Author Archives: Od knjige do duše

Danas je Sveti Sava

Vernici Srske pravoslavne crkve danas slave Savindan, praznik posvećen utemeljitelju srpske verzije pravoslavlja i prosvetitelju Svetom Savi, koji se odrekao svetovnog bogatstva i moći ali ipak stekao legendarnu slavu.

kripta-hram-sv-save-mondo-goran-sivacki-32


Praznik Svetog Save jedan je od najvećih hramovnih i porodičnih praznika. Proglašen je za školsku slavu („Sveti Sava, školska slava“), ali svetkuju ga i mnoge zanatlije i čobani.

LEGENDA I NARODNI OBIČAJI
Brojne su anegdote i priče o Svetom Savi, ali je srpski narod ispreo i prave legende, u koje je uneo i elemente mnogih drugih priča i običaja.

Slušajući sve što je ispredeno o ovom svecu moglo bi se pomisliti da pre Svetog Save, a rođen je sredinom XII veka, Srbi nit’ su išta znali nit’ umeli. Sveti Sava je putujući Božji čovek – zavodi red i blagostanje, uči narod kako da ore, kopa… Kresanjem ognjila kako da dobije vatru, žene uči da kuvaju, mese hleb, tkaju, pletu, prave sir i kiselo mleko, kovače da kuju gvožđe, kako se sadi loza, kako se dobija vino…

Savin pakt s Đavolom
Jedna od narodnih legendi kaže vide Sava kako se ljudi muče da samelju/istucaju žito, pa reši da im olakša. Napravi svetac vodenicu, ali mu je za „punjenje“ trebala đavolja pomoć. Đavo je tražio naknadu – da jedan dan vodenica bude njegova, da bude ortak. Sava mu dade Badnji dan, kad se obično i reke smrznu. Otad vodeničari na taj dan ne melju, a zahvalan narod na Savindan mesi pecivo od belog brašna i u crkvi ga deli deci.

Mnogi srpski narodni običaji oko Svetog Save vezani su za stoku i za strah od vukova.

U takovskom kraju se priča da su svi vuci – psi Svetog Save. Čak da on vukovima određuje koje torove smeju da napadaju zimi.

Stoka se pred Savindan nije smela terati u šumu zbog straha od vukova, jer bi to za nju bilo pogubno, a tih dana se ništa nije radilo sečivom, pa britve nisu otvarane da bi vucima čeljusti ostale sklopljene. Žene nisu smele ništa da boje u crveno da vuci ne bi klali stoku.

Da bi umolili sveca da vukove okrene od njihovog stada, Sveti Sava se u mnogim krajevima proslavlja veoma svečano, posle sedmodnevog posta.

Sveti Sava ne samo da „gospodari“ srpskom zemljom već i – nebom. Među narodnim verovanjima je i to da „ako na Svetog Savu grmi, desiće se nešto sudbinsko“.

Time je srpski svetac, pridodavanjem munje i groma kao božanske opomene i oruđa, uzdignut u nivo paganskih bogova (antičkih Zevsa, Jupitera, slovenskog Peruna, skandinavskog Tora…).

Jedan od primera „grmljavine na Svetog Savu“ je i iz narodne pesme o buni protiv dahija (1804. godine).

U Čačku je bio običaj da majke koje imaju školsku decu spremaju na ovaj dan žito.

Sava je i srpski Mojsije. jer veruje se da gde on dotakne štapom kamen, tu se pojavljuje izvor sa lekovitom vodom. Otuda brojni lekoviti izvori sa njegovim imenom: od vrela kod manastira Savinac u takovskom kraju na reci Dičini, do istoimenog izvora kod Užičke Požege.

Ο Savindanu ne samo da se ne rade teži poslovi, već u nekim krajevima se ne radi ništa, a negde čak poste celu sedmicu pre Savindana.

KO RADI NA SVETOGA SAVU…
Proslavljanje uspomene i praznika Svetog Save otpočeo je u srpskim zemljama pod Turcima, najpre u crkvama a tek se kasnije razvila u narodnu svečanost.

Knez Miloš je naredbom od 5. februara 1827. proglasio Dan Svetog Save za neradni, a onima koji ne bi tog dana došli u crkvu ili dućan zatvorili odredio da „ne samo globu crkvi plate, no i apsom i telesnom kaznom kaštigovani budu“. Namesništvo kneza Mihaila Obrenovića odredilo je 2. januara 1840. da se Sveti Sava smatra školskim patronom.

PRINC RASTKO, MONAH SAVA
Sveti Sava je rođen kao Rastko Nemanjić, sin velikog srpskog župana Stefana Nemanje, rođen je 1169. godine. Bio je raški plemić iz vladarske porodice Nemanjića, uticajni diplomata i prvi srpski prosvetitelj i arhiepiskop autokefalne srpske žičke arhiepiskopije, diplomata, zakonodavac, književnik i hodočasnik.

Kao mladić je žudeo za duhovnim životom i zato je odbegao u Svetu Goru. I sam Stefan Nemanja je za njim došao u Svetu Goru, zamonašio se i umro kao monah Simeon.

„Vaskrsnuće“ posle 45 godina
Za vreme socijalističke Jugoslavije Sveti Sava se nije službeno slavio, jer su komunisti taj praznik ukinuli kada su zauzeli vlast 1945. godine. U škole je ponovo vraćen 1990. godine. U školama je taj dan radni, ali nenastavni. Kao školska slava obeležava se u školama u Srbiji i Srpskoj.

Rastko, koji je uzeo monaško ime Sava, bio je toliko dobar diplomata da je, iskoristivši carsko zaziranje od rimskog pape, izdejstvovao kod nikejskog cara (Nikejsko carstvo je u to doba slovilo kao naslednik Vaizantijskog) i patrijarha vaseljenskog punu nezavisnost Srpske crkve, i postao njen prvi arhiepiskop.

Sveti Sava i njegov otac ustanovili su manastir Hilandar, a potom i mnoge druge manastire, crkve i škole po srpskoj zemlji.

Mirio je svoju braću, zavađenu oko vlasti, mirio je Srbe sa njihovim susedima. Stvarajući Srpsku crkvu, istovremeno je stvarao srpsku državu i kulturu.

Umro je u Trnovu u vreme cara Asena, razbolevši se posle službe na Bogojavljenje, 12. januara 1236. godine.

Kralj Vladislav preneo je njegove mošti u manastir Mileševu, a Sinan-paša ih je oskrnavio i spalio na u Beogradu, 27. aprila 1594. godine.

Izvor: Mondo.rs

Jovan Sterija Popović: Kritičko pero koje i danas piše

„Sve ti znaš – šta Rusi, šta drugi dvorovi misle, samo što sam misliš, teško ti biva znati”, Sterijina je misao koja nesumnjivo potvrđuje njegov značaj i univerzalnost nakon više od dva veka od njegovog rođenja

„Jovan Sterija Popović je jedna naša autentična veličina, koju ni danas, posle sto godina, nije nužno relativno meriti da bi mu se utvrdile vrednosti, i kakvih u našem ranom 19. veku nema ni za svaki prst samo na jednoj ruci”, napisao je Milan Bogdanović u svojoj knjizi kritika davne 1927. godine.

sterija-1.v1-678x381-1 Read the rest of this entry

20 interesantnih stvari koje (možda) niste znali o Srbiji

Srbija je zemlja sa 7.186.862 stanovnika, a njen šarm i bogato kulturno-istorijsko nasleđe čine je veoma privlačnom kako domaćim posetiocima, tako i onim stranim. Čari Srbije možemo da spoznamo na svakom koraku, a ovom prilikom donosimo vam neke od činjenica koje možda niste znali o našoj zemlji.

250px-serbiapoliticaldivision Read the rest of this entry

Данас је Међународни дан образовања

Међународни дан образовања обележава се у свету од 2019. године 24. јануара – као дан посвећен образовању. Право на образовање је назначено у члану 26 у Универзалној декларацији о људским правима. Декларација позива на бесплатно и обавезно основно образовање. Конвенција о правима детета, усвојена 1989. године, предвиђа да ће земље потписнице учинити високо образовање доступним свима. Услед пандемије корона вируса у свету, дошло је до затварања школа, универзитета и других институција за учење и тиме довело до глобалног поремећаја образовања, које ће се тек одразити на будуће генерације. Веома је важно да се појача сарадња и међународна солидарност како би се образовање и целоживотно учење ставили у средиште опоравка и трансформације ка инклузивнијем, сигурнијем и одрживом друштву.

2012_1_peace_base Read the rest of this entry

Знају људи шта је добро

Текст написала Анка Крстић

Ово није прича о Божићу, али је Божић почетак приче. Па тако ваља да одатле почнем.
Мој омиљени празник је Божић. За њега ме везују мириси, боје и звуци детињства, све оне успомене које тако јасно и живописно играју испред затворених очију ако само хоћеш да их призовеш. А како је то празник који се проводи у кругу породице, ја, сада већ одрасла жена и мајка, одлазим са супругом и сином код тазбине, да тамо стварамо нове успомене којих ће се једног дана мој син сећати као што се ја сада сећам ових својих.
Мој супруг је пореклом из Пирота, рођен и одрастао тамо. Пироћанци су познати као људи великог срца, као добри домаћини, као штедљиви, али као гостољубиви и насмејани, они људи уз које се неусиљено смејеш и који дају све од себе да ти буде удобно, лепо и пријатно. Из њихове куће нећеш изаћи жедан и гладан, уморан, лоше воље, или лошег утиска. И верујте, то је жива истина. То и много више од тога. Пироћанке су познате као врсне домаћице, као одличан узор својој деци, као мудре жене које држе своје породице на окупу, као ризнице савета. И то је такође жива истина. То и много више од тога. Од њих никад нисам добила лошу реч, лош савет или лошу намеру.

L3 Read the rest of this entry

8 klasika koje možete pročitati za jedan dan

Tekst priredila Srbijanka Stanković

Klasici svetske književnosti su svakako prvo na šta pomislimo kada želimo da pročitamo neko uzorno umetničko delo. Klasični romani su naši učitelji, u njima su skrivene sve životne lekcije ljudske istorije. Međutim, postoji jedna stvar koja nas udaljava od ovih fantastičnih remek dela – sve su uglavnom dosadno duge. To ne znači da su knjige dosadne, ali sama pomisao da ste na početku romana od 600 i više stranica može delovati opterećujuće, zar ne?

Iz tog razloga mnogi ljudi na svojim listama za čitanje imaju „Anu Karenjinu“, „Rat i mir“ ili „Jadnike“ i teško se odlučuju da ih uzmu u ruke. Najbolji način za prevazilaženje ovog odlaganja čitanja klasika jeste čitanje kratkih knjiga!

Pripremili smo vam spisak od 8 klasičnih dela koje možete pročitati za jedan dan. Odlično za ulazak u svet nenadmašnih dela svetske književnosti, priznaćete.

knjige-na-polici (1) Read the rest of this entry

Nagradni konkurs „Spasimo putopis“

Treću godinu zaredom, Klub putnika raspisuje regionalni nagradni konkurs „Spasimo putopis“. Kako navode u Klubu putnika putopis je definisan u najširem mogućem smislu. „Posmatrajte ga kao okvir u koji možete strpati bilo šta – od geološke studije do ljubavne priče. Upravo to želimo od vas! Upotrebite putovanje kao odskočnu dasku da ispričate svoju priču. Putovanje nije kilometraža. Mera putovanja je dužina unutrašnjeg puta, onog pređenog u sebi. Razlika između onoga što smo bili na početku, i onoga što smo na kraju. Pišite o nečemu što vam se dogodilo, bilo to u spoljašnjem ili unutrašnjem svetu. Manje se bavite opisima već milion puta opisanih mesta, a više opisima svojih unutrašnjih pejzaža, o kojima niko sem vas nije kompetentan da govori. Putovanje je tu samo izgovor za stvaranje, dekor za priču“, navode u Klubu putnika.

konkurs_2021-678x381-1 Read the rest of this entry

Danas se slavi sveti Jovan Krstitelj

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave svetog Jovana Krstitelja, poslednjeg velikog proroka koji je ne samo najavio, već i video očekivanog mesiju. Jovanjdan, kako se u narodu još zove današnji praznik, uvek se slavi 7. januara po julijanskom, odnosno 20. januara po gregorijanskom kalendaru.

Sveti Jovan
Read the rest of this entry

ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИН

Текст приредила Анка Крстић

Прочитах у новинама да се на данашњи дан – 19. јануар, обележава Дан Захарија Орфелина (Вуковар, 1726. — Нови Сад, 19.01.1785.), односно Дан лепог писања. То ме је вратило у неке прошле дане, када сам на факултету изучавала живот и дело Захарија Орфелина. Доста тога сам заборавила (данас смо навикли да заборављамо, јер све можемо наћи на Интернету), па сам решила да мало обновим градиво.

zaharija-orfelin Read the rest of this entry

Običaji na Bogojavljenje

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Bogojavljenje, a za ovaj praznik vezuje se mnogo lepih običaja!

Bogojavljenje se slavi 19. januara, na dan kada je 30. godine naše ere, Isus Hrist – koji je dotle, kao drvodelja, živeo uz majku i njenog muža Josifa – napunivši tri decenije, pozvao Jovana Preteču da ga u reci Jordan krsti.

Bogojavljenje
Read the rest of this entry