Category Archives: Priče, pesme, intervjui
Молитва – Михаил Љермонтов
Кад ми животом завлада
И срцем плине јад,
Да душа муке савлада,
Молитву читам тад.
Двоструки бездан – Дмитриј Мерешовски
Ван света завичај не тражи,
Јер нема ни смрт сама, знај,
Никаквих бољих, већих дражи
Но што их има живот тај.
Veni, vidi , vixi – Viktor Igo
Živeo sam dosta, jer usled svih jada
hodam, ali nema ruku da se pruže,
jer se jedva smešim deci što me kruže,
jer ni miris cveća ne vedri me sada;
У загрљају река – Магдалена Реџовић
Да могу да путујем
Кроз време,
Увек бих се теби враћала.
Из будућности хрлила бих у прошлост,
Из прошлости журила бих у будућност,
У тренутак
У коме си ти.
Двоје – Гордана Славковић
Једно је посебност,
Али и усамљеност.
Једно је изузетност,
Али и недореченост.
PUT SVESNOSTI – PUT PROMENE
Svesno promeni način hodanja
i postaćeš svestan hodanja.
Svesno promeni način gledanja
i postaćeš svestan gledanja.
Svesno promeni način govora
i postaćeš svestan izgovorenog.
Vasilisa Prekrasna – ruska bajka
U jednoj državi, u nekom carstvu, živeli trgovac i žena, pa imali jedinicu kćer, Vasilisu Prekrasnu. Kad je devojčica napunila osam godina, žena se smrtno razboli, dozva k sebi Vasilisu, dade joj lutkicu i reče:
– Slušaj, kćeri i zapamti i zapamti moje poslednje reči. Ja umirem i uz roditeljski blagoslov ostavljam ti lutku. Nosi je uvek sa sobom i nikom ne pokazuj, a kad te nađe kakvo zlo – traži od nje savet.
Nada među ljudima
Zevs skupi sva dobra u zemljani sud, zatvori ga zaklopcem i dade čoveku. Čovek radoznao, želeći da sazna šta je u njemu, pomakne zaklopac, te dobra brzo umaknu i polete gore u božanske dvore. Samo je ostala Nada, koju je sprečio zaklopac. Zato je Nada zajedno sa ljudima jedina koja daje jemstvo da ćemo dobiti svako od odbeglih dobara.
Cveće od Majakovskog – priča o ljubavi koja je jača od smrti
Najdirljivija istorija u životu Vladimira Majakovskog dogodila se u Parizu, kada se zaljubio Tatjanu Jakovljevu. Nisu imali ništa zajedničko. Ruska emigrantkinja, oblikovana, usavršavana i vaspitavana stihovima Puškina i Tjutčeva, nije shvatala ni reč od iseckanih, žestokih, pokidanih stihova modernog pesnika “ledolomca” iz Sovjetskog Saveza.
Život
Dan još nije ni počeo,
a već je šest popodne.
Tek što je u ponedeljak počela nedelja,
a već je petak… i mesec dana je prošlo,
i godina je skoro pri kraju…
