Category Archives: Priče, pesme, intervjui

Биће боље догодине!

Написала Магдалена Реџовић

Биће боље догодине!
Само треба издржати
Све неправде,
Недаће,
Неистине,
Нељудскост.
Само треба високо подићи главу,
Прст на чело ставити,
Сујету обуздати
И истрајати.
Биће боље догодине!
Мудрост младост носи и
Храбро невољама пркоси.

Милена Стефановић, симбол жена са ових простора

Усамљена старица из аветињског рударског градића била је инспирација писцу Драгославу Михаиловићу за чувену књигу „Петријин венац“

Име Петрија је после објављивања романа „Петријин венац“ Драгослава Михаиловића, постало симбол жене мученице, хероине с руба друштвене и историјске сцене. Синоним за патње обичних жена које рађају, одгајају децу, аргатују, трпе најтеже ударце судбине и упркос свему тврдокорно опстају на ветрометини чије је име Србија.

Када је књига преточена у бриљантан филм Срђана Карановића, испоставило се да права Петрија заиста постоји. Новинари су открили Милену Стефановић из готово напуштеног рударског насеља Равна река код Параћина, удовицу рудара инвалида Милисава. Баш ова усамљена старица, која је живела у аветињском градићу са духовима прошлости и тешког живота, инспирисала је Михаиловића да напише књигу о невероватној снази српске жене.

Read the rest of this entry

Život je predivan

Na jednoj od zabava koja se priređivala za glumačku elitu, Čarli Čaplin (1889-1977), u vreme svoje najveće komičarske popularnosti, ispričao je odličnu šalu. Publika se smejala. Zatim je nakon toga ispričao ponovo tu istu šalu, međutim, smejalo se samo njih nekoliko iz publike. Istu šalu je ispričao i po treći put, ali tada se već niko više nije smejao. Publika se zgledala u čudu. Čarli Čaplin je nakon toga izgovorio sledeće reči: „Ako niste u stanju da se smejete svaki put na istu šalu ispočetka, zašto onda plačete zbog istih briga iznova i iznova? Zato, uživajte u životu, život je predivan“.

Дрво

Написале Гордана Славковић и Магдалена Реџовић

Снага си
Што жилама
Као венама
Воду и земљу
У крвоток свезујеш
И мрвиш точак времена.

Read the rest of this entry

ПОНОВНИ СУСРЕТ

Из пера Димитрија Јаничића

Повремено се враћам давно прочитаним књигама. Додуше, увек постоји неки разлог, него подсећање, неки сличан доживљај који то изазива. Необично, али многе од тих књига сада сасвим друкчије утичу на мене. Ваљда и због тога што их не читам на исти начин како сам то радио први пут. Не идем право, као некада. То ме подсети на једну пословицу афричког племена Масаи коју сам некада давно записао. Ако не знате – Масаи су они лепи високи Африканци чије сам мушкарце увек видео са копљем, делују достојанствено, а њихове жене имају сјајне манекенске и увек откривене груди. Они кажу: „ПРАВ ПУТ ВОДИ У ПРОПАСТ. ДО УСПЕХА СЕ УВЕК СТИЖЕ ЦИК-ЦАК (КРИВУДАВИМ) ПУТЕМ.

Read the rest of this entry

Kidamo roditeljstvo

Piše Hipsterkeva

Kaže Renata – piši nešto porodično… neću erotiku na sajtu. Ok. Porodično… Pa, ovih dana mi uglavnom deca idu na živce. Sin studira, vežba matematiku i elektrotehniku 2 i diže paniku po kući. Niko ništa ne sme da ga pita. Hranu i ostalo unosimo u sobu tako što prvo samo odškrinemo vrata i pružimo ruku. Ako ćuti onda možemo da uđemo, ako počne da šizi ili da nas gađa nečim onda brzo zatvaramo vrata i bežimo u kujnu. Da beše da prođe taj junski rok inače ćemo svi po kuci da dobijemo tikove…

Read the rest of this entry

Lav koji je mislio da je ovca

Iz knjige „Otkrijte život iznova: probudite se za stvarnost“ Antoni de Mela

Bio jedan lav koji je odrastao sa stadom ovaca tako da uopšte nije imao svest da je lav. Nije znao da je lav. Blejao je kao ovca, pasao je travu kao ovca. Jednog dana su se zadesili na obodu velike džungle kada je neki moćni lav duboko zarikao i iskočio iz šume pravo pred stado. Sve ovce su se razbežale. Zamislite iznenađenje lava iz džungle kada je video ovog drugog lava među ovcama. Ovaj je počeo da beži, a lav iz džungle ga je ubrzo sustigao. Taj lav iz stada drhtao je pred lavom iz džungle. Lav iz džungle mu je rekao: „Šta tražiš ovde?“ Drugi lav je rekao: „Smiluj mi se. Nemoj da me pojedeš. Smiluj mi se.“ Ali car iz džungle ga je povukao i rekao: „Pođi sa mnom.“ Poveo ga je do jezera i tamo mu je rekao: „Pogledaj.“ I tako je lav koji je mislio da je ovca pogledao i prvi put je video svoj odraz. Onda je pogledao u lava iz džungle, pa je ponovo pogledao u vodu i onda je moćno zarikao. Više nikada nije bio ovca. Za to je bio dovoljan samo jedan minut.

Majka – Gordana Slavković

Za ruku me vodiš i sad
I ja hodam
Na kamen stajem čvrsto
Preko potoka prelazim lako
Uz breg se penjem brzo.

Za ruku te držim
I ti drhtiš
I misliš
da hodaš
Po nitima ljubavi
Do nas.

Read the rest of this entry

Očekivanja – Fric Perls

„Ja radim svoje, a ti radi svoje. Nisam na ovom svetu da bih ispunio tvoja očekivanja, a ti nisi na ovom svetu da bi ispunio moja. Ti si ti, a ja sam ja, i ako se slučajno nađemo, to je prelepo. Ako ne, nema tu pomoći.“

– Fric Perls, nemački psiholog (1893–1970)

Хелсингборг – шведски град са предивном архитектуром

Текст написала Миланка Стокић

Хелсингборг, осми по величини град у округу Скане у Шведској, један је од најстаријих градова данашње Шведске, место сталног насељавања званично од 21. маја 1085. године. Налази се на најужем месту Ересундског пролаза, мореуза између Северног и Балтичког мора и има задивљујућу панораму преко уског пловног пута који одваја Шведску од Данске. Град са живописним приобалним подручјем, некада познат као трговачки центар, са архитектуром која је мешавина камених цркава (Карнан, 600 година стара средњовековна тврђава у центру града) и модерних комерцијалних зграда, са улицама од малих сокака до широких авенија. Главна пешачка улица (Кулагатан) била је прва трговачка улица у Шведској. Хелсингборг је био део Данске до 1658, када је уступљен Шведској. Неколико пута, међутим, Данска га је поново заузела и службено је постала под шведском контролом 1710. године. Након данско-шведског рата (1657-1658) и Роскилдског споразума, Данска је морала да се одрекне ове територије на јужном скандинавском полуострву.

Read the rest of this entry