Advertisements

Category Archives: Putopisi

Pozdrav Crnoj Gori

Crnogorci moji mili, posle osam godina, eto mene ponovo kod vas, u gostima. Divno je crnogorsko primorje i naš Jadran. Ne ljutite se što kažem – naš, jer ja sam rođena u staroj Jugoslaviji, kada smo svi bili naši, a i dalje vas smatram našima. Odmorih se lepo u Kumboru, a obiđoh i Herceg Novi, kao što sa slike može da se vidi… Puno vas pozdravljam!

IMG_20170801_193614

Advertisements

Đerdapska klisura: priča o Gvozdenoj kapiji Dunava

Tok Dunava je najatraktivniji i najlepši u predelu Đerdapske klisure – ona je kao ćup pun zlata, ukrašena nitima minulih vremena.

gvozdena_kapija_dunavaaps_637773404

Read the rest of this entry

Škotska, divlja i prelepa

Na rubu Atlantika leži zemlja vode i stena, kiltova i tartana, viskija i gajdi. Škotska je i mnogo više od toga – oaza mira, svežeg vazduha i netaknute prirode. Iako zauzima jednu trećinu površine Velike Britanije i čak 11000 km britanske obale, veoma je slabo naseljena. U Škotskoj živi samo 10% britanskog stanovništva.

Read the rest of this entry

Путешестије једног пензионера

Желела бих да поделим са вама један занимљив путопис – написан из угла пензионера, али не било ког пензионера. У питању је текст мог пријатеља,  господина Милутина Ивковића. О њему на Интернету можете да пронађете по неку информацију: да је био председник Тасманијске српске заједнице „Никола Тесла“ у Хобарту, првак Тасманије у шаху 2005. године, уредник српског Радио Хобарта и још понешто.  Господина Ивковића сам упознала преко Интернета, још далеке 2003. године. Преко сајта Дијаспоре, распитивала сам се ко би могао да ми помогне око достављања потребних информација, због писања једног рада, кад налетех на заједницу Срба у Тасманији – господина Ивковића и његову поштовану супругу Мару. Они су отишли са породицом, из Босне, почетком деведесетих година прошлог века, као избеглице, бежећи пред несрећом – у Тасманији, у граду Хобарту, нашли срећу. Тамо су се скрасили, водили успешно српску школу и српски радио, организовали дочек и помоћ за нове избеглице… Преписка је започела и ево траје до данашњих дана. Њега је интересовало како се живи у Србији, мене је интересовало како наши људи, образовани људи, живе тамо, у тој далекој земљи, о којој сам пре тога, чула само преко телевизије и цртаних филмова. Прошле године, моја породица је имала задовољство да се коначно и сретне са господином Ивковићем и угости га у свом дому. Након повратка у Хобарт из Србије, добила сам од њега текст, у којем је описао своје путешестије. Прочитајте га.

Read the rest of this entry

Kapadokija

Na posteru talasaste bele kamene zavese, zgužvane među zelenilom, u uglu piše Kapadokya. Poster zalepljen na štandu Turske privredne komore na Sajmu turizma. Gotovo, upecala sam se! “Biraj, kolima po Aziji ili avionom po Evropi”. “Kolima po Aziji!!!” – nikad brže doneta odluka.

97daedad2eca1842d47850e776af8c46.JPG

Read the rest of this entry

Inspirisano posetom Zmajevih pećina (Majorka)

ONIMA KOJI SE RAZUMEJU MISLIMA I REČIMA, A MOŽDA SE NIKADA NE SRETNU…

Korak je ušetao u pećinu. Ispod staklene sandale nazirao se trag tvojih stopala. Bilo mi je jasno da smo se opet mimoišli. Dok sam u mislima zatvarala korice davno pročitanog romana, čijim smo redovima jezdili između dve vetrenjače, primetih da je i ono malo svetla u pećini nestalo. Zmaj se nadvio nada mnom kao crni oblak. Zmaj je bio zadovoljan,a i ja što sam u bajci. Vreme je prolazilo, bajka je postala jednolična. Međutim, zmaja nisam mogla da izbacim jer je vladavina imaginacije učinila svoje. Možda pišem neke Otuđene priče koje šaljem kao pisma koja mi se vraćaju sa naznakom – Primalac umro.

drach-caves_4fae2be73160b

Read the rest of this entry

Grad Lisabon

Pročitajte ovaj prelep putopis o Lisabonu koji je pronašla na sajtu P.U.L.S.E i  prosledila ga meni – moja saradnica Jelena Čobić.

Lisboa, bom dia (ili Srce bez kaputa)

Duvao je neki vetar, Fernando. Te česte aprilske kiše ućutale su načas i tvoj grad je mirisao na sumrak i predvorje okeana. Lako je izgubiti se u Alfami. Danju u gužvi, krivudavim uličicama, cveću, restoranima. Uveče u tajnama. Počneš da pratiš zvuk tramvaja, i zalutaš vođen dečjim stopama i svetlošću ispod starih vrata. Kao da silaziš u začarani krug, gde kamen zvoni a zebnja odzvanja. Hodamo, bez mape, ne znam šta tražimo, dve životinjice koje slušaju svoje nagone i guraju od sebe planove i kompase. „Ne posedujem nikakvu filozofiju, imam čula“, rekao si. Ulice su skoro prazne, u vazduhu osećamo gustinu Težoa preko zidina, šuštanje stolnjaka i posteljine, isprekidan fado. 

Read the rest of this entry

Rodos – Heliosove kočije (2)

 Grožđe athiri uspeva samo na Rodosu. Vino od ovog grožđa može da se degustira u vinariji koja se nalazi u selu Embona. Ovo mesto je autentično i neiskvareno turizmom. U njemu se izrađuju fini višebojni gobleni, nose se lokalne narodne nošnje i čuvaju običaji i tradicija.

rodos 1

Read the rest of this entry

Rodos – između mita i istorije (1)

Iz ljubavi Heliosa i Rode, boga Sunca i nimfe, nastalo je ovo tajanstveno i romantično ostrvo. Tako kaže antički mit, a nama ne preostaje ništa drugo nego da verujemo u tu drevnu priču, jer samo prožimanjem večnih i smrtnih bića može da se stvori hram bogova i ljudi. Istorija nudi, ne manje interesantnu, priču koja kaže da je glavni i istoimeni grad ovog ostrva prvi sagrađen po urbanističkom planu.

pizap.com14446143888921

Read the rest of this entry

Te nezaboravne priče – Valjdemosa (2)

Ovo mesto nosi uspomene i na zimu 1838/39. godine i romantičnu ljubav poljskog kompozitora Frederika Šopena i francuske spisateljice Žorž Sand. Inspirisana bajkovitim mestom, napisala je roman „Zima na Majorki“. Soba br. 2 u ovom raznovrsnom muzeju sadrži jedinstvenu kolekciju nota, književnih komentara, pisama, portreta, predmeta i nameštaja koji se odnosi na boravak zaljubljenog para.

559167_434105836627881_214590585_n Read the rest of this entry