Category Archives: Zdravlje, sport i lepota

Зова

Из књиге „Речник српских народних веровања о биљкама“ Веселина Чајкановића

Зова је, као и код других народа, и код Срба демонско дрво. На њему бораве виле, и ко га посече, или оштети, или опогани, долази санкција (одузетост, или смрт). Напротив, ко га чува, томе ће све поћи у напредак. Зова има нарочиту примену у врачањима око стоке. Њоме се баје преко крављег крста „да би краве имале млека“. Ако крави тргне млеко, даје јој се у мекињама зова, која се апострофира да дозове млеко. Цев од зове на коју је натакнут у природи нађен пробушен камен, употребљава се у ђурђенданским врачањима око стоке. Известан култички значај зовин даје се претпоставити из чињенице да се њоме ките додоле. Цевчицом од зове се боду колачићи „младенчићи“. Зову не ваља ложити на ватру, „јер ће те болети зуби“.

Read the rest of this entry

Čudotvorna moć rakije

Živeli! Evo šta sve leči RAKIJA…

Iako rakija nije srpskog porekla, već arapskog, na prostore Balkana useljava se još u 14. i 15. veku, a njena popularnost je vrtoglavo rasla pa se vremenom počela smatrati tradicionalnim pićem ovog podneblja. Većina je pije iz zabave i opuštanja, ali evo šta sve leči rakija.

Read the rest of this entry

Вакцине су спасле више живота од било код другог изума у медицини


Од калемљења с руке на руку, до савремених вакцина. Пут имунизације је дуг вековима и води од Кине до Европе. Вакцинација је од раног експерименталног подухвата постала обавезна метода у 19. веку и примењивала се и у Србији.

Не може да се венча, не може да се запосли и не може да прими стипендију онај ко нема потврду да се вакцинисао, пише у Правилима за калемљење богиња из 1842. године.

Ово су мере којима је пооштрен Закон о обавезној вакцинацији против вариоле, донет у Србији 1839. Тих година у земљи је било само осам лекара у државној служби, три хирурга и два емпиричара. Њихов задатак је био да, према прецизном правилнику, крављим богињама вакцинишу цело становништво, односно око 670.000 људи.

Правила за калемљење богиња
Read the rest of this entry

Supa kao glavno jelo

IMA LI NILSKOG KONJA U VAŠOJ SUPI?

Nema univerzalnijeg jela do supe, a iako su tehnike spravljanja i sastojaka slične svuda, stil supe se menjao sa “kulinarskom modom”.

(SINONIMI: čorba, potaž, mirisna i ukusna tečnost nastala kuvanjem mesa, kostiju, povrća. Poslednje opisano stane u englesku reč stock).

U srpskom jeziku postoji izreka „Supa je bila da bolestan ozdravi.“ Ljudi su, nekako uvek znali, da je supu dobro jesti “u bolesti”. Skorašnja istraživanja ukazuju da pileća supa ima umirujuće i antiinflamatorno dejstvo. Već u ranom 12. veku, lekari su preporučivali pileću supu u borbi protiv prehlade.

velika-depresija-u-americi-i-supa-1024x532-1

Velika depresija u Americi (1929 – 1933)

Read the rest of this entry

31. јануар – Национални дан без дуванског дима

У Србији се под слоганом: „365 ДАНА БЕЗ ДУВАНА” обележава 31. јануар – Национални дан без дувана. Ове године, поред указивања на штетне ефекте употребе дувана и дуванских производа и изложености дуванском диму, посебно се наглашава значај престанка пушења. Последице употребе дувана и изложености дуванском диму.

kpp-poster-2021-1080x675-1 Read the rest of this entry

1. decembar – Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a

Širom sveta danas se obeležava Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na opasnost od HIV pandemije i pokaže međunarodna solidarnost. Ovaj dan predstavlja jedinstvenu priliku da predstavnici vlada, državnih institucija i zdravstvenih ustanova u saradnji sa ostalim partnerima informišu javnost o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji i da podstaknu celokupnu društvenu zajednicu da svima obezbedi nediskriminatorni i neosuđujući pristup adekvatnim uslugama iz domena prevencije HIV infekcije, kao i terapiji, nezi i podršci za osobe inficirane HIV-om. Prvi slučajevi HIV infekcije u svetu su zabeleženi 1981. godine, kada je i zvanično započela epidemija ovog oboljenja, dok je u Srbiji prvi slučaj HIV infekcije zabeležen 1984. godine. Ovogodišnja tema je Globalna solidarnost, podeljena odgovornost (eng. Global solidarity, shared responsibility).

world-aids-day

Mozak posle tridesete nepovratno gubi ovu bitnu funkciju

Nedavno istraživanje koje je predvodio cenjeni neurolog sa Univerziteta Stenford Endru Gubermen, donosi loše vesti za sve one koji su želeli, na primer, da nauče novi jezik, a imaju više od 30 godina.

Ono što smo lako mogli u detinjstvu, u odraslom dobu je mnogo, mnogo teže. U nekim slučajevima – nemoguće.

muzika20mozak_1000x0 Read the rest of this entry

Lekovito dejstvo tamjana

Grupa istraživača se oslonila na nauku kako bi testirala tamjan.
Još jedan istraživač je objavio članak o svojstvima tamjana, dragocenoj smoli drveta bosvelije, koja se koristi više od 5.000 godina. On je takođe proučavao efekte tamjana na psihu, ali je zaključio da je potrebno još studija.

tamjan_1000x0 Read the rest of this entry

Zašto se Evropljani nisu kupali u srednjem veku?

Ako uzmemo u obzir da su još u Rimskom carstvu postojala javna kupatila – terme, sasvim je logično da se u srednjem veku lična higijena podrazumevala. Ipak, dobro znamo da to nije bio slučaj…

Još od antičkih vremena u mnogim civilizacijama je zabeležen pojam javnog kupatila. Podjednako pravo na njihovo korišćenje najčešće su imali svi građani, a funkcija ovih objekata povezivala se jednako i s higijenom i s principom hedonizma.

da_li_su_se_evropljani_kupali_u_srednjem_veku_aps_879677366

Read the rest of this entry

Zbog kompjutera smo zapostavili pisanje rukom

Prema novim naučnim istraživanjima, veština pisanja je veoma bitna za dečiji razvoj, tvrde stručnjaci. Neurolozi tvrde da pisanje rukom aktivira područja u mozgu koji nam pomažu da učimo brže i bolje i da deca brže uče da čitaju kada nauče da pišu rukom, ali i bolje generišu ideje i zadržavaju informacije. Istraživanje je sproveo tim sa Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju, koji sada predlaže da nacionalne smernice moraju da obezbede deci da pohađaju neke časove rukopisa.

adult-3052244_960_720

Read the rest of this entry