Category Archives: Zdravlje, sport i lepota
Mozak posle tridesete nepovratno gubi ovu bitnu funkciju
Nedavno istraživanje koje je predvodio cenjeni neurolog sa Univerziteta Stenford Endru Gubermen, donosi loše vesti za sve one koji su želeli, na primer, da nauče novi jezik, a imaju više od 30 godina.
Ono što smo lako mogli u detinjstvu, u odraslom dobu je mnogo, mnogo teže. U nekim slučajevima – nemoguće.
Lekovito dejstvo tamjana
Grupa istraživača se oslonila na nauku kako bi testirala tamjan.
Još jedan istraživač je objavio članak o svojstvima tamjana, dragocenoj smoli drveta bosvelije, koja se koristi više od 5.000 godina. On je takođe proučavao efekte tamjana na psihu, ali je zaključio da je potrebno još studija.
Zašto se Evropljani nisu kupali u srednjem veku?
Ako uzmemo u obzir da su još u Rimskom carstvu postojala javna kupatila – terme, sasvim je logično da se u srednjem veku lična higijena podrazumevala. Ipak, dobro znamo da to nije bio slučaj…
Još od antičkih vremena u mnogim civilizacijama je zabeležen pojam javnog kupatila. Podjednako pravo na njihovo korišćenje najčešće su imali svi građani, a funkcija ovih objekata povezivala se jednako i s higijenom i s principom hedonizma.
Zbog kompjutera smo zapostavili pisanje rukom
Prema novim naučnim istraživanjima, veština pisanja je veoma bitna za dečiji razvoj, tvrde stručnjaci. Neurolozi tvrde da pisanje rukom aktivira područja u mozgu koji nam pomažu da učimo brže i bolje i da deca brže uče da čitaju kada nauče da pišu rukom, ali i bolje generišu ideje i zadržavaju informacije. Istraživanje je sproveo tim sa Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju, koji sada predlaže da nacionalne smernice moraju da obezbede deci da pohađaju neke časove rukopisa.
Hobiji koji najviše opuštaju
Nije tajna da je 2020. bila teška godina. Svet su pogodile stvari poput pandemije koronavirusa, brojnih protesta, rasta nezaposlenosti i prirodnih nepogoda, pa nije čudno što su ljudi pod tolikim stresom.
5 zakona psihički stabilnih ljudi: Zašto nikad ne reaguju na uvrede i provokacije!
Naučite kako da negativne ljude elegantno obiđete u širokom luku.
Teško je razumeti zašto ljudi imaju potrebu da konstantno budu negativni – prepiru se sa drugima, kritikuju, vređaju… Nije teško shvatiti da to rade jer su nezadovoljni sobom u nekom aspektu života, ali teško je razumeti da ne žele da se pomere od toga i žive mirnijim, ispunjenijim i pozitivnijim životom.
10. septembar – Međunarodni dan prevencije samoubistava
U svetu godišnje preko 800.000 ljudi izvrši samoubistvo, a mnogo veći je broj pokušaja. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, broj samoubistava u svetu je u poslednjih 50 godina porastao za čak 60 odsto. Međunarodna asocijacija za prevenciju samoubistava (IASP) uz podršku Svetske zdravstvene organizacije pokrenula je 2003. godine inicijativu da se 10. septembra svake godine obeležava Međunarodni dan prevencije samoubistava. Ovogodišnja tema je Raditi zajedno u sprečavanju samoubistva (Working together to prevent suicide).
Frekvencija mačjeg predenja
Da li ste znali da mačje predenje može da bude korisno prilikom lečenja raznih oboljenja kostiju?
Kućne mačke mogu zapravo da doprinesu našem psihičkom blagostanju. Izlaganje vibraciji mačjeg predenja koje se kreće od 20 do 50 hz poboljšava gustinu kostiju, otklanja bol, pomaže u zalečivanju tetiva…
Ruski sportisti iz olimpijskog tima poznati su po tome što se izlažu mačjem predenju da bi povećali svoj učinak u sportu. Oni koriste mašinu koja se zove „The Purr (Predenje)“ koja je podešena na mačju frekvenciju predenja od 50 hz. Možda se zato kaže za mačke da imaju 9 života.
Neprijatelji u ljudskom pakovanju
U kameno doba zmija je bila zmija a lav je bio lav. Nije bilo greške odakle opasnost dolazi. Danas, brza hrana, zaslađena pića i namirnice životinjskog porekla (mlečni i mesni proizvodi) puni su masnoća i antibiotika, pakuju se i reklamiraju kao najbolje za našu ishranu. A one nas, malo po malo, ubijaju.
EPIDEMIJE OD TROJE I ŠPANSKE GROZNICE DO KORONA VIRUSA
Zarazne bolesti su kroz istoriju ne samo sejale masovnu smrt, već i u velikoj meri uticale na tokove istorije i ljudski identitet. Tako je “Justinijanova kuga” u 6. veku sprečila ovog vizantijskog imperatora u nameri da prisajedini ostatke nekadašnjeg Zapadnog rimskog carstva koje se raspalo 476. godine.
Apokaliptična atmosfera koju su pratile zarazne bolesti olakšala je širenje hrišćanstva, jer su im obični ljudi u strahu i nemoći da sagledaju nevolju koja ih je zadesila, pripisivali božanski znak.
Kuga u Atini, slika Michiela Sweertsa
