Category Archives: Iz istorije

Kako smo počeli da slavimo Prvi maj?

Praznik rada slavi se kao međunarodni praznik radničkog pokreta, ali su se početkom maja ljudi okupljali i slavili još u doba pre Hrista. Prvog maja 1886. godine, stotine hiljada američkih radnika okupilo se na ulicama Čikaga kako bi izdejstvovale radno vreme od osam sati. Protesti su se nastavili i narednih dana, a 3. maja došlo je do nasilja – sveopšte tuče između radnika koji su pripadali sindikatu i onih koji nisu bili deo organizacije. U sukob se umešala i policija, a rezultat je bio užasan: četvoro mrtvih i mnogo povređenih. Međutim, posledice su bile još mračnije narednog dana, kada je na demonstracijama na Trgu Hejmarket bačena bomba. Poginula su sedmorica policajaca, a povređeno je njih 67.

Prvi-maj-1886-Hajmarket-Cikago-neredi
Read the rest of this entry

Светски дан књиге и ауторских права

Широм света се на данашњи дан, 23. април, још од 1923. године, као сећање на дан смрти три велика светска писца – Мигела де Сервантеса, Виљема Шекспира и Инке Гарсиласе де ла Веге – обележава Светски дан књиге и ауторских права

Овај дан је и прилика да се подсетимо на значај књиге, једне од најважнијих цивилизацијских тековина, споне којом се кроз време и простор преносе искуства и улепшава живот, и захвалимо се књизи, која је истрајавала заједно уз човека и била ослонац у најтежим историјским тренуцима.

Read the rest of this entry

Хелсингборг – шведски град са предивном архитектуром

Текст написала Миланка Стокић

Хелсингборг, осми по величини град у округу Скане у Шведској, један је од најстаријих градова данашње Шведске, место сталног насељавања званично од 21. маја 1085. године. Налази се на најужем месту Ересундског пролаза, мореуза између Северног и Балтичког мора и има задивљујућу панораму преко уског пловног пута који одваја Шведску од Данске. Град са живописним приобалним подручјем, некада познат као трговачки центар, са архитектуром која је мешавина камених цркава (Карнан, 600 година стара средњовековна тврђава у центру града) и модерних комерцијалних зграда, са улицама од малих сокака до широких авенија. Главна пешачка улица (Кулагатан) била је прва трговачка улица у Шведској. Хелсингборг је био део Данске до 1658, када је уступљен Шведској. Неколико пута, међутим, Данска га је поново заузела и службено је постала под шведском контролом 1710. године. Након данско-шведског рата (1657-1658) и Роскилдског споразума, Данска је морала да се одрекне ове територије на јужном скандинавском полуострву.

Read the rest of this entry

Јутро које Београд неће заборавити – 6. април 1941.

Фашистичка Немачка је без објаве рата 6. априла 1941. године напала Краљевину Југославију. Напад је почео снажним ударима ваздухопловних снага, специјалним дејствима и брзим продорима оклопно-механизованих јединица. Главни циљ напада немачког ваздухопловства је био: разарање Београда, деморалисање војске и народа и уништење југословенских ваздухопловних потенцијала. Одлуку, да се Београд разори, донео је лично Хитлер 27. марта, разјарен вестима о демонстрацијама у Београду против потписивања ‘Тројног пакта’.

bma3
bombardovanje3_5050ffada61f0
Read the rest of this entry

9 zanimljivih činjenica koje bi trebalo da znate o drevnim Sumerima

Oko 4.000 godine pre nove ere, naselili su se između reka Tigar i Eufrat i ostavili za sobom brojne dokaze o tome koliko su napredna civilizacija bili.

Sumeri, koji su sami sebe nazivali crnokosi ljudi, a svoju zemlju mesto prosvećenih gospodara, najstarija su poznata civilizacija južne Mesopotamije (današnji južni Irak). Oko 4.000 godine pre nove ere, naselili su se između reka Tigar i Eufrat i ostavili za sobom brojne dokaze o tome koliko su napredna civilizacija bili.

Read the rest of this entry

Prvi april – Svetski dan šale i podvala

Prvi april se već vekovima obeležava, ali njegovo poreklo je nejasno. Prema jednoj teoriji, taj datum se vezuje za usvajanje Gregorijanskog kalendara kada je izraz „aprilska luda“ pripisivan onima koji su se i dalje držali starog, Julijanskog kalendara.

prvi_april_dan_sale_27501144
Read the rest of this entry

Kneginja Olga

Da osveti muža spalila je čitav grad i ubila svakog ko je pitao kada će ponovo da se uda…

Za kneza Igora i kneginju Olgu pričali su da su najlepši par Rusije. On je bio moćan i slavan vladar poznat kao sposoban vojskovođa i mudar monarh. Ona je u narodu bila poznata jednostavno kao – prekrasna. Živeli su sredino 10. veka, a njihova ljubav već tada je bila poznata širom zemlje.

A onda je kneževski par pogodila nezamisliva tragedija. Godine 914. Igor je ratova sa slovenskim plemenom Drevljani, koje je pobedio i naložio im da mu u budućnosti plaćaju danak. Oni su inicijalno pristali, ali su verovatno još tada krenuli da kuju zaveru kako bi se osvetili osvajaču.

Read the rest of this entry

10 najmisterioznijih drevnih spisa

Dešifrovanje ovih spisa bi moglo da otkrije mnogo o drevnim kulturama…

Ukoliko se dešifruju na pravi način, kodeksi stari nekoliko stotina ili hiljada godina mogu da otkriju mnogo toga o drevnim kulturama. Često napisani prastarim jezikom, nepoznatom gramatikom, ovi kodeksi zahtevaju pažljivu analizu, prenosi Blic.

Read the rest of this entry

Vasina torta: Ovako je nastala čuvena poslastica

Vasina tašta, beskrajno zahvalna zetu želela je da mu se na poseban način oduži!

U mnogim domaćinstvima, Vasina torta je omiljena. Da je to autentična srpska torta, portvrђdjuje i priča kako je nastala.

Ugledan, stasit i uvek elegantan gospodin Vasa Čokrljan iz Paraćina, dugo je odolevao uzdasima i neodoljivim pogledima brojnih udavača, sve od svoje 41 godine. Ali 1908, je najzad odlučio da prekine s veselim momačkim životom. Oženio se gospojicom Jelenom i postao, kako je njegova supruga kasnije tvrdila, „najbolji i najnežniji muž na svetu.“ Njihova starija kći Ružica godinama je prepričavala događaje u vezi sa svojim rođenjem, koji su bili neposredni povod da naša nacionalna kuhinja bude obogaćena jednom novom, veoma ukusnom tortom.

Read the rest of this entry

Вакцине су спасле више живота од било код другог изума у медицини


Од калемљења с руке на руку, до савремених вакцина. Пут имунизације је дуг вековима и води од Кине до Европе. Вакцинација је од раног експерименталног подухвата постала обавезна метода у 19. веку и примењивала се и у Србији.

Не може да се венча, не може да се запосли и не може да прими стипендију онај ко нема потврду да се вакцинисао, пише у Правилима за калемљење богиња из 1842. године.

Ово су мере којима је пооштрен Закон о обавезној вакцинацији против вариоле, донет у Србији 1839. Тих година у земљи је било само осам лекара у државној служби, три хирурга и два емпиричара. Њихов задатак је био да, према прецизном правилнику, крављим богињама вакцинишу цело становништво, односно око 670.000 људи.

Правила за калемљење богиња
Read the rest of this entry