Category Archives: Piše i ne okoliše
Da, ako treba i od nule kreni
Piše i ne okoliše: Milan Ceković
Uvek je bolje krenuti od nule, nego natezati se sa ljudima uz koje tapkate u mestu i traćite svoje vreme. Od nule, uz adekvatan fokus, kroz neki period, videćete jasne rezultate svog delanja. A, uz natezanje sa ljudima čije je poslednje utočište samoobmana, trošite pomenuto vreme, živce, pozitivnu energiju, a ishodište svega nije baš mentalno i fizičko zdravlje, kao primer smislenog trajanja.
A, kada ćeš ti da rodiš?
Piše i ne okoliše: Milan Ceković
Glupan: „A, kada ćeš ti da rodiš?“
Ako je nešto sirovo, tupavo, neobrađeno, onda je to kada neki „domaćin“ za punim stolom postavi pitanje devojci iz naslova. On je procenio da je vreme – šta čeka, greh je to ako ne rodi i gomilu tupavih konstatacija, prepunih kojekakvih mudrolija, u kojima, po pravilu, sebe istakne kao primer. Klokće onaj špricer, a domaćin grokće li grokće.
Vreme ekrana
Piše i ne okoliše: Milan Ceković
TV, laptop, PC, telefon…
Ne gledam utakmicu, gledam da se zacrveni željeni rezultat na ekranima.
Malo gledam TV iz fotelje, onda se premestim, u drugu sobu, legnem, gledam TV.
Ja sam ispred laptopa satima svakog dana.
Zaljubljujemo se u sliku u ekranu – klik, lajk, klik, vau, ijao…
Ženim se u monitoru.
Ranojutarnja odbrana lokalnih lepotica
Piše i ne okoliše: Milan Ceković
Da vam u cik zore, pošto se radi, dovija u tranziciji, ištu mogućnosti dana – napišem jednu kolumnicu. Tema: “Odbrana palanačkih lepotica.“ Vidite, lako je onoj sa Banovog brda da ima momka sa Zvezdare, pa onda nekog sa Bežanijske kose, pa onda nekog iz Bloka 45, pa onda se zaljubi u nekog sa Karaburme 2, zatim iz Sremčice i lepota od života za velegradske lepotice. Sve ok. Momci lete, a i moji ispisnici se tu uvale katkad i nigde etikete. Niko tu za nikog ne zna i milina.
Dok si živ, budi živ
Piše i ne okoliše: Milan Ceković
Ljudi su skloni da, opterećeni godinama, često prave loše rezimee. Rezimee u funkciji statike i tako obesmišljavaju život kao celinu. Podvlače crtu posle koje su uvek sve manje spremni da se bave životom. A, jedini pravi rezime života je – smrt.
Smrt je ta crta koja se povlači i ispod koje sledi ono što sledi, a to što sledi je veliko neznanje iz perspektive života.
Njaaa, nema gde da izađe…
Piše i ne okoliše: Milan Ceković
Odem u Požarevac, dijetalno, bajsom, kafić tamo, bašta amo. Ima i klubova, ali nema gde da se izađe. U Kostolcu ima 15-ak ugostiteljskih objekata. Izbrojah 15 na brzinu, ne računajući kladionice i kockarnice, kojih baš ima i šljakaju odlično. Naravno, nema gde da se izađe.
OD KNJIGE DO DUŠE 