Народна библиотека Ужице и часопис Међај објављују 31. књижевни конкурс за награду Милутин Ускоковић у 2023. години. Награда Милутин Ускоковић додељује се за најбољу необјављену приповетку на српском језику.
Category Archives: Priče, pesme, intervjui
Расписан је конкурс за Награду „Милутин Бојић“ за младе песнике за 2024. годину
Библиотека „Милутин Бојић“ расписала је конкурс за Награду „Милутин Бојић“ за 2024. годину за младе песнике. Наградни конкурс установљен је 2014. године уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије. Право учешћа на конкурсу имају млади песници до 35 година, а победнику ће као награда бити уручена повеља и одштампана књига песама у издању библиотеке.
Konkurs za najbolju kratku priču i dodelu nagrade „Miodrag Borisavljević“ za 2024. godinu
Opštinski kulturni centar Apatin deveti put organizuje festival kratke forme „Potpis“ u okviru kog će i ove godine biti dodeljena nagrada „Miodrag Borisavljević“ za najbolju kratku priču.
Konkurs traje do 15. aprila 2024. godine a ostale informacije i uslovi konkursa su sledeći:
Read the rest of this entryПесме Милана Софронића, вероучитеља из Доње Борине
Недеља
Недеља је Свети дан,
Празник Васкрсења,
то је славни догађај
нашега спасења.
Зато народ Божији
у Цркву долази,
Оца, Сина, Духа Светог,
службом да прослави.
Жеља Оца небеског
управо је та,
да будемо заједница
Царства Рајскога.
Литургија Света
слика живог Бога,
ту се народ радује
због спасења свога.
Кад се Хлеб и Вино
претворе у Христа,
свака душа тада
причешћем заблиста.
Зато у Храм Божији,
у то Свето место,
долазите недељом
пред Небески Престо.
Књижевни конкурс „Од Тик-Так-а до Тик-Ток-а“
Библиотека „Србољуб Митић“ Мало Црниће расписује књижевни конкурс за избор најлепше приче за децу „Од Тик-Так-а до Тик-Тока-а“. Конкурс је отворен од 7. јануара 2024. до 14. фебруара 2024. године. На конкурс се могу слати објављене и необјављене приче за децу написане на српском језику. Један аутор може послати највише три приче, откуцане ћириличним писмом Times New Roman – фонт 12, потписане шифром у једном фолдеру, а разрешење шифре (име и презиме, адреса и контакт телефон) на мејл srbazmaj1973@gmail.com
Разгледница Костолца
Написала Магдалена Реџовић
– Баш ти је лепа ова фотографија. Као да је сликана на мору.
– Па и јесте.
– Како мислиш јесте? Зар се нисте венчали у ,,Драгуљу“?
– Јесмо.
– Па како је онда ова твоја фотографија сликана на мору?
– Види, да ти објасним. Откако сам дошла у Костолац, слушам како Костолчани кажу да је Дунав њихово море. Ту код ,,Драгуља“ заласци сунца су попут оних на мору. Ужарена лопта урања у модре дубине.
– Добро, кад ти тако кажеш.
Занемела (Магдалена Реџовић)
Занемела сам
Остала без речи
Не могу да схватим и прихватим
Да школа је место страдања
И патње
Место са ког
На последње коначиште
Одлази осам анђела
Са првог часа
Поновила нам се
Крвава бајка
У новом веку
Занемела сам
И не знам како
Данас да станем пред
Ученике
И нађем праве речи
Јер речи праве не постоје
Занемела сам
А немам право на то
Морам да схватим
И прихватим
Да објасним
А не знам како
Занемела сам
А немам право на то
Као човек
Као родитељ
Као наставник
Uspeh žene: Jasmina Mihajlović
Написала Ана Атанасковић
Upoznala sam je na jednoj kulturnoj manifestaciji, kada sam otišla da vidim Pavićev Legat. Moja želja da vidim mesto gde je on živeo sa njom i ona sa njim je bila velika, kao i želja da joj se, malo kasnije, javim. Reagovala je kako sam i očekivala – kulturno i dostojanstveno. I sva moja dalja priča sa njom, koja se nastavila, takva je – poštena, inspirativna i veličanstveno interesantna. Žena pisac (11 knjiga), priređivač, biograf, književni kritičar, bibliograf, putnik, “putoknjiževnik”.
Баксуз (Татјана Антовић)
Истините догодовштине моје другарице Надице
Било је већ касно поподне кад сам скувала кафу. Хтела сам да сликам мало, пре изласка до града. Сваке вечери се прошетам или провозам на бициклу. Била сам узнемирена. Знала сам да је због немогућности да се опустим, нађем праве нијансе, да лакше започнем неки нови рад. А тај стваралачки немир долазио је из мог окружења – муж који ни сам више не зна кад ради, нема снаге, пречесто ни воље да увече мало изађе из куће, али зато, може кад је слободан да оде по три дана на пецање или проведе сређујући ауто у гаражи. Добро, како ја имам ове моје боје, тако он има своје штапове за пецање, мамце и алат. Пријатељице нису могле да буду разлог – мало их је а и од оних са којима бих понекад села да пијем кафу, пречесто бих изашла исцрпљена слушајући гомилу неважних трачева. Кад бих приметила како само климам главом, гледајући кроз жену која седи преко пута мене и њена уста која се померају а ја не чујем и не разумем шта говори, погледом покушавам да пронађем где су врата, једина ми је жеља и потреба да изјурим, докопам се улице и удахнем ваздух као да су ме управо избавили из мора у коме су таласи претили да ме потопе.
Живот – Магдалена Реџовић
Живот је само сплет различитих околности које сами стварамо или, већ створене, прихватамо.
Живот су емоције којима бојиш сваки дан. Испреплетане су туга и радост, сузе и смех, разумевање и неразумевање, и речи подршке, и речи покуде. Нико не каже да када си тужан, не треба да се смејеш, нити када си радостан да не можеш плакати. И нико ти не даје упутство како свој живот да живиш.
Многи би да га, по својој мери, кроје. Не дозволи.
Нека твој живот само теби припада. Не можеш променити друге, али себе можеш. Можеш и мораш.
Живот је тежак сам по себи.
Не компликуј га жељом да промениш друге.
Промени себе.
И живи.
OD KNJIGE DO DUŠE 