Category Archives: Knjige, časopisi, pisci i javna lica
Кад се заврши рат – Петар Пјешивац
Роман српско-аустралијског писца Петра Пјешивца „Кад се заврши рат“ објављен је 2018. године у издању издавачке куће „Агора“ (Нови Сад – Зрењанин). Прочитајте шта је о њој написао мој поштовани сарадник, Димитрије Јаничић.
НА ЗГАРИШТУ УСПОМЕНА
Što je manje čitalaca, sve više se piše – Zoran Živković
Prva pomisao na pisca Zorana Živkovića u vezi je sa prevodima njegovih knjiga u svetu. Dobitnik Svetske nagrade za fantastiku, ove godine ima poseban razlog za slavlje. Gotovo istovremeno objavljena su mu sabrana dela u Srbiji i Americi i stoti prevod njegove proze. Tako je još jednom potvrdio da je najprevođeniji srpski pisac u 21. veku. Živkovića ovaj književni podvig gotovo da nije iznenadio.
Knjige Sare Mlinovski
Naša najproduktivnija izdavačka kuća Laguna (Beograd) do sada je objavila ukupno sedam romana američke književnice Sare Mlinovski. Poslednja dva romana – I ne pomišljaj na to (2014) i Dobro razmisli (2018), privukla su pažnju mog poštovanog saradnika na blogu, pisca, prevodioca, književnog kritičara – Dimitrija Janičića. Pročitajte šta je on o njima napisao.
U TUĐOJ GLAVI
Oslabiti stege imaginacije – Filip Pulman
„Ako želite da vam deca budu inteligentna“, rekao je jednom Albert Ajnštajn, „čitajte im bajke. Ako želite da budu inteligentnija, čitajte im još bajki.“ Sa ovakvim pogledom se u potpunosti slaže i Filip Pulman. Dok sedi na sofi u svom udobnom domu u okrugu Oksford, govori nam: „Bajke uspevaju da oslabe stege imaginacije. Daju vam oruđe za razmišljanje – slike – i stvaraju osećaj da je sve moguće. Dok su istovremeno smešne, zastrašujuće ili utešne. Ili sve to odjednom.“
Lažne istine o Edgaru Alanu Pou
Molite se da najljući rival ne izmisli grozne priče o vama, koje će potom ući u istoriju.
Ovo je istinita priča o izmišljotinama koje su na neverovatan način postale poznate celom svetu. Protagonista je bio pesnik čije ime ćete prepoznati ali čiji život je i dalje nedokučiv. Zlikovac u priči je pesnik čije ime nećete prepoznati ali je definitivno jedini razlog zbog kojeg ćete poverovati u istinitost lažne informacije.
Речи на Ч – Магдалена Реџовић
Чудно је то слово Ч. Заправо, чудне су речи које њим почињу. Све ми се чини да их нема пуно, а кад се окренем, налетим на неку од њих и саплетем се, чак и буквално, али не на речи, већ на предмете чији називи овим словом почињу. Узмимо, на пример, реч ЧАРАПЕ. Код нас чарапа има свуда сем тамо где би требале бити. Нађемо их испод кревета, у торби са опремом за тренинг, у кеси за физичко, у коферу, заостале од прошлогодишњег летовања и, наравно, све су распарене и прљаве. Наш дежурни чарапогубац, љуби га мајка, на путу од собе до корпе за прљави веш изгуби једну. Где нестану? Никада ми неће бити јасно зашто пар чарапа нема бар пет истих комада па да пет пута дуже траје.
Династија Романов– јавне врлине и приватни пороци
Романови нису били оличење само моћне владајуће лозе, већ и самодржавља, параболе глупости и надмености апсолутне моћи, пише британски историчар Сајмон Сибаг Монтефјоре у књизи посвећеној моћној династији
Завештања великог жупана српског Стефана Немање свом сину светом Сави – Миле Медић
Завјештање књиге и писма
Народ који нема своје књиге и свога писма, својих књигописаца и својих књигољубаца не може се назвати народом.
Изговори, чедо моје, нашу највећу ријеч, изговори СРБ, па ми реци колико ти у ушима траје. Трен. Изговорена ријеч траје док се изговара, па нестаје као дах из груди који ју је произвео.
Само написана ријеч остаје.
Intervju sa Piterom V. Bretom, popularnim piscem fantastike
Piter V. Bret, veoma popularni američki pisac romana iz žanra fantastike, uskoro dolazi u Beograd, na ovogodišnji Sajam knjiga, kao gost izdavačke kuće Laguna. Iskoristili smo priliku i piščevu predusredljivost i ljubaznost da uradimo intervju sa njim. U sastavljanju pitanja za intervju sa Piterom Bretom učestvovali su: Ljubitelji fantastike iz Kostolca (Renata Minić, Milan Stanković i Dijana Minić) i Autostoperski vodić kroz fantastiku (Kristijan Kiko Šarac). Ljubitelji fantastike iz Kostolca rade pod okriljem Biblioteke u Kostolcu, Odeljenja Narodne biblioteke „Ilija M. Petrović“ Požarevac, a Autostoperski vodić kroz fantastiku je Udruženje ljubitelja fantastike iz Beograda.
Inače, Piter V. Bret je svetsku slavu zadobio svojom sagom „Demonski ciklus“ (Noć demona, Pustinjsko koplje, Sunčani rat, Presto od lobanja, Utroba zemlje). Završio je englesku književnost i istoriju umetnosti na Univerzitetu u Bufalu (Sjedinjene Američke Države), da bi nakon toga deset godina proveo radeći na farmaceutskim publikacijama, pre nego što se potpuno posvetio pisanju, na radost brojnih ljubitelja fantastike. Živi na Menhetnu, oženjen je i otac je dve devojčice. Pročitajte ovaj intervju, za koji Piter kaže da ga je sa velikom zadovoljstvom uradio.
Najprestižnija ili politička: 117 godina Nobelove nagrade
„Kapital koji će izvršioci oporuke uložiti u pouzdane obveznice treba da stvori fond od kojeg kamate imaju svake godine biti raspodeljene onima koji su u protekloj godini iskazali najveću uslugu čovečanstvu…“
Ovim rečima je švedski hemičar i pronalazač Alfred Nobel zaveštao svoj imetak za stvaranje fonda od koga se od 1901. godine dodeljuje Nobelova nagrada, prethodno ustanovljena 1895. Iako najpoznatiji kao pronalazač dinamita, Nobel je tokom života imao ukupno 355 pronalazaka, što mu je za života donelo prilično bogatstvo.
