Category Archives: Priče, pesme, intervjui
Ремек-дело – Драги Ивић
Колико пута смо употребили ову сложеницу? Она је доказ да неке речи никада не губе вредност. Као што смо спремни да за све и свашта кажемо да је лепо, дивно, феноменално, тако умемо и мудро застати када ова чудна реч треба да пређе преко усана и полети, као знак дивљења, према нечему што су нечије руке створиле…
Ljubav – Dimitrije Janičić
Mnogo njih je okupirano pitanjem ljubavi. Te roditeljske, te platonske, te majčinske, te dečje, pa onda strasne, bezrazumne, pa ljubavi iz interesa, pa ljubavi na prvi, drugi ko zna koji pogled… Onda se čovek upita: Pa dovraga, zar je ljubav toliki problem?
Ljubav je lepa. Ljubav je lekovita. Ljubavlju se ne može upravljati. Ljubav je iznenadna. A zaljubljenost je kao neka vrsta bolesti. Pa ipak, svako ko nije bio zaljubljen, siromašniji je duhovno i fizički, mnogo je izgubio.
Bez princa, molim
Kod nas još važi ona stara za neudate devojke: „Čekaju princa na belom konju“. Znamo da je manjak prinčeva, a ako ćemo pravo i manjak konja. Doduše, neki voze auta ispod čije haube se krije više konja, ali oni nisu prinčevi. No, i to bismo nekako mogli prihvatiti, ali kako da prihvatimo ovaj ženski pokret: rodna ravnopravnost, novodefinisani položaj žene u savremenom demokratskom društvu, podjednak broj ženskih i muških poslanika, direktora, menadžera, urednika i šta ja znam kojih sve ne ličnosti o kojima pričamo.
Речи на Ч – Магдалена Реџовић
Чудно је то слово Ч. Заправо, чудне су речи које њим почињу. Све ми се чини да их нема пуно, а кад се окренем, налетим на неку од њих и саплетем се, чак и буквално, али не на речи, већ на предмете чији називи овим словом почињу. Узмимо, на пример, реч ЧАРАПЕ. Код нас чарапа има свуда сем тамо где би требале бити. Нађемо их испод кревета, у торби са опремом за тренинг, у кеси за физичко, у коферу, заостале од прошлогодишњег летовања и, наравно, све су распарене и прљаве. Наш дежурни чарапогубац, љуби га мајка, на путу од собе до корпе за прљави веш изгуби једну. Где нестану? Никада ми неће бити јасно зашто пар чарапа нема бар пет истих комада па да пет пута дуже траје.
Лепота и љубав – Димитрије Јаничић
– Братац мој, немој да се љутиш, али морам ти рећи да си ти још зелен. Не знаш шта све човеку живот приреди. Да би упознао човека треба са њим товар соли да поједеш. А ти знаш како се со једе…
Колико дуго причамо бајке?
Користећи технике еволуционе биологије, антрополози су установили да неке од нашироко познатих бајки постоје више од седам хиљада година.
Чији су Ивица и Марица, односно Jancsi i Juliska? Или је исправније Hänsel und Gretel? Да ли су ову бајку испричали Срби или Мађари? Или је у питању немачка народна бајка коју су адаптирала чувена браћа Грим и објавила 1812. године? А можда прича о гладном брату и сестри који наилазе на злу вештицу има корене много даље од немачког говорног подручја?
Rat sujeta – Blogdan
Nikad mi neće dosaditi da razgovaram. Još manje da slušam. Ali više ne pristajem da pojašnjavam sebe. To je onaj osećaj ugroženosti kada indirektno budeš prozvan da objasniš zašto si takav kakav jesi, zašto živiš tako kako živiš i zašto misliš to što misliš. A onda kad se direktno upecaš na tu udicu možeš neometano nastaviti sa življenjem tek kada njihovo visočanstvo – Okolina – budu zadovoljni priloženim objašnjenjem.
Intervju sa Piterom V. Bretom, popularnim piscem fantastike
Piter V. Bret, veoma popularni američki pisac romana iz žanra fantastike, uskoro dolazi u Beograd, na ovogodišnji Sajam knjiga, kao gost izdavačke kuće Laguna. Iskoristili smo priliku i piščevu predusredljivost i ljubaznost da uradimo intervju sa njim. U sastavljanju pitanja za intervju sa Piterom Bretom učestvovali su: Ljubitelji fantastike iz Kostolca (Renata Minić, Milan Stanković i Dijana Minić) i Autostoperski vodić kroz fantastiku (Kristijan Kiko Šarac). Ljubitelji fantastike iz Kostolca rade pod okriljem Biblioteke u Kostolcu, Odeljenja Narodne biblioteke „Ilija M. Petrović“ Požarevac, a Autostoperski vodić kroz fantastiku je Udruženje ljubitelja fantastike iz Beograda.
Inače, Piter V. Bret je svetsku slavu zadobio svojom sagom „Demonski ciklus“ (Noć demona, Pustinjsko koplje, Sunčani rat, Presto od lobanja, Utroba zemlje). Završio je englesku književnost i istoriju umetnosti na Univerzitetu u Bufalu (Sjedinjene Američke Države), da bi nakon toga deset godina proveo radeći na farmaceutskim publikacijama, pre nego što se potpuno posvetio pisanju, na radost brojnih ljubitelja fantastike. Živi na Menhetnu, oženjen je i otac je dve devojčice. Pročitajte ovaj intervju, za koji Piter kaže da ga je sa velikom zadovoljstvom uradio.
Stid – Dimitrije Janičić
Nešto se pitam da li je ovaj savremeni svet zaboravio tu staru reč koju je Vuk Karadžić u rečniku zapisao kao „stid“. Značenje je osećanje neugodnosti, zbunjenosti, kajanja zbog nečeg neugodnog, zbog nekog ružnog postupka, ponekad zbog ličnih mana, nepristojnog ponašanja, golotinje na mestu gde nije primereno, zbog psovki, odnosa prema starijima ili slabijima.
ОПРОШТАЈ И ЗАБОРАВ
Кажу: „Не буди злопамтило!“ Не знам тачно шта се под тим подразумева, али заиста не видим зашто бих заборавио ако човек лоше о мени говори, ако ми је приредио лош и непријатељски дочек, ако ме је повредио, увредио мене или моје, ако ме је оставио да се сам копрцам у некој невољи, а могао је да ми помогне, ако је заборавио моје доброчинство. Поготово, ако је као комшија поступио према мени као према непријатељу, ако ми је физички и материјално нашкодио, причинио некакво зло.
