Advertisements

Category Archives: Iz istorije

О српском песнику Мухамеду Хевајиjу Ускјуфиjу

Г. Угљанин је дао предлог да се једна основна школа назове именом Мухамеда Хевајиjа Ускјуфија, српског песника из прве половине XVII века. Овај предлог бих подржао али не и други део – да се то учини променом назива досадашње школе „Вук Караџић“.

о српском песнику

Read the rest of this entry

Advertisements

Sedam čuda antičkog sveta: Briljantnost koja više ne postoji

Sedam svetskih čuda antičkog sveta predstavljaju kolekciju besprekornih konstrukcija, ali nažalost malo šta sa ove liste stacionirane na Istočnom Mediteranu je opstalo do danas.

Read the rest of this entry

Dama i pištolj: Eni Oukli, najbolji strelac Divljeg zapada

Divlji zapad je sinonim za doba osvajanja, pustolova i lutalica, razbojništva i revolveraša, kauboja i Indijanaca, lovaca na bizone i šerifa. Muškarci su u ovom periodu bili dominantni i podrazumevalo se da dobro barataju oružjem. Međutim, postojale su i dame koje su isto tako bile vešte sa oružjem, čak toliko da su postale žive legende.

Read the rest of this entry

Jezičko nasleđe – kraj Prvog svetskog rata i slovenski svet

Godine 2018. navršava se vek od okončanja ratnih operacija Prvog svetskog rata. Polaganjem oružja zaustavljen je vojni sukob, dok mnogi problemi koji su doveli do rata ostaju nerešeni, a stvaraju se i nova žarišta sukoba, što iz istorijske perspektive upućuje da međuratni period možemo posmatrati i kao dvadesetogodišnje primirje jednog velikog rata. Rat je promenio teritorijalnu i političku kartu. Nastanak novih država kao i ratno iskustvo pojedinca i društva uslovili su neminovno i promene u kulturi.

Read the rest of this entry

Kraljica Marija

Rumunskoj princezi Mariji Hoencolern bila je dovoljna jedna šetnja da osvoji srpskog kralja Aleksandra I, jedna rečenica izgovorena sa balkona Starog dvora da zauvek oduševi ceo srpski narod. Kralju je ostala verna zauvek, u crnini i dve godine posle njegove smrti, a narodu uzor žene, majke. Takva je bila kraljica Marija Karađorđević zvana Minjon.

Princeza Marija, omiljena na rumunskom dvoru, sa majkom je u Prvom svetskom ratu negovala ranjenike

Read the rest of this entry

Obožavanje mačaka – zanimljivi istorijski periodi

Specifičan odnos čoveka i mačke star je koliko i ljudska civilizacija. Mačka od davnina zauzima značajno mesto u istoriji i kulturi mnogih zemalja, a neretko je bila i predmet legendi i inspiracija mnogim piscima i umetnicima.

Сродна слика

Read the rest of this entry

Samarkand, dragulj Uzbekistana

Tamerlan je bio mongolski vladar poznat kao osnivač Timuridskog carstva, čija je prestonica bio Samarkand. Mnogi istoričari ga smatraju najvećim osvajačem posle Aleksandra Velikog, a prema nekim procenama za vreme njegove vladavine broj svetske populacije se smanjio za pet odsto. Sa druge strane, izuzetno je cenio umetnost i iza sebe je ostavio bogatu kulturnu baštinu i visoka naučna i umetnička dostignuća, pre svega u Samarkandu i Heratu.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Read the rest of this entry

Tajna inspekcija nije otkrila tajnu Šopenovog srca

Da li je bolešljivi genije preminuo od tuberkuloze kada je imao 39 godina, ostaće tajna bar još 50 godina. Nedavno obavljenom ultratajnom inspekcijom Šopenovog srca, koje stoji u tegli u varšavskoj crkvi, nije utvrđeno ništa novo… osim da konjak iz tegle nije ispario!

Read the rest of this entry

Najobrazovaniji Srbin ponosio se ribarskom diplomom

Ove godine Srbija obeležava 150 godina od rođenja Mihaila Petrovića – Mike Alasa, matematičara, fizičara, hemičara, filozofa, arheologa, astronoma, kriptografa, ihtiologa, akademika, književnika, svetskog putnika, (puto)pisca, okeanografa, moreplovca, muzičara…

alas

Read the rest of this entry

Evropa je rođena na Đerdapu!

Konačno je potvrđeno: evropska civilizacija vodi poreklo sa našeg Đerdapa! To je rezultat DNK analiza obavljenih u okviru velikog svetskog projekta o poreklu stanovništva. Posle istraživanja srpskih arheologa obavljenih u Đerdapu od 1964. do 1970. godine, bilo je jasno da je na obalama Dunava, i sa srpske i sa rumunske strane, postojala blistava mezolitska kultura. Na osnovu nalaza, naši tadašnji istraživači ove kulture su bili potpuno uvereni da je ona osnova za razvoj evropske civilizacije.

Read the rest of this entry