Category Archives: Knjige, časopisi, pisci i javna lica

Alber Kami – „Kuga“: Šta možemo da naučimo (i od čega treba da se odučimo) iz ovog romana

Obično je pitanje poput ovog teoretsko: kako bi bilo kad biste videli Vaš grad, Vašu državu, odsečene od ostatka sveta, sa građanima zatvorenim u svojim domovima, dok se zaraza širi i inficira hiljade i prisiljava nove hiljade ljudi u karantin? Kako biste se nosili s tim da neka epidemija poremeti svakodnevni život, zatvori škole, bolnice i obustavi društvena okupljanja, sportske događaje, koncerte, konferencije, festivale i planove za putovanja na neodređeno vreme?

736025_kami-kuga_ff

Read the rest of this entry

Drski i uporni ljudi – Ivo Andrić

Nestrpljivi i zloćudni redovno su drski i uporni ljudi. A drskost i upornosti su brat i sestra. I kad vam nanesu neku štetu ili sramotu, oni redovno uspevaju da ubede najpre sebe, a zatim i većinu sveta da ste vi sami odgovorni za svoju nezgodu. Tako vi imate dve štete, a njihova sujeta dva uspeha. Jedan, kad su vas nagovorili na pogrešan korak. Drugi, kad su uspeli da odgovornost za to skinu sa sebe i prebace na vas. Zato se drski i uporni ljudi nikad ne mogu popraviti u svojim manama i slabostima, jer oni, ne osetivši nikad rđave posledice svojih mana na sebi, i ne primećuju da ih imaju. I stoga treba od takvih ljudi bežati što dalje, pa ma kako dobra i naizgled privlačna bila svojstva koja oni inače imaju.

Andrić

Read the rest of this entry

Kad bih imao još jedan komadić života – Gabrijel Garsija Markes

Kada bih imao jedan komadić života, dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.

Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadić života, moguće je da ne bih kazao sve što mislim, ali bih nesumnjivo mislio sve što kažem.

Markes

Read the rest of this entry

Ep o Gilgamešu

Sve se zbilo pre skoro  pet hiljada godina, posle Velikog potopa.

Gilgameš – čije ime znači „onaj koji je video dubine“ – upravo je bio krunisan za kralja u Uruku. Taj  grad je bio veličanstven. Uzdizao se na istočnoj obali Eufrata. Ruševine grada su otkrivene 1844. godine oko dvesta kilometara jugoistočno od Bagdada, u današnjem Iraku, što je nesumnjiv dokaz da je taj vladar postojao. Danas znamo da je bio ne samo veliki ratnik nego i filozof. Bio je svedok smrti svojih roditelja i nekoliko prijatelja i uvideo je da je zub vremena neumoljiv i strašniji od rata. Svi, bogati ili siromašni, vojnici ili seljaci, ostaviće kosti u grobu. On takođe. I ta izvesnost ga je prestrašila.

gilgamesh

Read the rest of this entry

Kako mi je neljubaznost pomogla da imam kvalitetnije odnose sa ljudima – Jelena Pantić

Volim da budem ljubazna prema ljudima, i volim kada su drugi ljubazni prema meni. Ljubaznost nas ne košta ništa, a mnogo donosi. Donosi prijatnije i kvalitetnije odnose sa drugim ljudima. Donosi mnogo malih zadovoljstava i lepih trenutaka. Ljubaznost nije samo kada govorimo jedni drugima lepe reči i kada činimo jedni drugima lepe gestove i usluge. Ljubaznost je i kada na lep način ukažemo drugoj osobi da nam nešto smeta ili ne prija…

2

Read the rest of this entry

Priča o Utnapištimu – sumerska verzija mita

Vekovima pre nego što se rodio Gilgameš, Utnapištim je vladao drugim velikim gradom, koji su pijuci arheologa otkopali i tako potvrdili da je stvarno postojao. U doba najvećeg procvata tog grada, najranije civilizacije su već gotovo preovladale u Aziji i Africi. No u to vreme pre Velikog potopa, bog Enlil je odlučio da sprovede svoj plan o uništenju naše vrste. Razočarala ga je izopačenost ljudi. Isto kao biblijskog Jahvea.

sumer

Read the rest of this entry

Ko su ljudi sa sjajem u očima? – Jelena Pantić

Ljudi kojima sijaju oči. Onako odistinski. I mene nahrane lepše od sarme. Lepše čak i od zeljanice me nahrane kad ih vidim.

Volim da vidim ljude sa sjajem u očima. Volim da ih gledam. Volim da me gledaju.

Volim da budem u njihovom društvu.

Ko su ljudi sa sjajem u očima?

Da li su oni uvek srećni? Da li im uvek ide dobro u životu? Da li su oslobođeni svih problema pa im se može da im oči sjaje?

Ljudi sa sjajem u očima jesu uvek srećni.

kako-biti-srecan4-1

Read the rest of this entry

Epidemija poštapalica, skraćenica i reči stranog porekla: Mladi aktivno koriste samo 2.000 reči i ne mogu da se izraze na pravi način

U Srbiji vlada epidemija poštapalica, skraćenica, reči stranog porekla, a veliki broj dece govori nerazgovetno ili ima neku govornu manu, rečeno je danas na promociji knjige „Progovori da vidim ko si“, na sajmu knjiga u Novom Sadu.

– Procenjuje se da svakog dana izgovorimo više od 30.000 reči, ali mladi aktivno koriste svega 2.000 reči. Sa tako suženim rečnikom, ne mogu da se izraze na pravi način – rekao je Milan Bosiljčić, jedan od osnivača Udruženja „Izražajnost“.

Screenshot_1

Read the rest of this entry

Sin čuvenog vojvode, Dositejev „naslednik“ i veliki patriota: Znate li ko je bio Čika Ljuba?

Čika Ljuba je bio veliki srpski profesor, diplomata, novinar, akademik i pesnik. Da li znate ko se krije iza ovog nadimka?

Ljubomir Nenadović rođen je u Brankovini kod Valjeva u jednoj od najuglednijih i najznamenitijih porodica u Srbiji, koja je zadužila domovinu kroz generacije i pokolenja.

Sin je čuvenog vojvode iz Prvog srpskog ustanka, prvog Karađorđevog diplomate i pisca „Memoara“ Prote Mateje Nenadovića, a unuk kneza Alekse, kojeg su dahije pogubile u seči srpskih knezova početkom 1804. godine.

knjizevnik-i-pesnik-ljuba-nenadovic

Read the rest of this entry

Izgubljeni anđeo – Havijer Sijera

Kad neko umre, kažu, duša se sretne sa najtežom kušnjom svoga postojanja. Pre nego što se uzdigne ka višoj dimenziji, tvrde, biva odvedena pred nekakvu „crnu kutiju“, sud bez oblika i veličine u kome se nakupilo sve što je ta duša učinila u svom telu počev od dana kad mu je presečena pupčana vrpca a pluća prvi put udahnula vazduh. Ono što duša iskusi kad se nađe pred tom posudom nadmašuje svako čulno iskustvo. Svest najednom utone u nešto nalik ponovo stvorenom životu u kome može da gleda sebe sa strane i da se procenjuje pogledom tuđih očiju. Nasuprot onome što kažu velike religije, na tom stepenu nema sudija. Ni sudova. Kao ni očiju koje bi nas primorale da prihvatimo ili ne prihvatimo viđeno. Ništa od toga nije potrebno. Duša pušta da iz nje istekne čista energija i kadra je da sama prosudi šta je naučila dok je bila zarobljena u telu. Potom, kad se podseti svega što je proživela, krenuće putem najsrodnijim svom treperavom stanju.

izgubljeni_andjeo-havijer_sijera_v

Read the rest of this entry