Author Archives: Od knjige do duše
Nikola Tesla – Mrtvi ne znaju da su živi
„Smrt ne postoji, a samim tim saznanjem, nestaje i strah od iste. I zapamtite: ni jedan čovek koji je postojao nije umro. Pretvorili su se u svetlost i kao takvi postoje i dalje. Tajna je u tome da se te svetlosne čestice vrate u prvobitno stanje. Vraćanje u neku od prethodnih energija. Hrist i još neki znali su tu tajnu. Ja sam tragao za time kako da se očuva ljudska energija. Ona je jedan od vidova svetlosti. U Duši ponekad ravna vrhunskom nebeskom svetlu. Nisam tragao za tim radi sebe, već radi dobra svih. Verujem da će moje otkriće učiniti ljudima život lakšim i snošljivijim i usmeriti ih na duhovnost i moralnost..“, govorio je Nikola Tesla.
Simbolika vilin konjica
Sam naziv ovog plemenitog bića kao da nas povlači u neku drugu dimenziju, u svet vilenjaka sa tankim prozirnim krilima. Njegovo ime na engleskom (dragonfly) takođe govori o nekome ko prevazilazi sva vremensko-prostorna ograničenja. On dolazi iz neke druge priče, više liči na biće iz bajke ili drevnog mita, nego na nekoga sa kim delimo sadašnjost.
Дан Уједињених нација
На данашњи дан 1945. године, ратификована је повеља Уједињених нација од стране свих сталних чланица Савета безбедности и више од половине потписница. Дан Уједињених нација прославља се 24. октобра као међународни празник још од 1948. године, у циљу информисања људи о циљевима, сврси, и достигнућима Уједињених нација.
Piter Draker – otac savremenog menadžmenta
Piter Draker (Peter F. Drucker), otac savremenog menadžmenta, jedan od najoriginalnijih mislilaca 20. veka, rođen je 19. novembra 1909. godine u Beču. Doktorirao je iz oblasti javnog i međunarodnog prava dok je radio kao novinar u Frankfurtu. Pred naletom nacizma (1933.) odlazi u Englesku, a zatim (1937.) u Ameriku. Radio je kao novinar, konsultant, savetnik i predavač. Svoju profesorsku karijeru započeo je kao predavač iz predmeta politike i filozofije na Benington koledžu (Bennington College). Najveći uticaj na razvoj njegove karijere u pravcu menadžmenta imao je njegov rad kao konsultant u General Motors 1940. godine. Bio je profesor za menadžment na Visokoj školi za postdiplomske studije univerziteta Njujork, više od dvadeset godina. Predavao je sociologiju i menadžment na univerzitetu u Claremont – Kalifornija (od 1971. god.), po kojem je škola menadžmenta, 1984. godine, dobila njegovo ime.
“Ana In silazi u Donji svet”: Sumerska sajberpank priča
Sumeri su bili drevni narod koji je u četvrtom milenijumu pre naše ere nastanjivao plodno tle sliva Tigra i Eufrata, teritoriju koju danas zauzima ono što je danas ostalo od Iraka. Arheološka iskopavanja koja su nam polako otkrivala ovu drevnu civilizaciju započeta su 1889. godine. Čitav međunarodni tim arheologa radio je na ovim iskopinama više od jedne decenije. Ono što je značajno jeste da su Sumeri prva visokorazvijena civilizacija koja je iza sebe ostavila pisane spomenike. Tako da su arheolozi iz peska izvlačili glinene tablice sa klinopisom, a većima tablica nastala je pre negde oko četiri hiljade godina. U početku, sumersko pismo se sastojalo od jednostavnih slika (hijeroglifi, bilo ih je oko 2000), a svaka je predstavljala reč ili pojam. Pisalo se zašiljenom trskom na vlažnim glinenim pločama, koje su se zatim pekle i tako postajale gotovo neuništive. Do 2900. pre nove ere iz tog pisma razvili su se simboli koji su predstavljali slogove (oko 600 simbola), a pošto su ti simboli ličili na klin, sumersko pismo je nazvano klinasto pismo.
Sami smo sebi najveći neprijatelj: Milankovićevi ciklusi ne objašnjavaju globalno zagrevanje
U poslednjih nekoliko meseci pojavilo se niz pitanja u kojima se postavlja pitanje da li je NASA pripisala globalno zagrevanje promenama u načinu kretanja Zemlje oko Sunca – ciklusima koji su poznati i kao Milankovićevi ciklusi.
Mumbaj – dostava hrane u gradu od 18 miliona stanovnika
Grad Mumbaj u Indiji je poznat po svom široko rasprostranjenom sistemu isporuke toplih obroka od kuće do kancelarije koji je nastao 1890. godine.
Dabavala (dabbawala) – u prevodu “onaj ko nosi kutiju” su muškarci zaposleni da svaki dan, koristeći različite vidove transporta, pretežno bicikl i voz, ujutru prikupljaju toplu hranu u kutijama za ručak iz domova zaposlenih, isporučuju ručak na radno mesto i vraćaju prazne kutije ponovo do stana u toku poslepodneva.
Zanimljivosti o botaničkoj bašti
Botanička bašta „Jevremovac“ osnovana je 1889. godine, a prostor na kome se nalazi je dodeljen kao poklon kraljevske porodice, konkretno kralja Milana Obrenovića. Danas se na prostoru bašte nalazi 2.200 vrsta, na otvorenom prostoru 700 i u staklenoj bašti se nalazi 1.000 egzotičnih vrsta, poreklom sa drugih kontinenata. Staklena bašta je podeljena na tri dela, gde se biljkama u njoj imitiraju uslovi iz sredine iz koje oni potiču. Spoljne vrste su prilagodljive našoj klimi i potrebno im je samo navodnjavanje i kvalitetna nega.
Read the rest of this entryZašto se Evropljani nisu kupali u srednjem veku?
Ako uzmemo u obzir da su još u Rimskom carstvu postojala javna kupatila – terme, sasvim je logično da se u srednjem veku lična higijena podrazumevala. Ipak, dobro znamo da to nije bio slučaj…
Još od antičkih vremena u mnogim civilizacijama je zabeležen pojam javnog kupatila. Podjednako pravo na njihovo korišćenje najčešće su imali svi građani, a funkcija ovih objekata povezivala se jednako i s higijenom i s principom hedonizma.
Nobelova nagrada za mir: Dobitnik je Svetski program UN za borbu protiv gladi
Nobelova nagrada za mir za 2020. godinu dodeljena je Svetskom programu za hranu Ujedinjenih nacija za napore u borbi protiv gladi.
Iz Norveškog Nobelovog komiteta su rekli da je ovaj program „pokretačka snaga svih napora da se spreči glad kao oružje za rat i sukobe“.
Nagrada vredi deset miliona švedskih kruna, što je blizu milion evra.
