Category Archives: Filozofski kutak
Šta je molitva?
Šta je to što čoveka nagoni da, uprkos čulima koja mu olakšavaju kretanje ovim svetom i opstanak u njemu, traži kontakt sa onim što čulima ne može osetiti, niti dosegnuti? Šta je to što čini da čovek veruje, bez strogo sprovedenog i doslednog naučnog dokaza, iako je racionalno biće, visprenim umom obdareno?
Šta je sreća?
Kao fenomen koji umnogome određuje kvalitet čovekovog života i za kojim svako od nas stremi, sreća je, razumljivo, predmet razmišljanja ljudskog roda vekovima unazad – traganje za srećom inspiracija je pesnicima i piscima; od antike do danas, o njoj mudruju mislioci različitih filozofskih pravaca; često neuhvatljiva i neobjašnjiva, sreća i misao o njoj prisutne su u svakodnevnom životu “običnog” čoveka.
10 citata Opre Vinfri promeniće vaš život iz korena
O jednoj od najmoćnijih žena u medijima koja je 48 godina života provela pred očima javnosti nema šta nismo već čuli, bilo da se radi o privatnom ili javnom životu. Ipak, mi vam predstavljamo 10 citata Opre Vinfri koje bi svako trebalo da pročita.
Postigla je neslućeni uspeh i postala je prva Afroamerikanka milijarderka, ali i žena koju su mnogi poželeli za predsednicu SAD-a. No, kako se čini, kandidature neće biti, ipak, neke životne mudrosti ove velikodušne dame trebalo bi svako da zapamti.
Biblijske mudrosti – 1.deo
Ne nagli ustima svojim
i ne žuri se s rečima.
(Stari zavet, Propovednik 5,1)
Ne očekuj dobra od svakoga.
(Stari zavet, Sirah 8,19)
Helena Blavacki – od obične žene do velikog filozofa
Devetneasti vek bio je vek promena u religijskim pogledima kod većine Evropljana. Tadašnja naučna dostignuća, ali i društvena kretanja, dovela su u pitanje dogmatičku religijsku postavku, koja je bila vekovima zaštićena od svake vrste kritike. Sve brojniji postaju „religiozni liberali“, vernici koji srednjovekovne religijske dogme smatraju zasterelim, te u formi, ali i u suštini religije, rado prihvataju novotarije koje smatraju modernim, ali i razumnim.
Što se tiče planova za budućnost imam samo jedan, pokušati život što više proživeti u miru!
Što se tiče planova za budućnost imam samo jedan, pokušati život što više proživeti u miru.
Smanjiti doživljaje da će me neka posebna iskustva učiniti srećnim, manje gledati ko šta radi i komentarisati tuđe živote. Na kraju ne znam što je u njihovoj pozadini. Ostati jednostavan što je duže moguće. Ako stvari krenu nizbrdo neću su predati već ću verovati da je to način na koji život iskušava moje strpljenje i stvara snagu.
Život sažet u šesnaest stavki
1. Ako vam se posreći, ostaćete sami. Sasvim sami, kada nikoga ne bude blizu moraćete da se oslanjate na zemlju i na sebe.
2. Ako vam se posreći i bude pravo vreme, život će udariti po vama, kako bi vas razbio kao orah i dobio jezgro.
3. Ako vam se posreći i bude pravo vreme, biće vam bolno. Toliko bolno da će vas ta bol primorati skoro da umrete, a potom će vam pomoći da se iznutra preporodite.
4. Ako vam se posreći vi ćete plakati. I te suze biće nemoguće zadržati. I preko njih će doći oslobađanje, a potom i pravi život.
5. Ako vam se posreći bićete ranjivi. I nikako nećete moći to sakriti. I tada ćete shvatiti ko je uz vas, a ko nije.
Danas je Svetski dan filozofije
Filozofija je društvena nauka koja se bavi proučavanjem opštih i temeljnih problema u vezi sa stvarnošću, postojanjem, vrednostima, razumom, umom i jezikom. Sama reč potiče od starogrčke reči φιλοσοφία i latinske philosophia, što se prevodi kao ljubav prema mudrosti.
Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO – United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization) odlučila je da se od 2005. godine, svakog trećeg četvrtka u novembru, obeležava Svetski dan filozofije, sa ciljem da se istakne značaj filozofije na razvoj ljudske svesti i da se naglasi važnost univerzalizacije filozofske nastave za buduće generacije.
Ove godine Svetski dan filozofije proslavlja se 15. novembra. Tim povodom, Udruženje Nova Akropola organizuje u Beogradu Dane filozofije – niz predavanja posvećenih ideji čovekovog razvoja i buđenja njegovih humanih potencijala.
Ne pregazi nas vreme, pregazi nas to što nismo ništa uradili u tom vremenu!
Ne pregazi nas vreme, pregazi nas što ništa nismo uradili u tom vremenu, pregazi nas što smo bili samo pasivni promatrač u svom životu.
Pregazi nas gledanje kako drugi žive, upoređivanja i nadmetanja s drugima. Pregazi nas igra ko više ima, ko je ispred koga, čiji je auto bolji, čija je kuća veća, čiji je posao uspešniji. Pregazi nas to što život prestajemo gledati onim očima kojim smo ga gledali kada smo bili deca.
Ljubav – Dimitrije Janičić
Mnogo njih je okupirano pitanjem ljubavi. Te roditeljske, te platonske, te majčinske, te dečje, pa onda strasne, bezrazumne, pa ljubavi iz interesa, pa ljubavi na prvi, drugi ko zna koji pogled… Onda se čovek upita: Pa dovraga, zar je ljubav toliki problem?
Ljubav je lepa. Ljubav je lekovita. Ljubavlju se ne može upravljati. Ljubav je iznenadna. A zaljubljenost je kao neka vrsta bolesti. Pa ipak, svako ko nije bio zaljubljen, siromašniji je duhovno i fizički, mnogo je izgubio.
