Конкурс Библиотеке „Милутин Бојић“
Библиотека „Милутин Бојић“ расписала је конкурс за Награду „Милутин Бојић“ за 2021. годину за младе песнике.
Право учешћа на конкурсу имају млади песници до 35 година, а победнику ће као награда бити уручена повеља и одштампана књига песама у издању библиотеке. Конкурс је отворен од 15. марта до 30. априла 2021. године.
Read the rest of this entryDanas su Blagovesti – dan kada se žene mole Bogorodici
Pravoslavna crkva i njeni vernici, danas slave jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika – Blagovesti ili Veliku subotu. Prema svetom pismu, to je dan kada se Bogorodici javio arhangel Gavrilo i rekao joj da je posredstvom Svetog duha u blagoslovenom stanju i da će roditi sina.
Read the rest of this entryЈутро које Београд неће заборавити – 6. април 1941.
Фашистичка Немачка је без објаве рата 6. априла 1941. године напала Краљевину Југославију. Напад је почео снажним ударима ваздухопловних снага, специјалним дејствима и брзим продорима оклопно-механизованих јединица. Главни циљ напада немачког ваздухопловства је био: разарање Београда, деморалисање војске и народа и уништење југословенских ваздухопловних потенцијала. Одлуку, да се Београд разори, донео је лично Хитлер 27. марта, разјарен вестима о демонстрацијама у Београду против потписивања ‘Тројног пакта’.
Read the rest of this entry9 zanimljivih činjenica koje bi trebalo da znate o drevnim Sumerima
Oko 4.000 godine pre nove ere, naselili su se između reka Tigar i Eufrat i ostavili za sobom brojne dokaze o tome koliko su napredna civilizacija bili.
Sumeri, koji su sami sebe nazivali crnokosi ljudi, a svoju zemlju mesto prosvećenih gospodara, najstarija su poznata civilizacija južne Mesopotamije (današnji južni Irak). Oko 4.000 godine pre nove ere, naselili su se između reka Tigar i Eufrat i ostavili za sobom brojne dokaze o tome koliko su napredna civilizacija bili.

Зова
Из књиге „Речник српских народних веровања о биљкама“ Веселина Чајкановића
Зова је, као и код других народа, и код Срба демонско дрво. На њему бораве виле, и ко га посече, или оштети, или опогани, долази санкција (одузетост, или смрт). Напротив, ко га чува, томе ће све поћи у напредак. Зова има нарочиту примену у врачањима око стоке. Њоме се баје преко крављег крста „да би краве имале млека“. Ако крави тргне млеко, даје јој се у мекињама зова, која се апострофира да дозове млеко. Цев од зове на коју је натакнут у природи нађен пробушен камен, употребљава се у ђурђенданским врачањима око стоке. Известан култички значај зовин даје се претпоставити из чињенице да се њоме ките додоле. Цевчицом од зове се боду колачићи „младенчићи“. Зову не ваља ложити на ватру, „јер ће те болети зуби“.

Интернет у доба короне
Причу написала Магдалена Реџовић
Већину времена моја деца, два тинејџера, проводе онлајн. То ме страшно љути. То ме страшно растужује. То ме фрустрира. Критикујем их. Браним! Молим! Не вреди. Своја искуства богате и стичу у виртуелном свету. Замењују шетњу шумом шетњом кроз неке креиране светове разноразних игрица.
Одахнем када почне школа и имају обавезе. Онда су приморани да одлазе на часове, уче, друже се, ступају у разговоре очи у очи, смеју се, љуте, сукобљавају и мире са људима од крви и меса, а не са 3D анимацијама.
Елем, трећу недељу већ и школа је постала нешто другачија. Задесила нас је пошаст која нас је све утерала у куће, у сигурност четири зида, у изолацију.

Међународни дан дечjе књиге
Међународни дан дечје књиге обележава се широм света 2. априла, још од 1967. године, у жељи да се најмлађим читаоцима развије љубав према писаној речи. За овај датум је узет дан рођења Ханса Кристијана Андерсена (2. април 1805. – 4. август 1875.), чувеног данског књижевника за децу, творца Палчице, Мале сирене, Ружног пачета, Принцезе на зрну грашка и других бајки које су обележиле детињство милиона деце и по којима се и даље снимају најгледанији цртани филмови на планети.
Већина библиотека у Србији овај дан обележава серијом пригодних акција за децу – изложбама, приредбама, читањем прича, позивањем писаца за децу, али ове године, због епидемиолошке ситуације, активности су на жалост редуковане.
Prvi april – Svetski dan šale i podvala
Prvi april se već vekovima obeležava, ali njegovo poreklo je nejasno. Prema jednoj teoriji, taj datum se vezuje za usvajanje Gregorijanskog kalendara kada je izraz „aprilska luda“ pripisivan onima koji su se i dalje držali starog, Julijanskog kalendara.
Read the rest of this entryONO SI ŠTO HEJTUJEŠ
Priču napisao Blogdan
Pre nekoliko hiljada godina dok smo u želji za toplotom smrznuti hodali planetom – smo otkrili vatru. Prvo smo se zgrejali a onda namerno počeli da podmećemo požare. Dok smo uplašeni od smrti pokušavali da nađemo napitak besmrtnosti – slučajno smo otkrili barut. Besmrtnost nismo našli, ali smo barutom namerno počeli da sejemo smrt. Kada smo naukom počeli da tragamo za odgovorima koji se tiču sveta u kom živimo – slučajno smo otkrili atome. Prvo smo im razumeli sastavne delove, a onda smo počeli namerno da ih cepamo i pravimo atomske bombe. Sa društvenim mrežama dešava se vrlo slična stvar.

Миш није лав
Из књиге „Сетило се мајке“ Бранкице Дамњановић
Наиме, један монах живео је са пет мишева у некој богомољи. Једног дана, међутим, дошла је мачка и појела једног миша. Другог дана појела је другог, трећег дана страдао је трећи миш, четвртог је и претпоследњи миш био поједен. Како би га спасао, монах је одлучио да миша претвори у мачку, али се однекуд појавио пас и умало појео миша који је сада био мачка. Поново је монах, желећи да га сачува, морао да интервенише и претворио је миша у леопарда, још неколико пута у неке друге животиње, али како је увек било неког ко му је представљао претњу, он га претвори у лава, краља животиња. Краља нико не дира. И овај „краљ“ је био безбедан.
Read the rest of this entry
























