Category Archives: Knjige, časopisi, pisci i javna lica
Jovan Sterija Popović: Kritičko pero koje i danas piše
„Sve ti znaš – šta Rusi, šta drugi dvorovi misle, samo što sam misliš, teško ti biva znati”, Sterijina je misao koja nesumnjivo potvrđuje njegov značaj i univerzalnost nakon više od dva veka od njegovog rođenja
„Jovan Sterija Popović je jedna naša autentična veličina, koju ni danas, posle sto godina, nije nužno relativno meriti da bi mu se utvrdile vrednosti, i kakvih u našem ranom 19. veku nema ni za svaki prst samo na jednoj ruci”, napisao je Milan Bogdanović u svojoj knjizi kritika davne 1927. godine.
8 klasika koje možete pročitati za jedan dan
Tekst priredila Srbijanka Stanković
Klasici svetske književnosti su svakako prvo na šta pomislimo kada želimo da pročitamo neko uzorno umetničko delo. Klasični romani su naši učitelji, u njima su skrivene sve životne lekcije ljudske istorije. Međutim, postoji jedna stvar koja nas udaljava od ovih fantastičnih remek dela – sve su uglavnom dosadno duge. To ne znači da su knjige dosadne, ali sama pomisao da ste na početku romana od 600 i više stranica može delovati opterećujuće, zar ne?
Iz tog razloga mnogi ljudi na svojim listama za čitanje imaju „Anu Karenjinu“, „Rat i mir“ ili „Jadnike“ i teško se odlučuju da ih uzmu u ruke. Najbolji način za prevazilaženje ovog odlaganja čitanja klasika jeste čitanje kratkih knjiga!
Pripremili smo vam spisak od 8 klasičnih dela koje možete pročitati za jedan dan. Odlično za ulazak u svet nenadmašnih dela svetske književnosti, priznaćete.
ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИН
Текст приредила Анка Крстић
Прочитах у новинама да се на данашњи дан – 19. јануар, обележава Дан Захарија Орфелина (Вуковар, 1726. — Нови Сад, 19.01.1785.), односно Дан лепог писања. То ме је вратило у неке прошле дане, када сам на факултету изучавала живот и дело Захарија Орфелина. Доста тога сам заборавила (данас смо навикли да заборављамо, јер све можемо наћи на Интернету), па сам решила да мало обновим градиво.
10 danas uobičajenih imena koja su izmislili pisci
Šta je ime osim lepe kombinacije slova koja je osmišljena da je izgovaramo svaki dan? Zato što je mašta bezgranična, a brojni veliki pisci više vole da izmisle ime kako bi njihov lik bio jedinstven, neobičan.
Pravo iz njihovih umova, ova imena su međutim postala danas uobičajena i možemo ih čuti na sve četiri strane sveta, a da nekad i ne znamo da su njihovi vlasnici najpre bili likovi iz knjige, piše Un Monde Litteraire.
Mudre reči Alberta Ajnštajna
Najvažnija ljudska težnja je težnja za moralnošću u našem delovanju. Naša unutrašnja ravnoteža, čak i naša egzistencija zavisi od toga. Jedino moralnost u našem delovanju može dati lepotu i dostojanstvo našem životu.
Slikovnice o Maji, sentimentalno vaspitanje
Sećate se slikovnica o Maji?
Uz priče o Maji odrastalo se od šezdesetih godina 20. veka, zahvaljujući izdavačima – zagrebačkoj „Mladosti“, novosadskom „Forumu“, „Mladom pokolenju“ iz Beograda, „Jugoreklami“ iz Ljubljane i sarajevskoj „Kulturi“. Maja je do danas ostala nezaobilazni deo sećanja na detinjstvo u SFRJ, o čemu svedoče mnogobrojni Internet blogovi i forumi.
Tajanstvena knjiga napisana na nepoznatom jeziku – Rohonc Codex
Stare knjige su oduvek privlačile veliku pažnju, pogotovu ako su napisane nekim tajanstvenim pismom. Ko zna kakve se sve tajne i saznanja u njima nalaze. O misterioznoj knjizi Rohonc Codex se do skoro nije mnogo toga znalo, osim da ima 448 stranica i da se pojavila u Mađarskoj u 19. veku. Ne zna se ko je i gde je napisao knjigu, kao ni šta u njoj piše, jer je tekst u njoj napisan tajanstvenim jezikom i pismom koje se sastoji od skoro 200 simbola. Poreklo rukopisa se još uvek nagađa, ali pretpostavke su da potiče ili iz starog Sumera, Indije ili pak drevne Mađarske. Knjiga je bogato ilustovana prikazima iz ratova, a ispunjena je simbolima koja ukazuju na više religija – hrišćanstvo, islam, pa čak i hinduizam.
Naučnici širom sveta rade na dešifrovanju ove tajanstvene knjige. Knjiga je skenirana i dostupna je na internetu, tako da možete i sami da se okušate u razrešavanju ove misterije.
Interaktivne igračke našeg detinjstva: 12 istina o čudesnom svetu papirnih lutaka
Dvodimenzionalne lutkice odštampane na papiru i namenjene za sečenje omiljena su zabova više od dva veka.
Prva papirna lutka štampana je 1810. godine u Londonu, a među prvim je bila ona sa likom kraljice Viktorije. Engleska lutka, kako je bio naziv prve papirnate lutkice, dolazila je sa nekoliko odevnih predmeta u vidu korseta i slojevitih podsuknji, a trend papirne zabave proširio se i na ostatak Evrope. Smatra se da je najveći proizvođač u Velikoj Britaniji bila kompanija S&J Fuller sa svojom ručno oslikanom lutkicom Little Fanny. 1828. izdavačka kuća McLoughlin Brothers je postala najpoznatiji proizvođač papirnih lutki u Americi a potom i svetu. Setovi u zasebnim kutijama bili su skupi i prava retkost i mogli su da ih priušte samo bogatiji.
5 zaboravljenih književnica antičkog sveta
Uprkos problemima, mnoge žene starih vremena su uspele da se izbore sa surovim ograničenjima i pronađu način da se izraze putem književnosti.
Samo nekolicina ženskih pisaca antičkog sveta je danas poznata, zahvaljujući zanemarivanju i padanju u zaborav. Dela koju su sačuvana su takođe retkost, zato što ženama nisu bile pružane istovetne pogodnosti za obrazovanje kao muškarcima. Uprkos tome, mnoge žene su uspele da se izbore sa surovim ograničenjima i pronađu način da se izraze putem književnosti, piše For Reading Addicts.
Na spisku koji sledi navedeno je samo nekoliko književnica antičkog doba čija su dela sačuvana i kojima je odato priznanje:
Džonatan Svift
Na današnji dan, 30. novembar 1667. godine, u Dablinu, rođen je Džonatan Svift, irski pisac i satiričar. Njegove najpoznatije knjige su: „Argument protiv ukidanja hrišćanstva“ („An Argument Against Abolishing Christianity“) iz 1712. godine, „Guliverova putovanja“ („Gulliver’s Travels“) iz 1726. godine i „Skroman predlog“ („A Modest Proposal“) iz 1729. godine.
Veći deo svojih knjiga objavio je pod pseudonima: Lemjuel Guliver (Lemuel Gulliver), Ajzak Bikerstaf (Isaac Bickerstaff) i M.B. Drapier (M.B. Drapier).
