Category Archives: Knjige, časopisi, pisci i javna lica

Ljubav jača od smrti: Ko je bila Davorjanka Paunović i kako je volela Josipa Broza Tita?

Piše Ana Atanasković

Ljubav ne bira vreme ni mesto

Kada je 1941. godine Davorjanka Paunović, mlada komunistkinja, studentkinja francuskog jezika na Filozofskom fakultetu u Beogradu, po tajnom zadatku, na početku radio-telegrafskog kursa upoznala Josipa Broza Tita u zagrebačkom hotelu „Esplanada“, isprva nije znala njegovo pravo ime niti da je on Generalni sekretar KPJ. Predstavio se kao inžinjer Slavko Babić. U tom trenutku su se prvi put srele njihove energije a najverovatnije je da su već odmah osetili da su sudbinski povezani. On joj je pridržao kaput i osetio bliskost. Njegova nevenčana supruga Herta Has je bila u poodmakloj trudnoći, ali susret sa devojkom kakvu je tražio (elegantnom, pametnom i sposobnom) je bio presudan. Davorjanka je uskoro saznala Titov identitet a on joj je dodelio konspirativno ime Zdenka Horvat (kako je sam kasnije govorio, „… po zdencu koji predstavlja nepresušni izvor bistre i hladne vode. On obično izvire ispod nekog kamena i svojim izgledom osvežava čoveka. Zdenka je bila nepresušan izvor mojih ideja i moje intelektualne, revolucionarne i političke aktivnosti“. Tako je postala njegov lični kurir u Zagrebu, saputnik tokom dolaska u Beograd posle napada Nemaca i osoba koja je u partijske punktove prenosila njegove naredbe i informacije.

Read the rest of this entry

Najpoznatije građevine u književnim delima

Napisala Srbijanka Stanković

Književnost i arhitektura korespondiraju vekovima. Neke od najpoznatijih građevina sveta zauvek su ovekovečene u delima književnih stvaralaca, a mnoga zdanja izgrađena su upravo jer su inspirisana književnim ostvarenjima.

Detaljni opisi čuvenog mosta na Drini dočaravaju nam lepotu ove monumentalne građevine, zanemimo pred Igovoim prikazom Bogorodičine crkve u Parizu. Zbog britkog stila Dena Brauna imamo osećaj kao da stojimo pred Bazilikom Svetog Petra u Vatikanu. U mnogim književnim delima nailazimo na ovu pojavu – građevina u ulozi glavnog junaka. Kako su svetski poznati pisci opisali impresivna arhitektonska zdanja? Pročitajte.

Read the rest of this entry

Рекли су о достојанству…

“Сва људска бића су рођена слободна и једнака у достојанству и правима. Обдарена су разумом и савешћу и треба једни према другима да поступају у духу братства.” (Универзална декларација о људским правима)

Read the rest of this entry

О витештву

Појам витештва се кроз историју везује за храброст, поштење и част. Част и живот били су нераскидиви делови суштине једног витеза – једно без другог није могло да постоји. Кодекс части темељи се на претпоставци да је част највредније обележје сваке особе. О српском витешком кодексу сазнајемо на основу црквених записа и народне књижевности која је остала сачувана путем усменог културног наслеђа које су прикупили Вук Стефановић Караџић и његови претходници. Из народних песама, прича, легенди, сазнајемо о животима српских јунака, витезова, о њиховом понашању и учествовању у историјским догађајима и на основу тога можемо реконструисати некадашњи српски витешки свет.

Read the rest of this entry

Позив ауторима за „Читаницу Народне библиотеке и музеја“ бр. 15

Поштовани, Позивамо Вас да учествујете у писању текстова за наш годишњак „Читаница Народне библиотеке и музеја“ бр. 15, који ће бити објављен крајем 2022. године. „Читаница“ је годишњак Народне библиотеке и музеја у Белој Цркви који објављујемо у континуитету од 2008. године (ISSN: 2787-1045). Првобитно је објављиван у форми билтена (гласила које за циљ има представљање остварених резултата, постигнутих у установи), а од 2021. године се објављује у облику часописа са прилозима из области културе, науке, књижевности и уметности. Издавач часописа је Народна библиотека у Белој Цркви, а штампаће се у формату Б5, на 80г папиру једнобојно, у тиражу од најмање 300 примерака.

Read the rest of this entry

Kamilje biblioteke na solarni pogon

Organizacija Save the Children od 2010. godine sprovodi projekat „četvoronožne biblioteke“ u Etiopiji, pomoću kog se knjige dostavljaju deci u zabačenim naseljima. Donedavno su kamile prenosile kutije sa stotinama knjiga namenjenih ovoj deci. Međutim, „kamilje biblioteke“ prešle su na solarno napajanje: kamile umesto papirnih izdanja sada prenose tablete koji su „napunjeni“ elektronskim knjigama. Kamile takođe nose i solarne panele i ponovo posećuju naseobine nakon 3-4 dana kako bi baterije tableta mogle da se dopune.

Read the rest of this entry

25 година Харија Потера

Приредила Миланка Стокић

Сви смо ми желели, кад смо имали 11 година, да добијемо писмо из Хогвартса, које би нам испоручила сова. Наравно, љубав према свему што чини Харија Потера није нестала док смо одрастали и мирно (у глобалу) прихватили наш статус одрасле особе.

Књиге Џоане К. Роулинг о Харију Потеру већ двадесет пет година кроз сочиво позитивне психологије представљају научну студију о људском процвату. Конкретно, читањем Харија Потера будила се нада код читалаца, а нада је једна од позитивних психолошких снага карактера које се највише повезује са срећом и животним задовољством.

Read the rest of this entry

Бисери мудрости

Када велики помаже малом, обојица су спасени. (Езоп)

Својим делима човек слика себе. (Шилер)

Свака организација у свету вреди онолико колико вреде људи који у њој раде.

Храбре прати срећа. (Старо правило)

Read the rest of this entry

Давид Албахари – Мамац

Давид Албахари је српски писац и преводилац, рођен 1948. године у Пећи. Од 1994. године живи и ради у Калгарију у Канади. Већина Албахаријевих књига има елементе аутобиографије и управо и његов „Мамац“ говори о пишчевом одласку у Канаду. За овај роман освојио је 1996. године НИН-ову награду и награду Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу, затим „Балканику“ 1997. године и „Мост Берлин“ 2006. године (коју сваке друге године додељује Фондација БХФ банке из Франкфурта, у сарадњи са Литерарним колоквијумом из Берлина и фондацијом Пруске културне баштине). Међутим, тек се од недавно ова књига се нашла на списку лектире за осми разред основне школе. У оквиру драмског програма другог програма РТС-а, у јуну 1998. године урађена је радио драматизација по овој Албахаријевој књизи. Улоге су тумачили: Љиљана Крстић, Милан Михаиловић, Слободан Бештић. Лектор Радмила Видак, избор музике Јована Стефановић, тон мајстор Никола Николић, редитељ Божидар Ђуровић.

Read the rest of this entry

Drugi svet Milisava Rosića

Mladi crnogorski pisac, Milisav Rosić, objavio je 2021. godine knjigu poezije Drugi svijet u izdanju Lider mont media iz Kolašina. Knjiga u sebi nosi određene poruke, ali i misaona pitanja. Govori o stvarnim junacima koji prolaze kroz mrak da bi od njega nešto naučili, ne plašeći se dubina sopstvene duše i opasnosti na tom putu. Junak njegovih pesama na putu duhovnosti, prolazi kroz iskušenja, pati, ali istovremeno zna da će ga patnja darovati mudrošću. Za Milisava je umetnost poput disanja. Knjigu je napisao veoma brzo, u naletu inspiracije koja ga je vodila, ali je ostavljena po strani i čekala pravi momenat da ugleda svetlost dana.

Read the rest of this entry