Category Archives: Biblioteka
Knjižara za samousluživanje u Interlakenu
Interlaken se nalazi u središnjem delu Švajcarske. Od najbližeg većeg grada, Berna, Interlaken je udaljen 60 km jugoistočno. Švajcarski Nemci čine većinu grada i nemački jezik dominira u gradu, međutim, poslednjih decenija u Interlakenu je gradsko stanovništvo postalo veoma šaroliko, pa se u gradu mogu čuti i brojni drugi jezici. Prvi pomen naselja vezan je za 1279. godinu i postojanje ženskog manastira. Smešten između dva jezera, a oivičen visokim snežnim Alpima, ovaj grad je još od 19. veka otkriven od strane umetnika kao veoma slikovito mesto, a zatim je kao takvo postalo veoma privlačno za turiste, što je doprinelo razvoju naselja. U ovom divnom gradiću zaista može da vam zastane dah od lepote, ali ono što je mojoj ćerki najviše privuklo pažnju, kao detetu jednog bibliotekara, je knjižara za samousluživanje, napravljena od starih telefonskih govornica, a koja radi po principu – ostaviš jednu svoju knjigu, uzmeš drugu od ponuđenih. Sve čisto, u savršenom redu, korisnici knjižare disciplinovani, odgovorni. Ko zna, možda bi tako nešto moglo i kod nas da se primeni. Jednom.
Карпалес рукописна библиотека и први штампани атлас света
Текст приредила Миланка Стокић
Карпелес рукописна библиотека (Karpeles Manuscript Library) је приватна збирка више од милион рукописа и докумената у Сједињеним Америчким Државама и највећа је колекција те врсте на свету. Основали су је раних 1980-их калифорнијски магнати за некретнине, Давид и Марша Карпелес, са циљем да подстакну интересовање за учење, нарочито деци. Да би колекција била доступнија, размењује се између неколико музеја Карпелес, широм Сједињених Држава. Предмети се ротирају између музеја тромесечно, а сваки од музеја представља дневну општу поставку и један или више посебних заказаних експоната током целе године. Поред тога, Карпелес стално проширује садржај своје веб странице. Све услуге Карпелесове библиотеке рукописа су бесплатне. У овој невероватној рукописној библиотеци налази се и први штампани атлас света
8 klasika koje možete pročitati za jedan dan
Tekst priredila Srbijanka Stanković
Klasici svetske književnosti su svakako prvo na šta pomislimo kada želimo da pročitamo neko uzorno umetničko delo. Klasični romani su naši učitelji, u njima su skrivene sve životne lekcije ljudske istorije. Međutim, postoji jedna stvar koja nas udaljava od ovih fantastičnih remek dela – sve su uglavnom dosadno duge. To ne znači da su knjige dosadne, ali sama pomisao da ste na početku romana od 600 i više stranica može delovati opterećujuće, zar ne?
Iz tog razloga mnogi ljudi na svojim listama za čitanje imaju „Anu Karenjinu“, „Rat i mir“ ili „Jadnike“ i teško se odlučuju da ih uzmu u ruke. Najbolji način za prevazilaženje ovog odlaganja čitanja klasika jeste čitanje kratkih knjiga!
Pripremili smo vam spisak od 8 klasičnih dela koje možete pročitati za jedan dan. Odlično za ulazak u svet nenadmašnih dela svetske književnosti, priznaćete.
ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИН
Текст приредила Анка Крстић
Прочитах у новинама да се на данашњи дан – 19. јануар, обележава Дан Захарија Орфелина (Вуковар, 1726. — Нови Сад, 19.01.1785.), односно Дан лепог писања. То ме је вратило у неке прошле дане, када сам на факултету изучавала живот и дело Захарија Орфелина. Доста тога сам заборавила (данас смо навикли да заборављамо, јер све можемо наћи на Интернету), па сам решила да мало обновим градиво.
Džonatan Svift
Na današnji dan, 30. novembar 1667. godine, u Dablinu, rođen je Džonatan Svift, irski pisac i satiričar. Njegove najpoznatije knjige su: „Argument protiv ukidanja hrišćanstva“ („An Argument Against Abolishing Christianity“) iz 1712. godine, „Guliverova putovanja“ („Gulliver’s Travels“) iz 1726. godine i „Skroman predlog“ („A Modest Proposal“) iz 1729. godine.
Veći deo svojih knjiga objavio je pod pseudonima: Lemjuel Guliver (Lemuel Gulliver), Ajzak Bikerstaf (Isaac Bickerstaff) i M.B. Drapier (M.B. Drapier).
Најизвеснија неизвесност
Димитрије Јаничић о књизи „Смрт“ професора Владимира Јанкељевића.
Ових дана много је смрти међу нама. Корона нам однесе многе пријатеље и познанике. Болнице су све пуније, а наше могућности све скромније. Овај текст сам написао и објавио као приказ једне књиге. Његова актуелност данас је некако већа, па га ево и овде за оне који имају храбрости да се теоријски и филозофски суоче са смрћу као неизбежном неминовношћу.
11 Naučnih činjenica o čitanju knjiga
Danas mnogi mladi, na žalost, smatraju da je čitanje knjiga hobi introvertnih, slabih i asocijalnih ljudi. Međutim, oni su u velikoj zabludi, jer nečitanjem lišavaju sebe ne samo zadovoljstva koje svaka knjiga može da pruži, nego i raznih pozitivnih efekata čitanja. Nauka je snažnim činjenicama potkrepila tvrdnje da čitanje knjiga donosi mnoge koristi, prije svega kada su u pitanju emocionalni i intelektualni kapaciteti mozga. Pa da krenemo redom.
Biti ljudsko biće svodi se na traganje za lepotom
Može li lepota da bude oduzeta čoveku?, upitao je prvi drugoga.
Meni je oduzeta, odgovorio je drugi, jer ne mogu da je se setim. Čovek je oslepeo u nesreći koju je doživeo kao dete. Svake noći se molim Bogu Onostranom da mi povrati vid, kako bih opet mogao da spoznam lepotu.
Da li je, dakle, lepota samo nešto što mora da se vidi?, upitao je prvi.
Naravno. Takva je priroda lepote. Kako možeš da ceniš umetniko delo ako ga ne vidiš?
Nikola Tesla – Mrtvi ne znaju da su živi
„Smrt ne postoji, a samim tim saznanjem, nestaje i strah od iste. I zapamtite: ni jedan čovek koji je postojao nije umro. Pretvorili su se u svetlost i kao takvi postoje i dalje. Tajna je u tome da se te svetlosne čestice vrate u prvobitno stanje. Vraćanje u neku od prethodnih energija. Hrist i još neki znali su tu tajnu. Ja sam tragao za time kako da se očuva ljudska energija. Ona je jedan od vidova svetlosti. U Duši ponekad ravna vrhunskom nebeskom svetlu. Nisam tragao za tim radi sebe, već radi dobra svih. Verujem da će moje otkriće učiniti ljudima život lakšim i snošljivijim i usmeriti ih na duhovnost i moralnost..“, govorio je Nikola Tesla.
“Ana In silazi u Donji svet”: Sumerska sajberpank priča
Sumeri su bili drevni narod koji je u četvrtom milenijumu pre naše ere nastanjivao plodno tle sliva Tigra i Eufrata, teritoriju koju danas zauzima ono što je danas ostalo od Iraka. Arheološka iskopavanja koja su nam polako otkrivala ovu drevnu civilizaciju započeta su 1889. godine. Čitav međunarodni tim arheologa radio je na ovim iskopinama više od jedne decenije. Ono što je značajno jeste da su Sumeri prva visokorazvijena civilizacija koja je iza sebe ostavila pisane spomenike. Tako da su arheolozi iz peska izvlačili glinene tablice sa klinopisom, a većima tablica nastala je pre negde oko četiri hiljade godina. U početku, sumersko pismo se sastojalo od jednostavnih slika (hijeroglifi, bilo ih je oko 2000), a svaka je predstavljala reč ili pojam. Pisalo se zašiljenom trskom na vlažnim glinenim pločama, koje su se zatim pekle i tako postajale gotovo neuništive. Do 2900. pre nove ere iz tog pisma razvili su se simboli koji su predstavljali slogove (oko 600 simbola), a pošto su ti simboli ličili na klin, sumersko pismo je nazvano klinasto pismo.
