Category Archives: Knjige, časopisi, pisci i javna lica

Милена Стефановић, симбол жена са ових простора

Усамљена старица из аветињског рударског градића била је инспирација писцу Драгославу Михаиловићу за чувену књигу „Петријин венац“

Име Петрија је после објављивања романа „Петријин венац“ Драгослава Михаиловића, постало симбол жене мученице, хероине с руба друштвене и историјске сцене. Синоним за патње обичних жена које рађају, одгајају децу, аргатују, трпе најтеже ударце судбине и упркос свему тврдокорно опстају на ветрометини чије је име Србија.

Када је књига преточена у бриљантан филм Срђана Карановића, испоставило се да права Петрија заиста постоји. Новинари су открили Милену Стефановић из готово напуштеног рударског насеља Равна река код Параћина, удовицу рудара инвалида Милисава. Баш ова усамљена старица, која је живела у аветињском градићу са духовима прошлости и тешког живота, инспирисала је Михаиловића да напише књигу о невероватној снази српске жене.

Read the rest of this entry

100 лица столица

Приказ написао Димитрије Јаничић

Јасминка Петровић: 100 ЛИЦА СТОЛИЦА, Издање Креативни центар Београд, 2021, 96 страна, тврди повез.

СТОЛИЦА КАО КЊИЖЕВНА ПУСТОЛОВИНА

Read the rest of this entry

Lav koji je mislio da je ovca

Iz knjige „Otkrijte život iznova: probudite se za stvarnost“ Antoni de Mela

Bio jedan lav koji je odrastao sa stadom ovaca tako da uopšte nije imao svest da je lav. Nije znao da je lav. Blejao je kao ovca, pasao je travu kao ovca. Jednog dana su se zadesili na obodu velike džungle kada je neki moćni lav duboko zarikao i iskočio iz šume pravo pred stado. Sve ovce su se razbežale. Zamislite iznenađenje lava iz džungle kada je video ovog drugog lava među ovcama. Ovaj je počeo da beži, a lav iz džungle ga je ubrzo sustigao. Taj lav iz stada drhtao je pred lavom iz džungle. Lav iz džungle mu je rekao: „Šta tražiš ovde?“ Drugi lav je rekao: „Smiluj mi se. Nemoj da me pojedeš. Smiluj mi se.“ Ali car iz džungle ga je povukao i rekao: „Pođi sa mnom.“ Poveo ga je do jezera i tamo mu je rekao: „Pogledaj.“ I tako je lav koji je mislio da je ovca pogledao i prvi put je video svoj odraz. Onda je pogledao u lava iz džungle, pa je ponovo pogledao u vodu i onda je moćno zarikao. Više nikada nije bio ovca. Za to je bio dovoljan samo jedan minut.

14:14 (Воз је каснио два минута. Истина дуже од пола века) – роман Владе Арсића


У издању Доротеја објављен је роман Владе Арсића „14:14“ (Воз је каснио два минута. Истина дуже од пола века). Приказ романа написао је Димитрије Јаничић, познати писац, преводилац, књижевни критичар и наш драги сарадник. Прочитајте.

ЗАКАСНЕЛА ИСТИНА

Read the rest of this entry

Malleus Maleficarum (Veštičji čekić)

Malleus Malifecarum je zloglasna knjiga iz 15. veka koju je napisalo Heinrich Kramer (pod latinizovanim imenom Henricus Institoris), zloglasni inkvizitor Katoličke crkve. Napisana je godine 1486 godine, a objavljena prvi put u nemačkom gradu Speyer (Speier) godine 1487. Od prvog izdanja iz 1487. pa do izdanja iz 1669. izašlo je oko 36 izdanja ove knjige. Opisana je kao zbir znanja o demonologiji u petnaestom veku.

Read the rest of this entry

Светски дан књиге и ауторских права

Широм света се на данашњи дан, 23. април, још од 1923. године, као сећање на дан смрти три велика светска писца – Мигела де Сервантеса, Виљема Шекспира и Инке Гарсиласе де ла Веге – обележава Светски дан књиге и ауторских права

Овај дан је и прилика да се подсетимо на значај књиге, једне од најважнијих цивилизацијских тековина, споне којом се кроз време и простор преносе искуства и улепшава живот, и захвалимо се књизи, која је истрајавала заједно уз човека и била ослонац у најтежим историјским тренуцима.

Read the rest of this entry

Међународни дан дечjе књиге

Међународни дан дечје књиге обележава се широм света 2. априла, још од 1967. године, у жељи да се најмлађим читаоцима развије љубав према писаној речи. За овај датум је узет дан рођења Ханса Кристијана Андерсена (2. април 1805. – 4. август 1875.), чувеног данског књижевника за децу, творца Палчице, Мале сирене, Ружног пачета, Принцезе на зрну грашка и других бајки које су обележиле детињство милиона деце и по којима се и даље снимају најгледанији цртани филмови на планети.

Већина библиотека у Србији овај дан обележава серијом пригодних акција за децу – изложбама, приредбама, читањем прича, позивањем писаца за децу, али ове године, због епидемиолошке ситуације, активности су на жалост редуковане.

Миш није лав

Из књиге „Сетило се мајке“ Бранкице Дамњановић

Наиме, један монах живео је са пет мишева у некој богомољи. Једног дана, међутим, дошла је мачка и појела једног миша. Другог дана појела је другог, трећег дана страдао је трећи миш, четвртог је и претпоследњи миш био поједен. Како би га спасао, монах је одлучио да миша претвори у мачку, али се однекуд појавио пас и умало појео миша који је сада био мачка. Поново је монах, желећи да га сачува, морао да интервенише и претворио је миша у леопарда, још неколико пута у неке друге животиње, али како је увек било неког ко му је представљао претњу, он га претвори у лава, краља животиња. Краља нико не дира. И овај „краљ“ је био безбедан.

Read the rest of this entry

„Бити човек“ Марти Џобсон

Приредила Миланка Стокић

Марти Џобсон, новинар истраживач, редитељ, продуцент, водитељ и извршни директор, аутор је неколико књига на тему науке у којима покушава да осветли неке еклектичније и нејасније делове нашег научног наслеђа. Пореклом с југа Лондона, увек је био научник, како он сам за себе каже. Природне науке студирао је на Кембриџу, специјализовао се за ботанику и докторирао на тему биологије биљних ћелија, да би више од двадесет година радио на телевизији, учествујући у емисијама које се баве науком. У својој новој књизи, жели да се позабави неком науком која је мало личнија.

Read the rest of this entry

Modiljani i Žana – tragičan kraj ljubavi umetnika i njegove muze

Kada ti budem znao dušu, nacrtaću ti oči – bile su jedne od prvih reči koje je Amadeo Modiljani rekao Žani Ebitern.

Njegov nadimak Modi asocirao je na francusku reč „maudit“, što znači „proklet“. Bio je neshvaćen za života, a postao je legenda posle smrti. Dan posle njegove smrti ona se ubila bacivši se kroz prozor.

Modiljani (1884-1920) je nosio široke, bele košulje, s crvenom maramom oko vrata. Došao je da osvoji Pariz, potom i svet. Takva figura ne može nikome da promakne. Sve ga to čini aristokratom, ekscentrikom, upadljivim i zavodljivijim.

modiljani-i-zana Read the rest of this entry