imenom: od vrela kod manastira Savinac u takovskom kraju na reci Dičini, do istoimenog izvora kod Užičke Požege.

Ο Savindanu ne samo da se ne rade teži poslovi, već u nekim krajevima se ne radi ništa, a negde čak poste celu sedmicu pre Savindana.

KO RADI NA SVETOGA SAVU…
Proslavljanje uspomene i praznika Svetog Save otpočeo je u srpskim zemljama pod Turcima, najpre u crkvama a tek se kasnije razvila u narodnu svečanost.

Knez Miloš je naredbom od 5. februara 1827. proglasio Dan Svetog Save za neradni, a onima koji ne bi tog dana došli u crkvu ili dućan zatvorili odredio da „ne samo globu crkvi plate, no i apsom i telesnom kaznom kaštigovani budu“. Namesništvo kneza Mihaila Obrenovića odredilo je 2. januara 1840. da se Sveti Sava smatra školskim patronom.

PRINC RASTKO, MONAH SAVA
Sveti Sava je rođen kao Rastko Nemanjić, sin velikog srpskog župana Stefana Nemanje, rođen je 1169. godine. Bio je raški plemić iz vladarske porodice Nemanjića, uticajni diplomata i prvi srpski prosvetitelj i arhiepiskop autokefalne srpske žičke arhiepiskopije, diplomata, zakonodavac, književnik i hodočasnik.

Kao mladić je žudeo za duhovnim životom i zato je odbegao u Svetu Goru. I sam Stefan Nemanja je za njim došao u Svetu Goru, zamonašio se i umro kao monah Simeon.

„Vaskrsnuće“ posle 45 godina
Za vreme socijalističke Jugoslavije Sveti Sava se nije službeno slavio, jer su komunisti taj praznik ukinuli kada su zauzeli vlast 1945. godine. U škole je ponovo vraćen 1990. godine. U školama je taj dan radni, ali nenastavni. Kao školska slava obeležava se u školama u Srbiji i Srpskoj.

Rastko, koji je uzeo monaško ime Sava, bio je toliko dobar diplomata da je, iskoristivši carsko zaziranje od rimskog pape, izdejstvovao kod nikejskog cara (Nikejsko carstvo je u to doba slovilo kao naslednik Vaizantijskog) i patrijarha vaseljenskog punu nezavisnost Srpske crkve, i postao njen prvi arhiepiskop.

Sveti Sava i njegov otac ustanovili su manastir Hilandar, a potom i mnoge druge manastire, crkve i škole po srpskoj zemlji.

Mirio je svoju braću, zavađenu oko vlasti, mirio je Srbe sa njihovim susedima. Stvarajući Srpsku crkvu, istovremeno je stvarao srpsku državu i kulturu.

Umro je u Trnovu u vreme cara Asena, razbolevši se posle službe na Bogojavljenje, 12. januara 1236. godine.

Kralj Vladislav preneo je njegove mošti u manastir Mileševu, a Sinan-paša ih je oskrnavio i spalio na u Beogradu, 27. aprila 1594. godine.

Izvor: Mondo.rs

Jovan Sterija Popović: Kritičko pero koje i danas piše

„Sve ti znaš – šta Rusi, šta drugi dvorovi misle, samo što sam misliš, teško ti biva znati”, Sterijina je misao koja nesumnjivo potvrđuje njegov značaj i univerzalnost nakon više od dva veka od njegovog rođenja

„Jovan Sterija Popović je jedna naša autentična veličina, koju ni danas, posle sto godina, nije nužno relativno meriti da bi mu se utvrdile vrednosti, i kakvih u našem ranom 19. veku nema ni za svaki prst samo na jednoj ruci”, napisao je Milan Bogdanović u svojoj knjizi kritika davne 1927. godine.

sterija-1.v1-678x381-1 Read the rest of this entry

20 interesantnih stvari koje (možda) niste znali o Srbiji

Srbija je zemlja sa 7.186.862 stanovnika, a njen šarm i bogato kulturno-istorijsko nasleđe čine je veoma privlačnom kako domaćim posetiocima, tako i onim stranim. Čari Srbije možemo da spoznamo na svakom koraku, a ovom prilikom donosimo vam neke od činjenica koje možda niste znali o našoj zemlji.

250px-serbiapoliticaldivision Read the rest of this entry

ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИН

Текст приредила Анка Крстић

Прочитах у новинама да се на данашњи дан – 19. јануар, обележава Дан Захарија Орфелина (Вуковар, 1726. — Нови Сад, 19.01.1785.), односно Дан лепог писања. То ме је вратило у неке прошле дане, када сам на факултету изучавала живот и дело Захарија Орфелина. Доста тога сам заборавила (данас смо навикли да заборављамо, јер све можемо наћи на Интернету), па сам решила да мало обновим градиво.

zaharija-orfelin Read the rest of this entry