Category Archives: Priče, pesme, intervjui

Majka – Gordana Slavković

Za ruku me vodiš i sad
I ja hodam
Na kamen stajem čvrsto
Preko potoka prelazim lako
Uz breg se penjem brzo.

Za ruku te držim
I ti drhtiš
I misliš
da hodaš
Po nitima ljubavi
Do nas.

Read the rest of this entry

Očekivanja – Fric Perls

„Ja radim svoje, a ti radi svoje. Nisam na ovom svetu da bih ispunio tvoja očekivanja, a ti nisi na ovom svetu da bi ispunio moja. Ti si ti, a ja sam ja, i ako se slučajno nađemo, to je prelepo. Ako ne, nema tu pomoći.“

– Fric Perls, nemački psiholog (1893–1970)

Хелсингборг – шведски град са предивном архитектуром

Текст написала Миланка Стокић

Хелсингборг, осми по величини град у округу Скане у Шведској, један је од најстаријих градова данашње Шведске, место сталног насељавања званично од 21. маја 1085. године. Налази се на најужем месту Ересундског пролаза, мореуза између Северног и Балтичког мора и има задивљујућу панораму преко уског пловног пута који одваја Шведску од Данске. Град са живописним приобалним подручјем, некада познат као трговачки центар, са архитектуром која је мешавина камених цркава (Карнан, 600 година стара средњовековна тврђава у центру града) и модерних комерцијалних зграда, са улицама од малих сокака до широких авенија. Главна пешачка улица (Кулагатан) била је прва трговачка улица у Шведској. Хелсингборг је био део Данске до 1658, када је уступљен Шведској. Неколико пута, међутим, Данска га је поново заузела и службено је постала под шведском контролом 1710. године. Након данско-шведског рата (1657-1658) и Роскилдског споразума, Данска је морала да се одрекне ове територије на јужном скандинавском полуострву.

Read the rest of this entry

Интернет у доба короне

Причу написала Магдалена Реџовић

Већину времена моја деца, два тинејџера, проводе онлајн. То ме страшно љути. То ме страшно растужује. То ме фрустрира. Критикујем их. Браним! Молим! Не вреди. Своја искуства богате и стичу у виртуелном свету. Замењују шетњу шумом шетњом кроз неке креиране светове разноразних игрица.
Одахнем када почне школа и имају обавезе. Онда су приморани да одлазе на часове, уче, друже се, ступају у разговоре очи у очи, смеју се, љуте, сукобљавају и мире са људима од крви и меса, а не са 3D анимацијама.
Елем, трећу недељу већ и школа је постала нешто другачија. Задесила нас је пошаст која нас је све утерала у куће, у сигурност четири зида, у изолацију.

Read the rest of this entry

ONO SI ŠTO HEJTUJEŠ

Priču napisao Blogdan

Pre nekoliko hiljada godina dok smo u želji za toplotom smrznuti hodali planetom – smo otkrili vatru. Prvo smo se zgrejali a onda namerno počeli da podmećemo požare. Dok smo uplašeni od smrti pokušavali da nađemo napitak besmrtnosti – slučajno smo otkrili barut. Besmrtnost nismo našli, ali smo barutom namerno počeli da sejemo smrt. Kada smo naukom počeli da tragamo za odgovorima koji se tiču sveta u kom živimo – slučajno smo otkrili atome. Prvo smo im razumeli sastavne delove, a onda smo počeli namerno da ih cepamo i pravimo atomske bombe. Sa društvenim mrežama dešava se vrlo slična stvar.

Read the rest of this entry

Миш није лав

Из књиге „Сетило се мајке“ Бранкице Дамњановић

Наиме, један монах живео је са пет мишева у некој богомољи. Једног дана, међутим, дошла је мачка и појела једног миша. Другог дана појела је другог, трећег дана страдао је трећи миш, четвртог је и претпоследњи миш био поједен. Како би га спасао, монах је одлучио да миша претвори у мачку, али се однекуд појавио пас и умало појео миша који је сада био мачка. Поново је монах, желећи да га сачува, морао да интервенише и претворио је миша у леопарда, још неколико пута у неке друге животиње, али како је увек било неког ко му је представљао претњу, он га претвори у лава, краља животиња. Краља нико не дира. И овај „краљ“ је био безбедан.

Read the rest of this entry

Светски дан поезије

Кажу да свако може да пише прозу, али да само одабрани могу своју душу да пресликају поезијом.

Светски дан поезије, дан који подстиче и промовише читање, писање и објављивање поезије, прославља се широм света 21. марта још од 1999. године, када је установљен од стране УНЕСКО-а.

Тим поводом представљамо вам песму Магдалене Реџовић из Костолца, професорке српског језика и књижевности у Основној школи „Јован Цвијић“ Костолац.

Read the rest of this entry

Када престанеш да будеш роду род

Причу написала Рената Минић

По традицији, нашем народу је од давнина крвна повезаност веома важна. Род мора да се поштује. Што је фамилија бројнија, то је та фамилија јача. Рођаци не смеју да се свађају, а и ако се посвађају, мора брзо да се измире. Тако сам ја учена.
Међутим, у пракси није то увек тако. Питам се шта је то што човека у неком тренутку натера да свој род не сматра више родом? Да се отуђи од њега. Да заћути и да не жели да више буде у контакту са својим рођеним. Али, питам се, са друге стране и да ли је здраво за човека, иако то традиција налаже, да буде близак са родом, само зато што су род, иако се са тим родом одавно разишао у схватањима и начелима? Да ли је здраво да одржавају блискост, то јест да се друже, зарад те заједничке крви, иако се свако њихово дружење претвори у надметање, препуцавање и на крају, свађу?

Read the rest of this entry

Vratimo nedelju – David Albahari

Šta se desilo s nedeljom? Juče sam je celog dana tražio i nigde nisam mogao da je nađem. Nekad je, sećam se, svaka nedelja bila praznik, oblačila se bela košulja i prale se uši i vrat. Nedeljom se išlo na porodične ručkove posle kojih su svi dremali, razbacani po stanu kao nasukani kitovi, i tek bi nas miris crne kafe budio iz te omamljenosti.

Ustajali smo polako, pažljivo, ništa nije smelo da bude brzo i naglo. Nedelja je bila dan sporosti, dan lenjosti, dan koji se provodio tako kao da mu ništa nije prethodilo ili kao da se ništa neće desiti posle njega.

Read the rest of this entry

Конзумеризам

Написала Миланка Стокић

Током развоја људског друштва, уочавамо да је већина људи живела у оскудици или на самој ивици глади. Просечан честит човек никада није бацао храну, крпио је поцепане панталоне, мукотрпно стицао основне потрепштине за свакодневни живот. Данас, у ери шопинга, капиталистичка економија непрекидно повећава производњу, али, није довољно само производити, неко мора и да купи то што је произведено, иначе долази до банкрота произвођача и улагача. Тако је временом дошло до настанка нове етике, етике конзумеризма.

Read the rest of this entry