Category Archives: Biblioteka
Zašto se Zemljina frekvencija povećava?
U sklopu ruskog svemirskog programa, monitori su otkrili nagli skok po pitanju Zemljine frekvencije, ali je iznenađujući razlog zašto?
Drevni Indijanski Rišiji su frekvenciju od 7.83 Hz nazivali OM. Takođe se dešava da je u ritmu prirodnog otkucaja srca majke Zemlje poznatog kao „Šumanova rezonanca.”
Divna poruka Bila Gejtsa: Čemu nas zaista uči koronavirus/Covid-19?
„Čvrsto stojim iza uverenja da postoji duhovna svrha iza svega što nam se dešava, bilo da to doživljavamo kao nešto loše ili kao nešto dobro.“
Kako stalno razmišljam o tome, želim da sa vama podelim šta mislim da nam zaista poručuje koronavirus/Kovid-19?
Kako mi je neljubaznost pomogla da imam kvalitetnije odnose sa ljudima – Jelena Pantić
Volim da budem ljubazna prema ljudima, i volim kada su drugi ljubazni prema meni. Ljubaznost nas ne košta ništa, a mnogo donosi. Donosi prijatnije i kvalitetnije odnose sa drugim ljudima. Donosi mnogo malih zadovoljstava i lepih trenutaka. Ljubaznost nije samo kada govorimo jedni drugima lepe reči i kada činimo jedni drugima lepe gestove i usluge. Ljubaznost je i kada na lep način ukažemo drugoj osobi da nam nešto smeta ili ne prija…
Mladenci: Venčani u crkvi, trebalo bi da znate…
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Dan Svetih Četrdeset Mučenika, praznik u narodu poznatiji kao Mladenci. Pročitajte koji običaji su vezani za ovaj dan, kao i šta znače venci koji se u crkvi stavljaju na glave mladenaca…
Ko su ljudi sa sjajem u očima? – Jelena Pantić
Ljudi kojima sijaju oči. Onako odistinski. I mene nahrane lepše od sarme. Lepše čak i od zeljanice me nahrane kad ih vidim.
Volim da vidim ljude sa sjajem u očima. Volim da ih gledam. Volim da me gledaju.
Volim da budem u njihovom društvu.
Ko su ljudi sa sjajem u očima?
Da li su oni uvek srećni? Da li im uvek ide dobro u životu? Da li su oslobođeni svih problema pa im se može da im oči sjaje?
Ljudi sa sjajem u očima jesu uvek srećni.
Trenutak samo – Horhe Luis Borhes
Kada bih svoj život mogao ponovo da proživim
pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,
ne bih se trudio da budem tako savršen,
opustio bih se više.
Bio bih gluplji nego što bejah, zaista
vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.
Epidemija poštapalica, skraćenica i reči stranog porekla: Mladi aktivno koriste samo 2.000 reči i ne mogu da se izraze na pravi način
U Srbiji vlada epidemija poštapalica, skraćenica, reči stranog porekla, a veliki broj dece govori nerazgovetno ili ima neku govornu manu, rečeno je danas na promociji knjige „Progovori da vidim ko si“, na sajmu knjiga u Novom Sadu.
– Procenjuje se da svakog dana izgovorimo više od 30.000 reči, ali mladi aktivno koriste svega 2.000 reči. Sa tako suženim rečnikom, ne mogu da se izraze na pravi način – rekao je Milan Bosiljčić, jedan od osnivača Udruženja „Izražajnost“.
Sin čuvenog vojvode, Dositejev „naslednik“ i veliki patriota: Znate li ko je bio Čika Ljuba?
Čika Ljuba je bio veliki srpski profesor, diplomata, novinar, akademik i pesnik. Da li znate ko se krije iza ovog nadimka?
Ljubomir Nenadović rođen je u Brankovini kod Valjeva u jednoj od najuglednijih i najznamenitijih porodica u Srbiji, koja je zadužila domovinu kroz generacije i pokolenja.
Sin je čuvenog vojvode iz Prvog srpskog ustanka, prvog Karađorđevog diplomate i pisca „Memoara“ Prote Mateje Nenadovića, a unuk kneza Alekse, kojeg su dahije pogubile u seči srpskih knezova početkom 1804. godine.
Јелисавета Начић – прва српска жена архитекта
На телевизији Рас објављен је интересантан прилог о Јелисавети Начић (1878-1955), првој српској жени архитекти. Погледајте…
Теодорова субота
Теодорова субота, Тодорова субота, Тодорица, посвећена је догађају који се десио у вези са Св. великомучеником Теодором Тироном и кољивом. Када је цар Јулијан Отпадник наредио да се сва храна на тргу покропи жртвеном идолском крвљу, како би се Хришћани оскврнули (оскрнавили), Св. Теодор се јавио градском Епископу Евдоксију и рекавши му да народу нареди да једе кувану (варену) пшеницу. У спомен на овај догађај, у петак после Пређеосвећене литургије пева се молебни Канон Св. великомученику Теодору, који је написао преподобни Јован Дамаскин. Прва субота Васкршњег поста у Јерусалиму била је посвећена Св. Теодору већ у VII веку, а Канон Св. Теодора који се поје у суботу на јутрењу написао је у XI веку Митрополит Јован Евхаитски.
