Category Archives: Filozofski kutak
Најизвеснија неизвесност
Димитрије Јаничић о књизи „Смрт“ професора Владимира Јанкељевића.
Ових дана много је смрти међу нама. Корона нам однесе многе пријатеље и познанике. Болнице су све пуније, а наше могућности све скромније. Овај текст сам написао и објавио као приказ једне књиге. Његова актуелност данас је некако већа, па га ево и овде за оне који имају храбрости да се теоријски и филозофски суоче са смрћу као неизбежном неминовношћу.
Neprocenjivi etički kodeks drevnih Indijanaca
Indijanci su, kako se kaže, deca prirode. Žive u skladu sa njenim zakonima i nikada je ne povređuju ni na bilo koji način. Prema njihovom učenju Veliki duh je ustupio čoveku zemlju, kao i biljkama i braći životinjama, da bi živeo na njoj dok ne krene na put za Večna lovišta. Indijanaci imaju pravila ponašanja koja poštuju svi pripadnici plemena, a koja su se tokom godina pokazala kao izuzetno korisna.
30 zakona karme: Baš sve što vam se u životu dešava zavisi od ovoga!
Svi znamo najpoznatiji zakon karme – ne radi drugima ono što ne bi želeo da urade tebi. Tu su i dobro poznati zakon: Kako seješ, tako žanješ. A čuli smo mnogo puta i da će nam se i pozitivna i negativna energija koju šaljemo vratiti kao bumerang.
Umeće življenja
Život naš nasušni isprepletan je usponima i padovima, pobedama i porazima, ljubavima i tugama… Tako mnogo toga stane u jedan običan ljudski život. Često se na njega žalimo. Mnogo puta smo razočarani onim što nam je doneo i šta smo ostvarili, ali života se ne odričemo ma koliko ga kudili. Živimo uporno i istrajno do samog kraja nadajući se da će jednog dana ipak biti bolje. I u tom nadanju mnogima od nas tako život i prođe. Zašto se uopšte rađamo? Kakva je svrha našeg života? Da li imamo kakav specijalan zadatak, misiju ili smo samo tu „Zbog ravnoteže među zvezdama“. Možemo li nešto da promenimo u svom životu. Kako da pomognemo sebi, porodici, državi?
Priča o čoveku i leptiru
Ponekad bismo u životu da krenemo prečicom i da dođemo do onog što želimo, najradije bez mnogo truda. Međutim, da bismo napredovali, ponekad je potrebno da sami savladamo prepreke koje nam stoje na putu. To isto važi i za one kojima želimo da pomognemo. Pročitajte ovu priču o čoveku i leptiru.
Ovo je životna poruka oca Pajsija
Ljudi se dele samo u dve kategorije – ili su muve ili su pčele.
Starac Pajsije Svetogorac je jedan od najznačajnih i najuvaženijih svetogorskih staraca 20. veka, pravoslavni hrišcanski monah koji je proteklih decenija postao jedna od najsvetijih ličnosti u Grčkoj.
Čovečanstvo – Dimitrije Janičić
Svi izgovaraju tu reč ne razmišljajući mnogo o njoj. Jer, to su one milijarde ljudi raznih rasa, raznih vera, različite boje kože, koji žive na različitim mestima ove naše lopte koja se zove Zemlja. A mi kažemo tu reč kao da izgovaramo ime komšije sa prvog sprata. A razlike među ljudima koji spadaju u ovaj pojam tolike su da se čoveku zavrti u glavi.
O zlu i kako ga prepoznati – Zlo u ljudima je tema večitih rasprava
Zanimljiv tekst na sajtu Balkan-lifestyle.com. Pročitajte ga…
O zlu i kako ga prepoznati – Zlo u ljudima je tema večitih rasprava
„Doktore, zašto je, po Vašem mišljenju ubijao nevine ljude i radio svo to zlo?“
„Za njegovo zlo ne postoji objašnjenje. On je prosto zao.“
(Dr Sam Lumis odgovara na pitanje o Majlklu Majersu, ubici – scena iz filma „Noć veštica“)
Prolaznost – Dimitrije Janičić
Vreme tako brzo prolazi. I sve će proći.
Tako je pisalo na prstenu mudrog Solomona. Bilo je to u ona davna vremena kada nije bilo televizije i interneta, kada su konji vukli kola, a carstva postojala stotinama godina ne znajući jedno za drugo.
No, ta vremena su prošla. Kao i što će sve proći. Zato je mudri kralj savetovao: primi sve što te snađe čistim srcem, uzmi to kao svoju sudbinu i živi ne misleći o prolaznosti.
Сејач среће
Једног дана видеше дечаци неког старца како иде улицом са великом корпом на рамену, препуном блиставих звезда. Лаганим замахом руке он би с времена на време заграбио из корпе и завитлао као да сеје. Тада би много прекрасних звездица залепршало око њега као јато варница.
– Шта то радите? – упиташе дечаци горећи од знатижеље.
– Сејем срећу! – одговори човек и мирно настави свој посао док су му се међу прстима цаклили прекрасни драгуљи из којих су дечаке гледале топле дугине боје попут сунчаних очију.
