Category Archives: Filozofski kutak
Danas je Svetski dan filozofije
Filozofija je društvena nauka koja se bavi proučavanjem opštih i temeljnih problema u vezi sa stvarnošću, postojanjem, vrednostima, razumom, umom i jezikom. Sama reč potiče od starogrčke reči φιλοσοφία i latinske philosophia, što se prevodi kao ljubav prema mudrosti.
Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO – United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization) odlučila je da se od 2005. godine, svakog trećeg četvrtka u novembru, obeležava Svetski dan filozofije, sa ciljem da se istakne značaj filozofije na razvoj ljudske svesti i da se naglasi važnost univerzalizacije filozofske nastave za buduće generacije.
Ove godine Svetski dan filozofije proslavlja se 15. novembra. Tim povodom, Udruženje Nova Akropola organizuje u Beogradu Dane filozofije – niz predavanja posvećenih ideji čovekovog razvoja i buđenja njegovih humanih potencijala.
Ne pregazi nas vreme, pregazi nas to što nismo ništa uradili u tom vremenu!
Ne pregazi nas vreme, pregazi nas što ništa nismo uradili u tom vremenu, pregazi nas što smo bili samo pasivni promatrač u svom životu.
Pregazi nas gledanje kako drugi žive, upoređivanja i nadmetanja s drugima. Pregazi nas igra ko više ima, ko je ispred koga, čiji je auto bolji, čija je kuća veća, čiji je posao uspešniji. Pregazi nas to što život prestajemo gledati onim očima kojim smo ga gledali kada smo bili deca.
Ljubav – Dimitrije Janičić
Mnogo njih je okupirano pitanjem ljubavi. Te roditeljske, te platonske, te majčinske, te dečje, pa onda strasne, bezrazumne, pa ljubavi iz interesa, pa ljubavi na prvi, drugi ko zna koji pogled… Onda se čovek upita: Pa dovraga, zar je ljubav toliki problem?
Ljubav je lepa. Ljubav je lekovita. Ljubavlju se ne može upravljati. Ljubav je iznenadna. A zaljubljenost je kao neka vrsta bolesti. Pa ipak, svako ko nije bio zaljubljen, siromašniji je duhovno i fizički, mnogo je izgubio.
Rat sujeta – Blogdan
Nikad mi neće dosaditi da razgovaram. Još manje da slušam. Ali više ne pristajem da pojašnjavam sebe. To je onaj osećaj ugroženosti kada indirektno budeš prozvan da objasniš zašto si takav kakav jesi, zašto živiš tako kako živiš i zašto misliš to što misliš. A onda kad se direktno upecaš na tu udicu možeš neometano nastaviti sa življenjem tek kada njihovo visočanstvo – Okolina – budu zadovoljni priloženim objašnjenjem.
Učitelji se nalaze svuda, za svaki nivo svesti
“Ali razumeš li zaista značenje tih reči? – ta izjava zaista znači „kad je učenik spreman, učitelj se pojavljuje“ – svuda: na nebu, na stablima, u taksijima, u bankama, u kancelarijama terapeuta i na benzinskim pumpama, u tvojim prijateljima i u tvojim neprijateljima. Učitelji se nalaze u svačijem komšiluku, u svakom gradu i državi – učitelji za svaki nivo svesti. Kao i u svakom polju delovanja, neki su veštiji ili svesniji od drugih. Ali, to nije bitno. Jer, sve je proročanstvo, sve je povezano, svaki deo odražava celinu kad imaš oči za gledanje i uši za slušanje. Možda ti sve ovo sada zvuči apstraktno, ali ćeš jednog dana to u potpunosti razumeti i taj dan možda nije predaleko. I kada budeš to razumeo” – rekla je podižući sjajni kamenčić, „bićeš u stanju posmatrati ovaj kamen, ili proučavati vene na ovom listu, ili gledati papirnatu šoljicu kako leti na vetru i kroz to ćeš razumeti skrivena načela Univerzuma.“
Postoji li BOG?
Grof Rajevski upita Tolstoja:
„Lave Nikolajeviču, kako da znam da postoji Bog?“
Tolstoj uzvrati: „Sergeje Rajevski, ti si naučnik i gledao si kroz mikroskop?“
„Da“ – reče grof.
Tolstoj: „Jesi li se ikada zapitao zna li onaj mikrob, da li ti postojiš?!“
Ne dopustite da vam život određuju drugi ljudi!
Mnogi će reći: Slobodan sam, niko me ne drži u lancima, niko meni ne određuje što ću govoriti i raditi. Da, u pravu su, ali s druge strane uvek potajno razmišljaju o drugima, razmišljaju o onome što drugi čine, o svojoj slici u njihovim očima i žele im se na sve načine svideti. Kupuju stvari kojima će povećati svoju cenu, slikaju se na određenim mestima i brzo te slike postavljaju po različitim društvenim mrežama u želji da drugi gledaju i da im se dive.
VREME LEČI SVE
Oprostite, ali ta izreka mi je nekako sumnjiva. Mogu da je shvatim dvojako: da je vreme neki veoma dobar i iskusan lekar, što svakako nije tačno, ali je tačno da protokom vremena svaki događaj, svaki bol, svako osećanje slabi i postepeno gubi na svom intezitetu. Verovatno taj bol, ta zgranutost događajem, to jako osećanje koje je nešto izazvalo, iako nikada ne nestaje, ipak biva prihvaćeno sa znatno više razumevanja. Mi se jednostavno pomirimo sa onim što se desilo, shvatimo da se to više ne može menjati, da je to gotova stvar. Po onoj narodnoj „svako čudo za tri dana“ to prestaje da bude aktuelno i prestaje da bude čudo. Time nas leči.
ОПРОШТАЈ И ЗАБОРАВ
Кажу: „Не буди злопамтило!“ Не знам тачно шта се под тим подразумева, али заиста не видим зашто бих заборавио ако човек лоше о мени говори, ако ми је приредио лош и непријатељски дочек, ако ме је повредио, увредио мене или моје, ако ме је оставио да се сам копрцам у некој невољи, а могао је да ми помогне, ако је заборавио моје доброчинство. Поготово, ако је као комшија поступио према мени као према непријатељу, ако ми је физички и материјално нашкодио, причинио некакво зло.
Šta znači biti dobar hrišćanin i pravoslavac – profesor Vladeta Jeretić
Jutros u 95. godini života, upokojio se istaknuti srpski lekar, neuropsihijatar, psihoterapeut, književnik i akademik SANU – Vladeta Jerotić. Imala sam prilike da se sretnem sa njime. Odisao je mirom, spokojem i blagošću. Počastvovana sam činjenicom da sam bila savremenik sa jednim takvim velikanom. Neka mu je večna slava.
Njegovi tekstovi o veri, moralu, porodici, ljubavi, dobru i zlu – svima nama su bili veoma inspirativni. Evo jednog teksta sa sajta Vestinet.rs u kome profesor Jerotić objašnjava šta znači biti dobar hrišćanih i pravoslavac. Pročitajte tekst da se podsetite kakav je čovek hodao među nama.
Profesor Vladeta Jerotić objašnjava: „Šta znači biti dobar hrišćanin i pravoslavac!“
