Category Archives: Priče, pesme, intervjui
Uspomena – Miroslav Mika Antić
Rastali smo se,
ali naše detinjstvo ostaje
u prvom poljupcu kojim sam obraz opekla.
E, moja ljubavi,
za ceo život dosta je
to malo ničega kad sam ti najviše rekla.
Предивна новогодишња честитка
Душко Радовић (1922-1984), наш познати писац, новинар и ТВ уредник, у једној од својих радио емисија, 1. јануара неке тамо давне године, пожелео је својим слушаоцима следеће:
Желим Вам да Вас не боли оно што Вас је болело, а да Вас воли оно што Вас није волело.
Желим Вам да будете потребнији другима него они Вама.
Да желите и можете више него што Вам треба, а да све што Вам претекне поделите са онима који не могу као Ви.
Nagradni literarni konkursi izdavačke kuće Portalibris!
Ako volite da pišete, dobro poznajete srpske pisce ili neke znamenite ličnosti, onda nikako ne propustite nagradni literarni konkurs izdavačke kuće Portalibris!
U našoj ediciji „Otrgnuto od zaborava” nalaze se brojni zaboravljeni pisci – sada imate priliku da ih pretvorite u junake svojih stranica!
Dobri ljudi su poput sveće – izgore sebe da bi pružili svetlo drugima
„Kad imaš dobro srce – puno pomažeš, puno veruješ, puno daješ, puno voliš, a čini se kao da si uvek najviše i povređen.“
„Ljudi meka i dobra srca nisu budale. Oni znaju što su im drugi napravili, ali iznova i iznova opraštaju jer imaju tako predivno srce.“
„Ljudi dobra srca i u drugima bude ono dobro.“
„Nijedna lepota ne sjaji tako sjajno kao dobro srce.“
Budi pametan da ne bi bio loš – tako je govorio Zuko Džumhur
Budi pametan da ne bi bio loš. Pametan čovjek povazdan bišće po sebi, odstranjuje svoje lošosti, i u jednom trenutku shvati da nikada nije dosta tog biskanja, da je loš karakter naš duševni korov, ti ga pleviš a on se otima, raste li raste. Ne date se ni ti ni on u toj plevidbi bez kraja. Nikada ne možeš odstraniti svoje mane, ali nikada ne smeš ni prestati da ih tamaniš. A ako si uporan, ako se ne predaješ, onda ti se posle decenija savesnog rada može desiti i to da u ogledalu ugledaš nekog nasmejanog i smirenog sebe.
Sam – Herman Hese
Preko Zemlje mnogo
staza i puteva ima,
ali zajednički
cilj je svima.
Možeš se voziti, jahati
u dvoje il’ u troje,
ali sam moraš preći
poslednje korake svoje.
Stoga su dar i umeće
najbolji koji znam:
Da sve što iskrsne teško
učiniš sam.
Ne umem da živim – Branislav Petrović
Ne umem da živim a živi mi se,
kad umrem rodiću se čini mi se.
O bože bože šta učini tvoj sin,
ti mu dade liru on je okači o klin.
I jauknu strašno ko niko pre njega,
odričući se i pesme i sebe i svega.
Srbija je zemlja u kojoj za pića
pesnike tuku za nova otkrića.
Lagano umiranje – Pablo Neruda
Lagano umire onaj koji ne putuje,
onaj koji ne čita,
onaj koji ne sluša muziku,
onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.
Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav,
onaj koji ne prihvata pomoć.
Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika,
postavljajući sebi svaki dan ista ograničenja,
onaj koji ne menja rutinu,
onaj koji se ne usuđuje odenuti u novu boju,
onaj koji ne priča sa ljudima koje ne poznaje.
Nasleđe – Milan Rakić
Ja osećam danas da u meni teče
Krv predaka mojih, junačkih i grubih,
I razumem dobro, u to mutno veče,
Zašto bojne igre u detinjstvu ljubih.
I prezirem tugu, zaboravljam bolju,
Jer u meni teče krv predaka moji’,
Mučenika starih i junaka koji
Umirahu ćutke na strašnome kolju.
Bogu – Jovan Dučić
Nikad se nisam na te bacio kamenom,
niti u svome duhu tvoj sjaj odricao;
I svoj put pređoh ceo sa tvojim znamenom,
svugde sam tebe zvao i svud te klicao.
Iz sviju stvari ti si u mene gledao,
tvoj gromki glas sam čuo u morskom ćutanju…
S bolom pred noge tvoje svagda se predao,
samo za tvojim žiškom sledio putanju.
