Category Archives: Poučno
Školski udžbenici – prvi susreti deteta sa knjigom
Napisala Srbijanka Stanković
Polazak u školu je važna životna prekretnica svakog deteta, a za većinu roditelja i veliki izazov. Kada prelaze iz jednog bezbrižnog u školsko doba, mnogi mališani se osećaju zbunjeno i preplavljeno. S druge strane, roditelji brinu kako će se dete snaći u novim okolnostima, počev od sedenja u školskoj klupi do čitanja i učenja.
Premda su današnjoj deci dostupne knjige i slikovnice od najranijeg uzrasta, školski udžbenici su možda njihov prvi pravi susret sa „ozbiljnim“ knjigama. Dobro je znati da su knjige za đake prvake prilagođene savremenim metodama učenja, interaktivne i zanimljive deci. Ipak, da bi se prvačići lakše „prihvatili nauke“, kao roditelji možemo pomoći tako što ćemo ih uputiti kako da svoje školske knjige koriste.
Рекли су о достојанству…
“Сва људска бића су рођена слободна и једнака у достојанству и правима. Обдарена су разумом и савешћу и треба једни према другима да поступају у духу братства.” (Универзална декларација о људским правима)
Gramatička znanja koja svako dete treba da ponese iz škole
Napisala Srbijanka Stanković
Školski programi prilično su obimni, pa u većini slučajeva učenici zajedno sa nastavnikom „prelete“ preko gradiva koje nakon nekog vremena zaborave. Donekle, to je i normalno, jer je nastava organizovana tako da se učenici moraju svega dotaći, a vremena je malo.
Međutim, postoje neka znanja koja se obavezno moraju poneti iz škole, jer je funkcionisanje bez njih u daljem životu jako teško. Važno je naučiti osnovna gramatička pravila koja se tiču fukcionalne pismenosti. U nastavku ovog teksta pročitajte koje nastavne jedinice iz srpskog jezika imaju posebnu važnost za vaše obrazovanje.
Postoji li u srpskom jeziku zamena za reči lajkovanje, selfi, bot ili striming
Šerovanje, lajkovanje, tvitovanje, jutjuber, instagramer, post, klip, influenser, notifikacija… samo su neke od brojnih novih reči koje je u javnom diskursu učestalio razvoj društvenih mreža. Promene koje su se dogodile u razvoju tehnologije i medija dovele su do toga da danas postanu sasvim uobičajene i reči kao što su selfi, trol, bot, bindžovanje, striming, gejmer, vlog, podkast, kopirajter, kraudsorsing… Za većinu tih reči u srpskom jeziku nema odgovarajuće zamene”, objašnjava u razgovoru za portal N1 profesor Slobodan Novokmet sa Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
Проф. Вујчић: И зато школујте децу, да истребимо коров
На свом Фејсбук профилу професор Зоран Вујчић, редовни професор Хемијског факултета у Београду и човек који се бескомпромисно бори за струку и науку, објавио је оштру критику свима који у ери епидемије ситуацију погоршавају пласирањем теорија завере.
Život je predivan
Na jednoj od zabava koja se priređivala za glumačku elitu, Čarli Čaplin (1889-1977), u vreme svoje najveće komičarske popularnosti, ispričao je odličnu šalu. Publika se smejala. Zatim je nakon toga ispričao ponovo tu istu šalu, međutim, smejalo se samo njih nekoliko iz publike. Istu šalu je ispričao i po treći put, ali tada se već niko više nije smejao. Publika se zgledala u čudu. Čarli Čaplin je nakon toga izgovorio sledeće reči: „Ako niste u stanju da se smejete svaki put na istu šalu ispočetka, zašto onda plačete zbog istih briga iznova i iznova? Zato, uživajte u životu, život je predivan“.
15. мај – Међународни дан породице
Међународни дан породице обележава се сваког 15. маја широм света, још од 1993. године, када је генерална скупштина Уједињених нација донела резолуцију 47/237 којом је утврдила овај празник. Циљ обележавања овог празника је афирмација породице и породичних вредности, подстицање једнакости између полова у оквиру породице и заштита породице као основне јединице друштва.
Када престанеш да будеш роду род
Причу написала Рената Минић
По традицији, нашем народу је од давнина крвна повезаност веома важна. Род мора да се поштује. Што је фамилија бројнија, то је та фамилија јача. Рођаци не смеју да се свађају, а и ако се посвађају, мора брзо да се измире. Тако сам ја учена.
Међутим, у пракси није то увек тако. Питам се шта је то што човека у неком тренутку натера да свој род не сматра више родом? Да се отуђи од њега. Да заћути и да не жели да више буде у контакту са својим рођеним. Али, питам се, са друге стране и да ли је здраво за човека, иако то традиција налаже, да буде близак са родом, само зато што су род, иако се са тим родом одавно разишао у схватањима и начелима? Да ли је здраво да одржавају блискост, то јест да се друже, зарад те заједничке крви, иако се свако њихово дружење претвори у надметање, препуцавање и на крају, свађу?
Конзумеризам
Написала Миланка Стокић
Током развоја људског друштва, уочавамо да је већина људи живела у оскудици или на самој ивици глади. Просечан честит човек никада није бацао храну, крпио је поцепане панталоне, мукотрпно стицао основне потрепштине за свакодневни живот. Данас, у ери шопинга, капиталистичка економија непрекидно повећава производњу, али, није довољно само производити, неко мора и да купи то што је произведено, иначе долази до банкрота произвођача и улагача. Тако је временом дошло до настанка нове етике, етике конзумеризма.
Седам мостова Кенигсберга – најпознатији математички проблем у историји
Приредила Миланка Стокић
На крајњем западу Руске Федерације, као главни и највећи центар Калињинградске области смештен је Кенигсберг, данашњи Калињинград. Град је смештен на рукавцима реке Прегл. Простире се тако да обухвата и два острва. Да би се спојили сви делови града изграђено је седам мостова. Грађани Кенигсберга долазе на идеју да пређу свих 7 мостова један за другим. То не би био проблем да њихова намера није била да преко сваког могу прећи само по једном. Ту настаје проблем. Никоме није успело да прође мостове на наведени начин, њихова мисија је била готово немогућа. За тај проблем сазнаје швајцарски математичар Леонард Ојлер (1676-1755), који, поред Њутна, Гауса и Архимеда, важи за једног од највећих и најпродуктивнијих математичара свих времена. Године 1736. Ојлер се обраћа писменим путем италијанском математичару Маринонију, детаљно му описујући проблем и дајући своје прецизно објашњење и решење. Ојлер доказује да је немогуће на тај начин прећи све мостове Калињинграда. Његов рад на решавању најпознатијег математичког проблема у историји, чувених Седам мостова Кенигсберга доводи до открића нове математичке дисциплине, Теорије графова. Теорија графова данас има широку примену у многим научним дисциплинама, не само у математици.
OD KNJIGE DO DUŠE 