Category Archives: Iz istorije
4. октобар – Светски дан животиња
До сада смо наглашавали значај одређених група животиња: дивљих животиња, морских корњача, нилских коња, жирафа, орангутана итд. Међутим, данашњи датум посвећен је свим животињама без изузетака. Данас придајемо подједнак значај свакој врсти животиња и трудимо се да на различите начине помогнемо њиховој добробити. Наравно, један дан у години ништа не значи ако ћемо их све остале дане потпуно занемарити. Ипак прослављање овог дана омогућава да се уједине све организације и појединци који се на свој начин већ баве заштитом животиња. Они бивају обележени логоом World Animal Day и такође промовисани на њиховом сајту, што им омогућава да привуку инвеститоре.
О витештву
Појам витештва се кроз историју везује за храброст, поштење и част. Част и живот били су нераскидиви делови суштине једног витеза – једно без другог није могло да постоји. Кодекс части темељи се на претпоставци да је част највредније обележје сваке особе. О српском витешком кодексу сазнајемо на основу црквених записа и народне књижевности која је остала сачувана путем усменог културног наслеђа које су прикупили Вук Стефановић Караџић и његови претходници. Из народних песама, прича, легенди, сазнајемо о животима српских јунака, витезова, о њиховом понашању и учествовању у историјским догађајима и на основу тога можемо реконструисати некадашњи српски витешки свет.
1. мај – Међународни празник рада
Међународни празник рада обележава се сваког 1. маја, у скоро целом свету, у знак сећања на велике радничке демонстрације одржане у Чикагу (САД) 1886. године, које су организоване из протеста због неиспуњења захтева радника за побољшањем услова рада. Овај празник има много веће значење од саме успомене и одавања почасти храбрим људима који су дали своје животе за већа права радника. Он представља и дан светске радничке солидарности.
Гостинска обљуба – обичај старих народа
Приредила Миланка Стокић
Гостинска обљуба директно је повезана са традиционалним обичајем гостопримства. Добар домаћин био је у обавези да гостопримство укаже путницима, свима онима којима је било потребно преноћиште, али нису само топла постеља и оброк оно што су ови незвани гости добијали од домаћина. Домаћин је био у обавези да им стави на располагање буквално све што му припада: жену, ћерке, унуке…
(Рутилио ди Лоренцо Манети 1571-1639)
Данас је Сретење Господње
Српска православна црква и њени верници славе 15. фебруара Сретење Господње. Сретење се увек слави 40. дан од Божића и на тај дан се ништа не ради, а представља успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу.
У питању је први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац. Овај празник је од суштинске важности за хришћанство јер указује на први сусрет Спаситеља са људима.
Свети Сава – Савиндан
Данас верници и свештенство православне вере прослављају Светог Саву, празник посвећен оцу српске духовности, културе, оснивачу српске цркве и просветитељу. Свети Сава се слави као заштитник школе, просветара и ученика.
Дан примирја у Првом светском рату
Дан примирја у Првом светском рату је државни празник у Републици Србији који се обележава 11. новембра. На овај дан 1918. године у железничком вагону маршала Фердинанда Фоша у Компијену (Француска), силе Антанте потписале су примирје са Немачком и тиме завршиле Први светски рат. На страни држава победница нашла се и Краљевина Србија, која је и поред окупације и великог страдања успела да оствари свој ратни циљ, прокламован у Нишу 1914. године.
Srednjovekovna ishrana u manastiru Studenica: Koja hrana se i kako spremala tokom 13. i 14. veka?
U manastiru Studenici, pre nekoliko godina su završena višedecenijska arheološka istraživanja tokom kojih je keramički materijal analiziran u celini. Na osnovu analiza tragova upotrebe na keramičkim posudama i na osnovu arheozooloških i paleobotaničkih analiza, znamo kakva je bila ishrana u manastiru Studenica. A šta su analize pokazale, koja hrana se i kako se spremala tokom 13 i 14. veka?
Ћирилична калиграфија
Преузето са сајта Милоша Станића
Већ неко време из хобија се бавим калиграфијом. Е сад, када кажете калиграфија, људи одмах помисле на краснопис којим се пишу отмена писма и дипломе – не мислим на то. Моје интересовање је везано само за ћирилично писмо и начин како је писано у књигама у средњем веку.
Калиграфија је одлична антистрес вежба. Доживљавам је као неку врсту медитације или молитве. Елем, лепота калиграфије се налази у несавршености слова које пишете слободном руком. Да није тако, онда би једноставно текст одштампали на рачунару и та слова би била перфектна, али не би имала душу.
Razlika između srpske i turske kafe
Kafa je mnogima od nas omiljeni napitak. Jutro započinjemo kuvanjem kafe i uživanjem u njenom divnom mirisu i ukusu. Uglavnom je svi mi pripremamo na sličan način, zovemo je turska, međutim, poznato je da se u Turskoj uglavnom pije čaj, a ređe kafa. U Evropi je kafa počela da se pije sredinom 17. veka, međutim ne zna se tačno kada se odomaćila u našoj zemlji. U velikom „Savremenom kuvaru“ iz 1967. godine, objavljenom u izdanju „Prosvete“ navedena je razlika između srpske (ili domaće kafe) i turske kafe.
OD KNJIGE DO DUŠE 
