Advertisements

Category Archives: Poučno

4 fascinantna aspekta japanskog sistema obrazovanja

Šta je to što japansko školstvo čini drukčijim od drugih? Ne, to nisu samo činjenice da školska godina počinje u aprilu, i da ovdašnji đaci pohađaju osnovnu, srednju i višu srednju školu. Ako zanemarimo tehnike koje donose vrhunske akademske rezultate, japansko obrazovanje fascinira i zbog toga što akcentuje druge životne aspekte. Pred vama su četiri karakteristike ovog sistema obrazovanja, koje bi svaka školska reforma mogla da uzme u obzir.

4-fascinantna-aspekta-japanskog-sistema-obrazovanja

Read the rest of this entry

Advertisements

Koji jezik ima najviše reči?

U zavisnosti od toga koje delove interneta često pratite i koliki ste ljubitelj Stivena Fraja i njegove „Planete reči“, verovatno ste čuli da „engleski ima najviše reči od bilo kog drugog jezika na Zemlji“. Međutim, čudno je to što uvek Englezi ovo tvrde.

jezik

Read the rest of this entry

Fibonačijev niz

Fibonačijev niz je matematički niz primećen u mnogim fizičkim, hemijskim i biološkim pojavama, koji je ime dobio po italijanskom matematičaru Leonardu od Pise, poznatom kao Fibonači. Predstavlja niz brojeva u kome zbir prethodna dva broja u nizu daju vrednost narednog člana niza. Indeksiranje članova ovog niza počinje od nule a prva dva člana su mu 0 i 1. To jest, nakon dve početne vredosti, svaki sledeći broj je zbroj dvaju prethodnika. Prvi Fibonačijevi brojevi, takođe označeni kao Fn su: 0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144, …

fibonacci-square

Read the rest of this entry

Danas je Međunarodni dan tolerancije

U svetu i Srbiji danas se obeležava Međunarodni dan tolerancije koji je ustanovljen radi isticanja potrebe za tolerancijom u društvu i ukazivanja na negativne efekte netolerancije. Generalna skupština UN je 1996. godine pozvala države članice da obeleže Međunarodni dan tolerancije – 16. novembra. Države članice UN su 16. novembra 1995. godine usvojile Deklaraciju o principima tolerancije u kojoj je istaknuto da tolerancija nije ni povlađivanje ni ravnodušnost, već je poštovanje širokog spektra kultura, oblika izražavanja i humanosti i predstavlja priznanje univerzalnih ljudskih prava i sloboda drugih.

tolerance

Read the rest of this entry

Danas je Svetski dan filozofije

Filozofija je društvena nauka koja se bavi proučavanjem opštih i temeljnih problema u vezi sa stvarnošću, postojanjem, vrednostima, razumom, umom i jezikom. Sama reč potiče od starogrčke reči φιλοσοφία i latinske philosophia, što se prevodi kao ljubav prema mudrosti.

Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO – United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization) odlučila je da se od 2005. godine, svakog trećeg četvrtka u novembru, obeležava Svetski dan filozofije, sa ciljem da se istakne značaj filozofije na razvoj ljudske svesti i da se naglasi važnost univerzalizacije filozofske nastave za buduće generacije.

Ove godine Svetski dan filozofije proslavlja se 15. novembra. Tim povodom, Udruženje Nova Akropola organizuje u Beogradu Dane filozofije – niz predavanja posvećenih ideji čovekovog razvoja i buđenja njegovih humanih potencijala.

Dani filozofije

Read the rest of this entry

Светски дан науке за мир и развој

Светски дан науке за мир и развој (World Science Day for Peace and Development), под окриљем УНЕСКО-а, обележава се 10. новембра широм света још од 2002. године, са циљем да се скрене пажња јавности на потребу за новом везом између науке и друштва. У нашој земљи је овај дан почео да се обележава од 2011. године, на иницијативу Центра за промоцију науке.

Поводом прославе седамдесетогодишњице  Универзалне декларације о људским правима одлучено је да овогодишња тема буде „Наука, људско право“. Иначе, Декларација је усвојена и проглашена резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација 217 од 10. децембра 1948. године: 48 држава је гласало за, ниједна против, док је 8 било суздржано (укључујући Југославију, Саудијску Арабију, Јужну Африку и СССР).

science

Oslabiti stege imaginacije – Filip Pulman

„Ako želite da vam deca budu inteligentna“, rekao je jednom Albert Ajnštajn, „čitajte im bajke. Ako želite da budu inteligentnija, čitajte im još bajki.“ Sa ovakvim pogledom se u potpunosti slaže i Filip Pulman. Dok sedi na sofi u svom udobnom domu u okrugu Oksford, govori nam: „Bajke uspevaju da oslabe stege imaginacije. Daju vam oruđe za razmišljanje – slike – i stvaraju osećaj da je sve moguće. Dok su istovremeno smešne, zastrašujuće ili utešne. Ili sve to odjednom.“

fairy-tale-1653150_1920750px

Read the rest of this entry

„Od sebe dam ono najbolje, a to i dobijem zauzvrat!“

U svetu gde smo naviknuti na „vraćanje istom merom“, gde za svoje vreme, rad i trud, uglavnom očekujemo naknadu materijalne prirode, postoje i oni sa višim ciljevima. Među nama ima i onih koje čini srećnima osmeh onoga kome pomognu, onih koji srcem izdvajaju svoje vreme zarad lične satisfakcije nakon nečijeg „Hvala“, a jedino materijalno i opipljivo što dobijaju jesu stečena prijateljstva. Pogodili ste! To su oni – volonteri.

od-sebe-dam-ono-najbolje-a-to-i-dobijem-zauzvrat

Read the rest of this entry

Zašto su ljudi licemerni?

Licemerni ljudi su fokusirani na zadovoljavanje svojih potreba i ostvarivanje svojih interesa, a ne na druge ljude i građenje relacija sa njima.

Drugi ljudi su za njih pojava koja postoji u njihovoj okolini i koja može da bude korisna da nešto dobiju ili ostvare, ali isto tako i ugrožavajuća za njih i njihove interese i planove.

Licemerje je satkano od izveštačenosti, obmane i manipulacije. Licemerni ljudi su usvojili obmanu i manipulaciju kao način komunikacije sa drugim ljudima. To znači da demonstriraju vrline koje ne poseduju, osećanja koja ne osećaju i svetonazore koje nemaju kako bi obmanuli druge ljude i naveli ih da udovolje njihovim zahtevima.

kristina_pota_radulovic_licemerje_danas

Read the rest of this entry

Колико дуго причамо бајке?

Користећи технике еволуционе биологије, антрополози су установили да неке од нашироко познатих бајки постоје више од седам хиљада година.

Чији су Ивица и Марица, односно Jancsi i Juliska? Или је исправније Hänsel und Gretel? Да ли су ову бајку испричали Срби или Мађари? Или је у питању немачка народна бајка коју су адаптирала чувена браћа Грим и објавила 1812. године? А можда прича о гладном брату и сестри који наилазе на злу вештицу има корене много даље од немачког говорног подручја?

bajke

Read the rest of this entry