Category Archives: Biblioteka

Džonatan Svift

Na današnji dan, 30. novembar 1667. godine, u Dablinu, rođen je Džonatan Svift, irski pisac i satiričar. Njegove najpoznatije knjige su: „Argument protiv ukidanja hrišćanstva“ („An Argument Against Abolishing Christianity“) iz 1712. godine, „Guliverova putovanja“ („Gulliver’s Travels“) iz 1726. godine i „Skroman predlog“ („A Modest Proposal“) iz 1729. godine.

Veći deo svojih knjiga objavio je pod pseudonima: Lemjuel Guliver (Lemuel Gulliver), Ajzak Bikerstaf (Isaac Bickerstaff) i M.B. Drapier (M.B. Drapier).

dc5beonatan-svift Read the rest of this entry

Најизвеснија неизвесност

Димитрије Јаничић о књизи „Смрт“ професора Владимира Јанкељевића.

Ових дана много је смрти међу нама. Корона нам однесе многе пријатеље и познанике. Болнице су све пуније, а наше могућности све скромније. Овај текст сам написао и објавио као приказ једне књиге. Његова актуелност данас је некако већа, па га ево и овде за оне који имају храбрости да се теоријски и филозофски суоче са смрћу као неизбежном неминовношћу.

sta-covjek-osjeca-pred-smrt Read the rest of this entry

11 Naučnih činjenica o čitanju knjiga

Danas mnogi mladi, na žalost, smatraju da je čitanje knjiga hobi introvertnih, slabih i asocijalnih ljudi. Međutim, oni su u velikoj zabludi, jer nečitanjem lišavaju sebe ne samo zadovoljstva koje svaka knjiga može da pruži, nego i raznih pozitivnih efekata čitanja. Nauka je snažnim činjenicama potkrepila tvrdnje da čitanje knjiga donosi mnoge koristi, prije svega kada su u pitanju emocionalni i intelektualni kapaciteti mozga. Pa da krenemo redom.

citanje-knjige

Read the rest of this entry

Biti ljudsko biće svodi se na traganje za lepotom

Može li lepota da bude oduzeta čoveku?, upitao je prvi drugoga.

Meni je oduzeta, odgovorio je drugi, jer ne mogu da je se setim. Čovek je oslepeo u nesreći koju je doživeo kao dete. Svake noći se molim Bogu Onostranom da mi povrati vid, kako bih opet mogao da spoznam lepotu.

Da li je, dakle, lepota samo nešto što mora da se vidi?, upitao je prvi.

Naravno. Takva je priroda lepote. Kako možeš da ceniš umetniko delo ako ga ne vidiš?

The Way Of Kings - Shallan by Alex Allen Read the rest of this entry

Nikola Tesla – Mrtvi ne znaju da su živi

„Smrt ne postoji, a samim tim saznanjem, nestaje i strah od iste. I zapamtite: ni jedan čovek koji je postojao nije umro. Pretvorili su se u svetlost i kao takvi postoje i dalje. Tajna je u tome da se te svetlosne čestice vrate u prvobitno stanje. Vraćanje u neku od prethodnih energija. Hrist i još neki znali su tu tajnu. Ja sam tragao za time kako da se očuva ljudska energija. Ona je jedan od vidova svetlosti. U Duši ponekad ravna vrhunskom nebeskom svetlu. Nisam tragao za tim radi sebe, već radi dobra svih. Verujem da će moje otkriće učiniti ljudima život lakšim i snošljivijim i usmeriti ih na duhovnost i moralnost..“, govorio je Nikola Tesla.

mlad20tesla

Read the rest of this entry

“Ana In silazi u Donji svet”: Sumerska sajberpank priča

Sumeri su bili drevni narod koji je u četvrtom milenijumu pre naše ere nastanjivao plodno tle sliva Tigra i Eufrata, teritoriju koju danas zauzima ono što je danas ostalo od Iraka. Arheološka iskopavanja koja su nam polako otkrivala ovu drevnu civilizaciju započeta su 1889. godine. Čitav međunarodni tim arheologa radio je na ovim iskopinama više od jedne decenije. Ono što je značajno jeste da su Sumeri prva visokorazvijena civilizacija koja je iza sebe ostavila pisane spomenike. Tako da su arheolozi iz peska izvlačili glinene tablice sa klinopisom, a većima tablica nastala je pre negde oko četiri hiljade godina. U početku, sumersko pismo se sastojalo od jednostavnih slika (hijeroglifi, bilo ih je oko 2000), a svaka je predstavljala reč ili pojam. Pisalo se zašiljenom trskom na vlažnim glinenim pločama, koje su se zatim pekle i tako postajale gotovo neuništive. Do 2900. pre nove ere iz tog pisma razvili su se simboli koji su predstavljali slogove (oko 600 simbola), a pošto su ti simboli ličili na klin, sumersko pismo je nazvano klinasto pismo.

Read the rest of this entry

Nobelova nagrada za mir: Dobitnik je Svetski program UN za borbu protiv gladi

Nobelova nagrada za mir za 2020. godinu dodeljena je Svetskom programu za hranu Ujedinjenih nacija za napore u borbi protiv gladi.

Iz Norveškog Nobelovog komiteta su rekli da je ovaj program „pokretačka snaga svih napora da se spreči glad kao oružje za rat i sukobe“.

Nagrada vredi deset miliona švedskih kruna, što je blizu milion evra.

114823019_wfp

Read the rest of this entry

Mahatma Gandi o islamu

Zaista mislim da je islam religija mira kao što su to hrišćanstvo, budizam i hinduizam. Nema sumnje da postoje razlike, ali cilj tih religija jeste mir. Svojstveni doprinos islama nacionalnoj kulturi Indije jeste njegovo nepomućeno verovanje u jedinosušnost Boga, i praktična primena istine bratstva ljudi na one koji su nominalno pod njegovim okriljem. Te dve stvari nazivam svojstvenim doprinosom. U hinduizmu duh bratstva je i suviše pofilozofljen. Slično tome, iako filozofski hinduizam nema drugog boga sem Boga, ne može se poreći da priktični hinduizam nije tako nedvosmisleno beskompromisan kao islam.

MAHATMA-GANDI-BORBA-NENASILJEM_slika_O_11742221

Read the rest of this entry

Na čemu su pisali naši preci? Materijali koji su prethodili hartiji

Pametni telefoni su se pojavili početkom ovog veka, elektronske knjige su preuzele glavnu ulogu u kasnim devedesetim, a štampanje knjiga otpočelo je sredinom 15. veka. Ali kako se razvijala pismenost i na čemu se pisalo pre toga?

najstariji-papir-990x465-1 Read the rest of this entry

Besna pesma – Dragana Konstantinović

Besna sam,
danas sam strašno besna!
I nema mi pomoći niti leka,
tol’ko sam besna!
Besna sam na sve moje u kući,
i na sav posao što me čeka,
i na komšinicu što nije svesna
da je bolje da dođe sutra,
i na sve one što mi zvrče
telefonom od ranog jutra,
i na sve one sa interneta.

f45d1c29284820441901c676d4bf08a2 Read the rest of this entry