Category Archives: Priče, pesme, intervjui
Лако је мени када имам мајку
Написала Магдалена Реџовић
Лако је мени кад имам мајку
Да притрчи,
Да помогне,
Загрли,
Пољуби,
Опомене,
Да каже да све ће се то звати јуче,
Не расипај енергију на глупости,
Не тањи живце на неважне ствари и људе.
Лако је мени кад имам мајку,
Да ме одмени,
Да о мени најлепше ствари говори,
Пред светом и у потаји
За мене се бори.
Лако је мени кад имам мајку,
Неуморну читатељку свих мојих прича,
Борца и хероја,
Плавооког анђела,
Сновидца,
Путника који изненада бане
И све доведе у ред.
Лако је мени кад имам мајку.
Jedan život „mnogo“ priča – Subotom u „Šansi“
Napisala jedna Lavica
Evo, osvanula je konačno i ta subota i ja sam počela da se spremam za sastanak. Pogledah na sat i rekoh sebi da mi je dobro prolazno vreme, i da mogu, dok se spremam za izlazak, da vam ispričam gde sam se uputila. Počeću priču sa utiscima sa prošlog sastanka.
„Drago mi je da smo se okupile u ovolikom broju i veliko mi je zadovoljstvo i čast da sam baš JA danas vaša domaćica“, obratih se ja mojim prijateljicama prošle subote u kafiću „Šansa“.
Jedan život „mnogo“ priča – Jutarnja kafa
Napisala jedna Lavica
Evo, sad nađoh malo slobodnog vremena, pa rekoh, da vam nešto ispričam. Sedim na terasi i mirno ispijam kaficu, dok pored mene stoji veš koji čeka da se proste (poslednja mašina od kad su deca na moru- san svake domaćice). Ja ga uporno ignorišem, opijena mirisom jutros zalivenog cveća i očarana pesmom komšinicinog kanarinca. Bar ovu prvu kafu danas da popijem na miru, dok ne stignu deca. Sad konačno cela kuca blista i mogu malo da se posvetim sebi, a i vama.
Jedan život „mnogo“ priča – o horoskopskim znacima
Napisala jedna Lavica
Jednog vrelog letnjeg dana, od mame Škorpiona i tate Ovna, rođena je jedna Lavica. Pogađate već- reč je o Horoskopskim znacima. Ja lično ne verujem u one godišnje, mesečne, pogotovo NE u dnevne horoskope. Prosto mi je neverovatno da se sve Lavice na ovom svetu zaposle, sretnu čoveka svog života, dobiju stomačni virus baš tog 16. dana u tekućem mesecu. Ali, u opšte karakteristike znakova verujem.
Рекли су о достојанству…
“Сва људска бића су рођена слободна и једнака у достојанству и правима. Обдарена су разумом и савешћу и треба једни према другима да поступају у духу братства.” (Универзална декларација о људским правима)
Sveska sa receptima
Piše Hipsterkeva
Prelistavam malopre moju svesku sa receptima, započetu još davne devedeset i neke. Ljudi moji, koji je to vremepolov.
Našla sam recept za domaći eurokrem i domaću čokoladu i jafa kolač, sve iz vremena sankcija, kad nismo imali dovoljno para da kupimo prave. Nađoh pored svakog recepta ime osobe od koje sam uzela recept. Nekih odavno nema i žao mi je puno.
Молим те Боже – Магдалена Реџовић
Молим те Боже,
Добронамерне људе да срећем на путу.
Кад надвију се облаци тмурни,
У сусрет ми упути разумне и вољне,
Оне што воле свет око себе и све људе,
Оне обичне, без звучних имена и титула.
Умудри ме и снаге дај
Да и сама будем човек такав.
Не дозволи ми да се узохолим, полетим и заборавим
Да најважније од свега бити је човек.
Време – Гордана Славковић
Да ли је граница времена
Ток реке
Брзе и велике
Која те носи
Без осврта
У даљине далеке
Или је станица
На којој стрпљење
Оштри ножеве
За тренутке
Којима се кида чекање
Umirućem – Volt Vitme
Od svih biram tebe, imam poruku za tebe.
Umrećeš – neka ti drugi govore šta hoće,
ja ne mogu da izaberem istinu.
Ja sam iskren i nemilosrdan,
ali te volim – tebi nema spasa.
Погреб два раба – Бранислав Нушић
Сетих се песме „Погреб два раба“ славног Бранислава Нушића (1864-1938), објављене у „Новом београдском дневнику“ 1887. године, због које је две године робијао у пожаревачком затвору. Повод за ову песму биле су две сахране у размаку од неколико дана које су узбуркале београдску јавност – сахрана мајке пуковника Драгутина Франасовића и сахрана мајора Михаила Катанића. Прва сахрана је обављена уз велику помпу, са све краљем Миланом и владом у поворци, а на другој је присуствовао скоро читав Београд, али без краља и владе. Многи су били незадовољни понашањем краља и владе према једном српском одликованом јунаку, чије су заслуге биле веома познате свима, али једино је Нушић јавно изнео то негодовање. Да живи у овом времену, могао би Нушић свашта нешто смешно (тј. тужно) да напише. А, како је Нушићу било у затвору, можете прочитати овде. Песма иде овако…
Погреб два раба
Та ту скоро, биће ових дана,
са’ранисмо једног божјег раба.
Читали сте, вид’ли сте параду,
тај раб божји беше једна баба.
OD KNJIGE DO DUŠE 