Category Archives: Knjige, časopisi, pisci i javna lica

Ћирилична калиграфија

Преузето са сајта Милоша Станића

Већ неко време из хобија се бавим калиграфијом. Е сад, када кажете калиграфија, људи одмах помисле на краснопис којим се пишу отмена писма и дипломе – не мислим на то. Моје интересовање је везано само за ћирилично писмо и начин како је писано у књигама у средњем веку.

Калиграфија је одлична антистрес вежба. Доживљавам је као неку врсту медитације или молитве. Елем, лепота калиграфије се налази у несавршености слова које пишете слободном руком. Да није тако, онда би једноставно текст одштампали на рачунару и та слова би била перфектна, али не би имала душу.

ćirilična kaligrafija 1
Read the rest of this entry

Петар Кочић о отаџбини

У часопису Отаџбина (политичко-информативни лист, Сарајево, 1907-1908; 1911-1914), власник и оснивач Петар Кочић у уводнику првог броја написао је:

″Отаџбина је веза која нас спаја са људима нашега рода и језика, било да припадају прошлости или будућности, било да живе у садашњости.

Отаџбина је њива на којој се непрестано сеје и жање: ми жањемо што су сејали наши преци, а сејемо да имају шта жети наши потомци.

Read the rest of this entry

Трагања вечитог дечака

Написао Димитрије Јаничић

Јовица Ђурђић (Добој, 1949) је по струци педагог, али по опредељењу и ономе чиме се стварно бави – песник. За песнике кажу да су у реалном времену – померени, јер за њих свет око њих није као за све остале. Оне виде друкчије. Много тога што обичан човек не примећује, они виде као битну одредницу стварности.
Недавно је Ђурђић направио избор своје љубавне поезије. Насловио га је „Ко ти је украо звезде из очију“. Када човек прочита збирку схвати да то није због избора песме која је карактеристична, да се та констатација не односи само на сталну тему песникову – жену, већ на њега самог.

Read the rest of this entry

Knjige o hrani i kuvanju koje ćete obožavati

Napisala Srbijanka Stanković

Knjige i hrana imaju mnogo toga zajedničkog, a na prvom mestu – uživanje. Kada govorimo o knjigama čiji narativ se uglavnom oslanja na kuvanje i raznovrsne načine pripremanja hrane, može se reći da dobijamo dvostruko zadovoljstvo.

Čitajući o hrani, o kuvanju, novim i nesvakidašnjim metodama u kulinarskom svetu, otkrivamo ne samo ukuse jela, već i ukus života. Ako želite da zakoračite u magični svet začina, mirisa, gurmanskih delikatesa i poslastica, otvorite stranice knjige.

Read the rest of this entry

Поруке Малог принца

Написао Димитрије Јаничић

Много је времена прошло откако сам читао „Малог принца“.
Но, то је књига којој се повремено враћам. Да ме подсети на младост, а и да поново сагледам неке њене поруке, које важе и за маторе.
Сећате се цртежа на коме је приказано како је змијски цар прогутао слона.
Сви одрасли видели су на тој слици један обичан шешир.
Мали принц одмах схвата да слика приказује слона унутар огромне змије.
Када се у Малом принцу тражи да се нацрта јагње, цртеж се не прихвата. Али нацртана кутија одушевљава Принца, јер може да замисли јагње које је у кутији.

Read the rest of this entry

Lepe misli Jelene Pantić


Iz knjige Jelene Pantić „Putovanje u središte srca“

Kada verujete da ste osoba koja zaslužuje poštovanje, nećete tolerisati nepoštovanje.
Kada ste svesni svojih kvaliteta, neće vas biti moguće „kupiti“ sa par lepih reči.
Kada verujete da ste vredni i dostojni ljubavi, nećete pristajati na makar šta za mrvicu nečije ljubavi i pažnje.

Read the rest of this entry

10 najprevođenijih knjiga na svetu

Priredila Srbijanka Stanković

Da li znate šta povezuje simpatičnu „Pipi Dugu Čarapu“, zanesenog „Don Kihota“ i mudrog „Malog Princa“? Ukoliko ste mislili da Biblija i „Alisa u zemlji čuda“ nemaju nikakvih sličnosti, sasvim smo sigurni da će vas ovaj tekst razuveriti.

Naime, sva ova remek-dela svetske književnosti imaju jednu zajedničku crtu – spadaju u najprevođenije knjige na svetu. Neki od književnih bisera dospeli su na listu pošto su prevedeni na više od stotinu jezika.

Read the rest of this entry

Милена Стефановић, симбол жена са ових простора

Усамљена старица из аветињског рударског градића била је инспирација писцу Драгославу Михаиловићу за чувену књигу „Петријин венац“

Име Петрија је после објављивања романа „Петријин венац“ Драгослава Михаиловића, постало симбол жене мученице, хероине с руба друштвене и историјске сцене. Синоним за патње обичних жена које рађају, одгајају децу, аргатују, трпе најтеже ударце судбине и упркос свему тврдокорно опстају на ветрометини чије је име Србија.

Када је књига преточена у бриљантан филм Срђана Карановића, испоставило се да права Петрија заиста постоји. Новинари су открили Милену Стефановић из готово напуштеног рударског насеља Равна река код Параћина, удовицу рудара инвалида Милисава. Баш ова усамљена старица, која је живела у аветињском градићу са духовима прошлости и тешког живота, инспирисала је Михаиловића да напише књигу о невероватној снази српске жене.

Read the rest of this entry

100 лица столица

Приказ написао Димитрије Јаничић

Јасминка Петровић: 100 ЛИЦА СТОЛИЦА, Издање Креативни центар Београд, 2021, 96 страна, тврди повез.

СТОЛИЦА КАО КЊИЖЕВНА ПУСТОЛОВИНА

Read the rest of this entry

Lav koji je mislio da je ovca

Iz knjige „Otkrijte život iznova: probudite se za stvarnost“ Antoni de Mela

Bio jedan lav koji je odrastao sa stadom ovaca tako da uopšte nije imao svest da je lav. Nije znao da je lav. Blejao je kao ovca, pasao je travu kao ovca. Jednog dana su se zadesili na obodu velike džungle kada je neki moćni lav duboko zarikao i iskočio iz šume pravo pred stado. Sve ovce su se razbežale. Zamislite iznenađenje lava iz džungle kada je video ovog drugog lava među ovcama. Ovaj je počeo da beži, a lav iz džungle ga je ubrzo sustigao. Taj lav iz stada drhtao je pred lavom iz džungle. Lav iz džungle mu je rekao: „Šta tražiš ovde?“ Drugi lav je rekao: „Smiluj mi se. Nemoj da me pojedeš. Smiluj mi se.“ Ali car iz džungle ga je povukao i rekao: „Pođi sa mnom.“ Poveo ga je do jezera i tamo mu je rekao: „Pogledaj.“ I tako je lav koji je mislio da je ovca pogledao i prvi put je video svoj odraz. Onda je pogledao u lava iz džungle, pa je ponovo pogledao u vodu i onda je moćno zarikao. Više nikada nije bio ovca. Za to je bio dovoljan samo jedan minut.