Category Archives: Biblioteka
Svetski dan zaštite životne sredine
Svetski dan zaštite životne sredine obeležava se u celom svetu 5. juna još od 1972. godine, kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija održala u Stokholmu prvu Konferenciju o zaštiti životne sredine. Širom sveta na ovaj dan vladine i nevladine organizacije pokreću brojne aktivnosti koje se odnose na ekološke probleme i potrebu za očuvanjem životne sredine.
Danas je praznik cara Konstantina i carice Jelene
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu. Za praznik se vezuje versko-istorijska priča, ali i običaji.
Praznik cara Konstantina i njegove majke carice Jelene ustanovljen jer je car Konstantin Milanskim ediktom 313. dao hrišćanima slobodu vere i okončao njihov progon, pa je crkva odlučila da ovaj rimski carski par proglasila svetiteljima.
4 faze života prema Karlu Jungu
Većina nas će se složiti da smo u određenom trenutku u našim životima bili sasvim drugačiji nego što smo sada ili što ćemo u budućnosti biti, međutim, ima li nešto više u ličnom razvoju čoveka od samo pukog kretanja kroz ove životne periode?
Dok mnogi veliki umovi u svetu psihijatrije imaju svoje teorije u vezi sa ličnim rastom i razvojem tokom našeg života, postoji jedna teorija koja je pripisana švajcarskom psihijatru i psihoanalitičaru Karlu Gustavu Jungu koji je i dalje veoma proučavan i prihvaćen.
Koja knjiga je najuticajnije naučno delo svih vremena?
Nakon što su ugledni knjižari, bibliotekari i izdavači sastavili listu 20 najboljih naučnih knjiga, javnost je imala zadatak da ih oceni.
“O poreklu vrsta” (pun naziv: Postanak vrsta pomoću prirodnog odabiranja ili Održavanje povlađivanih rasa u borbi za život) Čarlsa Darvina proglašena je za najuticajniju naučnu knjigu ikad napisanu.
Danas je letnji Sveti Nikola
Pravoslavni vernici danas proslavljaju praznik koji je posvećen prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja. Ovaj praznik poznat je kao letnji Sveti Nikola.
Једним кликом до културе онлајн
Широм света култура је ових дана доступна онлајн. Библиотеке и архиве отвориле су своје фондове, кинотеке на својим каналима пуштају филмове, позоришта снимљене представе… Да ли је све баш тако једноставно могу да објасне аутори радова објављених у зборнику „Будућност прошлости”, где немачки стручњаци пишу на тему културног наслеђа пред изазовима дигитализације.
O požrtvovanju
Prva reč koja mi padne na pamet kad se pomene porodica je požrtvovanje. Pri tom ne mislim na paćeničko glumljenje žrtve, vec građenje jednog višeg cilja odricanjem dobrog dela sopstvene ličnosti, dobrovoljno.
Zaprepastim se kad samo pomislim na sve moje neprospavane noći, na strah od temperatura, upala krajnika i običnih osipa, kad pomislim koliko sam svog vremena, svoje snage i svojih sredstava uložila u tu svetinju zvanu porodica. Sve te pelene, mleka, flašice, gomile i gomile omalele garderobe, tone hrane, rekreativne nastave, ekskurzije, obuće ko da imam stonoge, a ne decu. Mogla sam da letujem u Dubaiu ili da se oblačim u nekom otmenom butiku ili da se šminkam Diorovom šminkom. Mogla sam, al’ nisam! Odabrala sam put kojim se teže ide, a na putu dve zvezde! Zdrave, prave, pametne, dobre… moje zvezde ponosnice.
Recept za dug brak
Naišla sam na jednu poučnu kratku priču koju želim da podelim sa vama. Naime, jedan novinar je čuo za neki stari bračni par i interesovalo ga je šta je njihov recept za tako dug i srećan brak. Priupitao ih je: “Kako ste uspeli da ostanete zajedno čak 65 godina?” Žena ga je blago pogledala i odgovorila mu: “Dragi mladiću, mi smo rođeni u vreme kada se ono što je slomljeno – popravljalo, a ne jednostavno bacalo i kupovalo novo.”
A vi, popravljate li svoje stvari? 🙂
Не би желео да си лекар у 16. веку
Издавачка кућа „Креативни центар“ из Београда 2002. године започела је са објављивањем веома интересантних књига за децу (а и за одрасле) које популаришу историју на један сасвим необичан начин. Идејни творац овог серијала књига, које почињу са Не би желео… Не би волео… Не би ти се свидело… је Дејвид Саларија, шкотски писац, који је на један, веома духовит начин, представио страшну страну историје, која се не може срести у школским уџбеницима. Књиге из ове серије разликују се од уобичајених сликовница за децу са историјским темама, јер без много улепшавања и увијања говоре о ужасима које је људски род приређивао кроз историју, или о страхотама које су последице незнања, природних сила или људске похлепе. Књиге су стекле бројну читалачку публику широм света, а и у нашој библиотеци су међу најчитанијима.
Čekaj me – Konstantin Simonov
Čekaj me, i ja ću sigurno doći
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge niko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada pisma prestanu
stizati izdaleka,
čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.
