Category Archives: Analize književnih dela
„Развитак“ – некад и сад (Иван Потић)
Часопис за друштвена питања „Развитак, који је континуирано почео да излази 1961. године (након једног објављеног броја из 1957. године), најпре се распознаје по аутору концепције, познатом српском песнику Томиславу Мијовићу. У рубрикама те „мале енциклопедије Тимочке крајине“, како су му касније поштоваоци често тепали, назире се јасан уређивачки концепт, који је успео да се одржи до последњих бројева са Мијовићевим потписом. Промоција завичајних књижевника и стваралаца, стручни текстови из области историје, археологије, историје уметности, етнологије, прилози који су садржали важне податке и чињенице за потоње истраживаче културне баштине, беху основни постулати на којима се градио Мијовићев концепт. Успео је да створи часопис који је био релевантан у српским оквирима и који је на једном месту доносио систематизовани приказ културних дешавања у региону, дајући кредибилитет граду у којем је настајао.
25 година Харија Потера
Приредила Миланка Стокић
Сви смо ми желели, кад смо имали 11 година, да добијемо писмо из Хогвартса, које би нам испоручила сова. Наравно, љубав према свему што чини Харија Потера није нестала док смо одрастали и мирно (у глобалу) прихватили наш статус одрасле особе.
Књиге Џоане К. Роулинг о Харију Потеру већ двадесет пет година кроз сочиво позитивне психологије представљају научну студију о људском процвату. Конкретно, читањем Харија Потера будила се нада код читалаца, а нада је једна од позитивних психолошких снага карактера које се највише повезује са срећом и животним задовољством.
Давид Албахари – Мамац
Давид Албахари је српски писац и преводилац, рођен 1948. године у Пећи. Од 1994. године живи и ради у Калгарију у Канади. Већина Албахаријевих књига има елементе аутобиографије и управо и његов „Мамац“ говори о пишчевом одласку у Канаду. За овај роман освојио је 1996. године НИН-ову награду и награду Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу, затим „Балканику“ 1997. године и „Мост Берлин“ 2006. године (коју сваке друге године додељује Фондација БХФ банке из Франкфурта, у сарадњи са Литерарним колоквијумом из Берлина и фондацијом Пруске културне баштине). Међутим, тек се од недавно ова књига се нашла на списку лектире за осми разред основне школе. У оквиру драмског програма другог програма РТС-а, у јуну 1998. године урађена је радио драматизација по овој Албахаријевој књизи. Улоге су тумачили: Љиљана Крстић, Милан Михаиловић, Слободан Бештић. Лектор Радмила Видак, избор музике Јована Стефановић, тон мајстор Никола Николић, редитељ Божидар Ђуровић.
ХЕРОЈЕВО ПУТОВАЊЕ ЈЕ И СТАЗА СТВАРАОЦА
Приказ књиге написао Димитрије Јаничић
Џозеф Кембел, ХЕРОЈЕВО ПУТОВАЊЕ – Џозеф Кембел о свом животу и раду; превео Бранислав Ковачевић, издање Златно руно/Милстоне, Београд 2021, 226 страна, тврд повез, илустровано.
Поруке Малог принца
Много је времена прошло откако сам читао „Малог принца“.
Но, то је књига којој се повремено враћам. Да ме подсети на младост, а и да поново сагледам неке њене поруке, које важе и за маторе.
Сећате се цртежа на коме је приказано како је змијски цар прогутао слона.
Сви одрасли видели су на тој слици један обичан шешир.
Мали принц одмах схвата да слика приказује слона унутар огромне змије.
Када се у Малом принцу тражи да се нацрта јагње, цртеж се не прихвата. Али нацртана кутија одушевљава Принца, јер може да замисли јагње које је у кутији.
Lik Gospa Nole u istoimenoj pripoveci Isidore Sekulić
Napisala Vukosava Minić
Iza svake jake osobe stoji priča kako je život izgradio tu osobu i šta ju je učinilo jakom. Na jaku ženu se posebno obraća pažnja jer su žene obično nežnije, nemoćne i čuvane. Za ženu je normalno da bude slaba, onoliko koliko je normalno za muškarca da bude jak. Društvo je krivo za te stereotipe, jer ne dozvoljava ljudima da budu u potpunosti različiti. Navodno ih bodri da budu jedinstveni, ali u nekim već izgrađenim kalupima. Kako uvek biva – sve što je drugačije se izdvaja. I tako se i Gospa Nola izdvojila i bila upečatljiv karakter u svoje, ali i u naše vreme. Opisana kao visoka i krupna žena, u ni manje ni više nego haljini i vojničkim čizmama. Samo po izgledu je bila upadljiva.
10 najprevođenijih knjiga na svetu
Priredila Srbijanka Stanković
Da li znate šta povezuje simpatičnu „Pipi Dugu Čarapu“, zanesenog „Don Kihota“ i mudrog „Malog Princa“? Ukoliko ste mislili da Biblija i „Alisa u zemlji čuda“ nemaju nikakvih sličnosti, sasvim smo sigurni da će vas ovaj tekst razuveriti.
Naime, sva ova remek-dela svetske književnosti imaju jednu zajedničku crtu – spadaju u najprevođenije knjige na svetu. Neki od književnih bisera dospeli su na listu pošto su prevedeni na više od stotinu jezika.
ПОНОВНИ СУСРЕТ
Из пера Димитрија Јаничића
Повремено се враћам давно прочитаним књигама. Додуше, увек постоји неки разлог, него подсећање, неки сличан доживљај који то изазива. Необично, али многе од тих књига сада сасвим друкчије утичу на мене. Ваљда и због тога што их не читам на исти начин како сам то радио први пут. Не идем право, као некада. То ме подсети на једну пословицу афричког племена Масаи коју сам некада давно записао. Ако не знате – Масаи су они лепи високи Африканци чије сам мушкарце увек видео са копљем, делују достојанствено, а њихове жене имају сјајне манекенске и увек откривене груди. Они кажу: „ПРАВ ПУТ ВОДИ У ПРОПАСТ. ДО УСПЕХА СЕ УВЕК СТИЖЕ ЦИК-ЦАК (КРИВУДАВИМ) ПУТЕМ.
14:14 (Воз је каснио два минута. Истина дуже од пола века) – роман Владе Арсића
У издању Доротеја објављен је роман Владе Арсића „14:14“ (Воз је каснио два минута. Истина дуже од пола века). Приказ романа написао је Димитрије Јаничић, познати писац, преводилац, књижевни критичар и наш драги сарадник. Прочитајте.
ЗАКАСНЕЛА ИСТИНА
Read the rest of this entryKnjiga sa dušom – „Crna ptica“ Aleksandre Jovanović
Dimitrije Janičić, poznati pisac, prevodilac i književni kritičar, o knjizi „Crna ptica“ Aleksandre Jovanović (Beograd: Kreativni centar, 2020).
OD KNJIGE DO DUŠE 