Category Archives: Biblioteka
Danas je Sretenje Gospodnje
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave 15. februara Sretenje Gospodnje. Sretenje se uvek slavi 40. dan od Božića i na taj dan se ništa ne radi, a predstavlja uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu.
U pitanju je prvi susret Boga i čoveka pod svodovima jerusalimskog hrama i sretenje novorođenog Mesije koga je u naručje primio pravedni starac, poznat kao sveti Simeon Bogonosac. Ovaj praznik je od suštinske važnosti za hrišćanstvo jer ukazuje na prvi susret Spasitelja sa ljudima.
Хуманитарна акција
Удружење за промоцију културе, традиције и туризма „Од књиге до душе“ уз подршку Цркве Светог Максима Исповедника из Костолца организује хуманитарну акцију прикупљања прехрамбених намирница, зимске гардеробе, обуће, постељине, покривача, пелена за одрасле и средстава за хигијену за Дом за штићенике ометене у развоју при манастиру „Света Петка“ у Извору код Параћина (Епархија браничевска), који се већ 70 година стара о најтеже ометеној у развоју женској деци и одраслим.
Pisanje smatram činom samospoznaje – Intervju sa Nenadom Čokulovim
Razgovor vodila Slavica Ivaniš
Roman 47 – Duh šume, prva je knjiga mladog pisca iz Zrenjanina, Nenada Čokulova (1992. god). U njoj je opisan jedan period u životu glavnog junaka, Aleksa, mladića koji ima problem da pronađe sebe u civilizovanom svetu, u kome vladaju vrednosti suprotne njegovim uverenjima. Aleks se bori sa svojim nagonima da pobegne od onoga što ga na neki čudesan i mračan način privlači. Živi izolovano sa svojom porodicom, sve dok jednog trenutka ne napusti bezbedno okruženje i krene u neizvesnu avanturu, u kojoj ga čekaju zatvor, strahote rata i oličenje same smrti.
Kako napraviti kućnu biblioteku?
Napisala Srbijanka Stanković
Najveća biblioteka na svetu se nalazi u Vašingtonu i broji 30 miliona naslova. Ako ste pravi zaljubljenik u knjige, poseta ove biblioteke bi bila pravi raj za vas, ali pre nego što posetite ovu, možete kod kuće napraviti svoju, nešto manju, kućnu biblioteku. U nastavku teksta vam dajemo nekoliko saveta kako da napravite kućnu biblioteku i šta vam je sve potrebno za to.
6. АВГУСТ – ДАН РУДАРА
Дан рудара у Србији се обележава у сећање на 6. август 1903. године, дан када је избио штрајк у Сењском руднику. Рудари Србије су се тога дана први пут организовано и успешно супроставили својим послодавцима ради заштите својих права, захтевајући већу безбедност на послу и веће плате. Рудари су до тада радили и живели у изузетно тешким условима. Становали су у земуницама, шупама од прућа у којима је било влаге, воде и блата. Радно време у јами је износило 12 до 16 часова, а олај и карбит за осветљавање, експлозив за минирање у јами, чак и оштрење алата за копање угља – наплаћивани су од рударских надница. Плате нису примали у новцу, него у тантузима, за које су могли да купују само у продавницама које је држао власник рудника. Овакви услови живота и рада рудара довели су и до њихових првих побуна и обустава рада.
1. мај – Међународни празник рада
Међународни празник рада обележава се сваког 1. маја, у скоро целом свету, у знак сећања на велике радничке демонстрације одржане у Чикагу (САД) 1886. године, које су организоване из протеста због неиспуњења захтева радника за побољшањем услова рада. Овај празник има много веће значење од саме успомене и одавања почасти храбрим људима који су дали своје животе за већа права радника. Он представља и дан светске радничке солидарности.
Светски дан књиге и ауторских права
Широм света се на данашњи дан, 23. април, још од 1923. године, као сећање на дан смрти три велика светска писца – Мигела де Сервантеса, Виљема Шекспира и Инке Гарсиласе де ла Веге – обележава Светски дан књиге и ауторских права.
Hristos vaskrse – Srećan Uskrs!
Uskrs je najveći hrišćanski praznik. Tog dana je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima poklonio večni život. Uskrs je pokretni praznik, koji najranije može biti 4. aprila, a najkasnije 8. maja, računato po novom, gregorijanskom kalendaru.
Баксуз (Татјана Антовић)
Истините догодовштине моје другарице Надице
Било је већ касно поподне кад сам скувала кафу. Хтела сам да сликам мало, пре изласка до града. Сваке вечери се прошетам или провозам на бициклу. Била сам узнемирена. Знала сам да је због немогућности да се опустим, нађем праве нијансе, да лакше започнем неки нови рад. А тај стваралачки немир долазио је из мог окружења – муж који ни сам више не зна кад ради, нема снаге, пречесто ни воље да увече мало изађе из куће, али зато, може кад је слободан да оде по три дана на пецање или проведе сређујући ауто у гаражи. Добро, како ја имам ове моје боје, тако он има своје штапове за пецање, мамце и алат. Пријатељице нису могле да буду разлог – мало их је а и од оних са којима бих понекад села да пијем кафу, пречесто бих изашла исцрпљена слушајући гомилу неважних трачева. Кад бих приметила како само климам главом, гледајући кроз жену која седи преко пута мене и њена уста која се померају а ја не чујем и не разумем шта говори, погледом покушавам да пронађем где су врата, једина ми је жеља и потреба да изјурим, докопам се улице и удахнем ваздух као да су ме управо избавили из мора у коме су таласи претили да ме потопе.
Ljubav jača od smrti: Ko je bila Davorjanka Paunović i kako je volela Josipa Broza Tita?
Piše Ana Atanasković
Ljubav ne bira vreme ni mesto
Kada je 1941. godine Davorjanka Paunović, mlada komunistkinja, studentkinja francuskog jezika na Filozofskom fakultetu u Beogradu, po tajnom zadatku, na početku radio-telegrafskog kursa upoznala Josipa Broza Tita u zagrebačkom hotelu „Esplanada“, isprva nije znala njegovo pravo ime niti da je on Generalni sekretar KPJ. Predstavio se kao inžinjer Slavko Babić. U tom trenutku su se prvi put srele njihove energije a najverovatnije je da su već odmah osetili da su sudbinski povezani. On joj je pridržao kaput i osetio bliskost. Njegova nevenčana supruga Herta Has je bila u poodmakloj trudnoći, ali susret sa devojkom kakvu je tražio (elegantnom, pametnom i sposobnom) je bio presudan. Davorjanka je uskoro saznala Titov identitet a on joj je dodelio konspirativno ime Zdenka Horvat (kako je sam kasnije govorio, „… po zdencu koji predstavlja nepresušni izvor bistre i hladne vode. On obično izvire ispod nekog kamena i svojim izgledom osvežava čoveka. Zdenka je bila nepresušan izvor mojih ideja i moje intelektualne, revolucionarne i političke aktivnosti“. Tako je postala njegov lični kurir u Zagrebu, saputnik tokom dolaska u Beograd posle napada Nemaca i osoba koja je u partijske punktove prenosila njegove naredbe i informacije.
OD KNJIGE DO DUŠE 