Category Archives: Knjige, časopisi, pisci i javna lica
„Развитак“ – некад и сад (Иван Потић)
Часопис за друштвена питања „Развитак, који је континуирано почео да излази 1961. године (након једног објављеног броја из 1957. године), најпре се распознаје по аутору концепције, познатом српском песнику Томиславу Мијовићу. У рубрикама те „мале енциклопедије Тимочке крајине“, како су му касније поштоваоци често тепали, назире се јасан уређивачки концепт, који је успео да се одржи до последњих бројева са Мијовићевим потписом. Промоција завичајних књижевника и стваралаца, стручни текстови из области историје, археологије, историје уметности, етнологије, прилози који су садржали важне податке и чињенице за потоње истраживаче културне баштине, беху основни постулати на којима се градио Мијовићев концепт. Успео је да створи часопис који је био релевантан у српским оквирима и који је на једном месту доносио систематизовани приказ културних дешавања у региону, дајући кредибилитет граду у којем је настајао.
Ljubav jača od smrti: Ko je bila Davorjanka Paunović i kako je volela Josipa Broza Tita?
Piše Ana Atanasković
Ljubav ne bira vreme ni mesto
Kada je 1941. godine Davorjanka Paunović, mlada komunistkinja, studentkinja francuskog jezika na Filozofskom fakultetu u Beogradu, po tajnom zadatku, na početku radio-telegrafskog kursa upoznala Josipa Broza Tita u zagrebačkom hotelu „Esplanada“, isprva nije znala njegovo pravo ime niti da je on Generalni sekretar KPJ. Predstavio se kao inžinjer Slavko Babić. U tom trenutku su se prvi put srele njihove energije a najverovatnije je da su već odmah osetili da su sudbinski povezani. On joj je pridržao kaput i osetio bliskost. Njegova nevenčana supruga Herta Has je bila u poodmakloj trudnoći, ali susret sa devojkom kakvu je tražio (elegantnom, pametnom i sposobnom) je bio presudan. Davorjanka je uskoro saznala Titov identitet a on joj je dodelio konspirativno ime Zdenka Horvat (kako je sam kasnije govorio, „… po zdencu koji predstavlja nepresušni izvor bistre i hladne vode. On obično izvire ispod nekog kamena i svojim izgledom osvežava čoveka. Zdenka je bila nepresušan izvor mojih ideja i moje intelektualne, revolucionarne i političke aktivnosti“. Tako je postala njegov lični kurir u Zagrebu, saputnik tokom dolaska u Beograd posle napada Nemaca i osoba koja je u partijske punktove prenosila njegove naredbe i informacije.
Najpoznatije građevine u književnim delima
Napisala Srbijanka Stanković
Književnost i arhitektura korespondiraju vekovima. Neke od najpoznatijih građevina sveta zauvek su ovekovečene u delima književnih stvaralaca, a mnoga zdanja izgrađena su upravo jer su inspirisana književnim ostvarenjima.
Detaljni opisi čuvenog mosta na Drini dočaravaju nam lepotu ove monumentalne građevine, zanemimo pred Igovoim prikazom Bogorodičine crkve u Parizu. Zbog britkog stila Dena Brauna imamo osećaj kao da stojimo pred Bazilikom Svetog Petra u Vatikanu. U mnogim književnim delima nailazimo na ovu pojavu – građevina u ulozi glavnog junaka. Kako su svetski poznati pisci opisali impresivna arhitektonska zdanja? Pročitajte.
Рекли су о достојанству…
“Сва људска бића су рођена слободна и једнака у достојанству и правима. Обдарена су разумом и савешћу и треба једни према другима да поступају у духу братства.” (Универзална декларација о људским правима)
О витештву
Појам витештва се кроз историју везује за храброст, поштење и част. Част и живот били су нераскидиви делови суштине једног витеза – једно без другог није могло да постоји. Кодекс части темељи се на претпоставци да је част највредније обележје сваке особе. О српском витешком кодексу сазнајемо на основу црквених записа и народне књижевности која је остала сачувана путем усменог културног наслеђа које су прикупили Вук Стефановић Караџић и његови претходници. Из народних песама, прича, легенди, сазнајемо о животима српских јунака, витезова, о њиховом понашању и учествовању у историјским догађајима и на основу тога можемо реконструисати некадашњи српски витешки свет.
Позив ауторима за „Читаницу Народне библиотеке и музеја“ бр. 15
Поштовани, Позивамо Вас да учествујете у писању текстова за наш годишњак „Читаница Народне библиотеке и музеја“ бр. 15, који ће бити објављен крајем 2022. године. „Читаница“ је годишњак Народне библиотеке и музеја у Белој Цркви који објављујемо у континуитету од 2008. године (ISSN: 2787-1045). Првобитно је објављиван у форми билтена (гласила које за циљ има представљање остварених резултата, постигнутих у установи), а од 2021. године се објављује у облику часописа са прилозима из области културе, науке, књижевности и уметности. Издавач часописа је Народна библиотека у Белој Цркви, а штампаће се у формату Б5, на 80г папиру једнобојно, у тиражу од најмање 300 примерака.
Kamilje biblioteke na solarni pogon
Organizacija Save the Children od 2010. godine sprovodi projekat „četvoronožne biblioteke“ u Etiopiji, pomoću kog se knjige dostavljaju deci u zabačenim naseljima. Donedavno su kamile prenosile kutije sa stotinama knjiga namenjenih ovoj deci. Međutim, „kamilje biblioteke“ prešle su na solarno napajanje: kamile umesto papirnih izdanja sada prenose tablete koji su „napunjeni“ elektronskim knjigama. Kamile takođe nose i solarne panele i ponovo posećuju naseobine nakon 3-4 dana kako bi baterije tableta mogle da se dopune.
25 година Харија Потера
Приредила Миланка Стокић
Сви смо ми желели, кад смо имали 11 година, да добијемо писмо из Хогвартса, које би нам испоручила сова. Наравно, љубав према свему што чини Харија Потера није нестала док смо одрастали и мирно (у глобалу) прихватили наш статус одрасле особе.
Књиге Џоане К. Роулинг о Харију Потеру већ двадесет пет година кроз сочиво позитивне психологије представљају научну студију о људском процвату. Конкретно, читањем Харија Потера будила се нада код читалаца, а нада је једна од позитивних психолошких снага карактера које се највише повезује са срећом и животним задовољством.
Бисери мудрости
Када велики помаже малом, обојица су спасени. (Езоп)
Својим делима човек слика себе. (Шилер)
Свака организација у свету вреди онолико колико вреде људи који у њој раде.
Храбре прати срећа. (Старо правило)
Давид Албахари – Мамац
Давид Албахари је српски писац и преводилац, рођен 1948. године у Пећи. Од 1994. године живи и ради у Калгарију у Канади. Већина Албахаријевих књига има елементе аутобиографије и управо и његов „Мамац“ говори о пишчевом одласку у Канаду. За овај роман освојио је 1996. године НИН-ову награду и награду Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу, затим „Балканику“ 1997. године и „Мост Берлин“ 2006. године (коју сваке друге године додељује Фондација БХФ банке из Франкфурта, у сарадњи са Литерарним колоквијумом из Берлина и фондацијом Пруске културне баштине). Међутим, тек се од недавно ова књига се нашла на списку лектире за осми разред основне школе. У оквиру драмског програма другог програма РТС-а, у јуну 1998. године урађена је радио драматизација по овој Албахаријевој књизи. Улоге су тумачили: Љиљана Крстић, Милан Михаиловић, Слободан Бештић. Лектор Радмила Видак, избор музике Јована Стефановић, тон мајстор Никола Николић, редитељ Божидар Ђуровић.
OD KNJIGE DO DUŠE 