Category Archives: Putopisi

Ekvador, jedan od bisera Južne Amerike

Priredila Nevena Vuksanović

Jedinstvena po specifičnostima, istoriji i lepotama, ova mala država kao da je sjedinila vatru, vodu i zemlju. Ekvador je država na severozapadu Južne Amerike, na obali Tihog okeana. To je zemlja koja ima sve – more, planine, vulkane, ostrva i najveći biodiverzitet na svetu. Glavna odlika ove egzotične zemlje je raznolikost – kako prirodna, tako i kulturna. Ekvador je jedna od najmanjih zemalja u Americi. Leži i na Južnoj i Severnoj hemisferi i podeljen je Ekvatorom po kome je i dobio ime. Obilazeći njegova četiri jedinstvena regiona: prašumu Amazona, visove Anda, obalu Pacifika i arhipelag Galapagos, imate utisak da ste obišli ceo svet.

Read the rest of this entry

Хелсингборг – шведски град са предивном архитектуром

Текст написала Миланка Стокић

Хелсингборг, осми по величини град у округу Скане у Шведској, један је од најстаријих градова данашње Шведске, место сталног насељавања званично од 21. маја 1085. године. Налази се на најужем месту Ересундског пролаза, мореуза између Северног и Балтичког мора и има задивљујућу панораму преко уског пловног пута који одваја Шведску од Данске. Град са живописним приобалним подручјем, некада познат као трговачки центар, са архитектуром која је мешавина камених цркава (Карнан, 600 година стара средњовековна тврђава у центру града) и модерних комерцијалних зграда, са улицама од малих сокака до широких авенија. Главна пешачка улица (Кулагатан) била је прва трговачка улица у Шведској. Хелсингборг је био део Данске до 1658, када је уступљен Шведској. Неколико пута, међутим, Данска га је поново заузела и службено је постала под шведском контролом 1710. године. Након данско-шведског рата (1657-1658) и Роскилдског споразума, Данска је морала да се одрекне ове територије на јужном скандинавском полуострву.

Read the rest of this entry

Пут којим треба ићи – Ципеле на Дејвидшолсбрун мосту

Написала Миланка Стокић
”Way to go”, или „Пут којим треба ићи“ је назив уметничког дела које се може видети на Дејвидшолсбрун мосту (Davidshallsbron), који чини део пешачке улице у централном Малмеу (Шведска). Дело Ципеле на мосту Дејвидшолсбрун представља серију скулптура шведске уметнице Асе Марије Бенгтсон (Åsa Maria Bengtsson). Деветнаест пари бронзаних ципела одају почаст шведским уметницима из различитих епоха и професија. По један пар за сваког уметника који је оставио печат на културну историју Малмеа. Врхови прстију на сваком пару усмерени су на одређено место у граду у којем је уметник доживео врхунац своје каријере. Ципеле шведске глумице Еве Ремаеус (Eva Britt Remaeus 13.2.1950. – 29.1.1993.) усмерене су, на пример, на стару кућу СВТ-а (СВТ Малмо „Малмо-ТВ“, одељење је телевизије Сверигес у Малмеу). Она је позната по серијама и филмовима, међу којима су најпознатије: Ксеркс (1988), Далеко је до Њујорка (1988) и Принчев шешир испод земље (1980).

Read the rest of this entry

Knjižara za samousluživanje u Interlakenu

Interlaken se nalazi u središnjem delu Švajcarske. Od najbližeg većeg grada, Berna, Interlaken je udaljen 60 km jugoistočno. Švajcarski Nemci čine većinu grada i nemački jezik dominira u gradu, međutim, poslednjih decenija u Interlakenu je gradsko stanovništvo postalo veoma šaroliko, pa se u gradu mogu čuti i brojni drugi jezici. Prvi pomen naselja vezan je za 1279. godinu i postojanje ženskog manastira. Smešten između dva jezera, a oivičen visokim snežnim Alpima, ovaj grad je još od 19. veka otkriven od strane umetnika kao veoma slikovito mesto, a zatim je kao takvo postalo veoma privlačno za turiste, što je doprinelo razvoju naselja. U ovom divnom gradiću zaista može da vam zastane dah od lepote, ali ono što je mojoj ćerki najviše privuklo pažnju, kao detetu jednog bibliotekara, je knjižara za samousluživanje, napravljena od starih telefonskih govornica, a koja radi po principu – ostaviš jednu svoju knjigu, uzmeš drugu od ponuđenih. Sve čisto, u savršenom redu, korisnici knjižare disciplinovani, odgovorni. Ko zna, možda bi tako nešto moglo i kod nas da se primeni. Jednom.

Knjižara Interlaken Švajcarska
Read the rest of this entry

Kolumbija ili Kolombija

Napisala Nevena Vuksanović

Kada se kaže Kolumbija, prvo što vam padne na pamet je kriminal i kokain. Da li je sve baš tako?

Kolumbija ili službeno Republika Kolumbija je suverena država smeštena u severnom delu Južne Amerike, sa delovima teritorije u srednjoj Americi. Kolumbija je jedna od etnički i lingvistički najraznovrsnijih zemalja na svetu. Njeno kulturno nasleđe su oblikovali razni narodi koji su je tokom vekova naseljavali, počev od indijanskih plemena u pre-kolumbovsko vreme i Španaca od 16. veka, pa sve do afričkih robova koji su kolonizatorima služili kao radna snaga i kasnije imigranata iz drugih delova Evrope i sa Bliskog Istoka.

Read the rest of this entry

Знају људи шта је добро

Текст написала Анка Крстић

Ово није прича о Божићу, али је Божић почетак приче. Па тако ваља да одатле почнем.
Мој омиљени празник је Божић. За њега ме везују мириси, боје и звуци детињства, све оне успомене које тако јасно и живописно играју испред затворених очију ако само хоћеш да их призовеш. А како је то празник који се проводи у кругу породице, ја, сада већ одрасла жена и мајка, одлазим са супругом и сином код тазбине, да тамо стварамо нове успомене којих ће се једног дана мој син сећати као што се ја сада сећам ових својих.
Мој супруг је пореклом из Пирота, рођен и одрастао тамо. Пироћанци су познати као људи великог срца, као добри домаћини, као штедљиви, али као гостољубиви и насмејани, они људи уз које се неусиљено смејеш и који дају све од себе да ти буде удобно, лепо и пријатно. Из њихове куће нећеш изаћи жедан и гладан, уморан, лоше воље, или лошег утиска. И верујте, то је жива истина. То и много више од тога. Пироћанке су познате као врсне домаћице, као одличан узор својој деци, као мудре жене које држе своје породице на окупу, као ризнице савета. И то је такође жива истина. То и много више од тога. Од њих никад нисам добила лошу реч, лош савет или лошу намеру.

L3 Read the rest of this entry

Favele u Brazilu

Svi žele da vide favele iznutra. Retki smeju da odu. Ogromne su šanse da ukoliko u njih uđete, više nikada nećete izaći. Doslovno, progutaće vas mrak.

Šta su favele i kakav je život u njima?
Favela je naziv za divlje naselje u Brazilu. Nastale krajem 19. veka na obodima velikih gradova, neki kažu da su ih stvorili bivši robovi, drugi tvrde da su to bili ratni veterani. Nekoliko je teorija i o nastanku naziva favele. Najpoznija je ona koja kaže da ime potiče od biljke sa severoistoka Brazila, odnosno drveta sa gustim igličastim lišćem koje je uspevalo na neplodnom tlu.

Favele 2 Read the rest of this entry

Najsrećnija zemlja sa najskromnijom kraljicom na svetu – Butan

Kraljica Butana Džetsun Pema (28), najmlađa kraljica na svetu, očarala je stanovnike ove male države svojom lepotom i skromnošću.

Džetsun živi u skromnoj kolibi i s mužem, kraljem Džigmeom Kesarom Namgielom Vangčukom, nije otišla na medeni mesec, nego je pešačila Butanom i upoznavala podanike.

Butan 1
Read the rest of this entry

Šuma orhideja Cikole, Indonezija

Indonezija je na drugom mestu posle Brazila po rasprostranjenosti orhideja. Šuma orhideja Cikole u Indoneziji, čudesno mesto koje je otvoreno za turiste u avgustu 2018. godine, sadrži kolekciju od preko 20.000 orhideja koje su sakupljenje iz Indonezije, Filipina, Perua i Brazila. Pored orhideja, ovo mesto nudi i magičnu šetnju mostićima među krošnjama drveća visokog preko 20 metara. Često se u amfiteatru smeštenom među krošnjama, održavaju i različiti koncerti i umetnički nastupi pod specijalnim osvetljenjem, tako da se noću ova čudesna šuma pretvara u bajkovito mesto. Pogledajte galeriju slika i uverite se i sami.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Mnogi se utrkuju za selfi iz ovog raja u Srbiji, a ne znaju legendu koja uteruje strah u kosti

Da li ste obišli Krupajsko vrelo? Po legendi Homoljske planine su progutale veliku količinu zlata. Sakriveno je u Zlatnoj pećini na dnu Krupajskog vrela koju čuva Tartor, vodeni duh. Svake godine na „đavolji dan“ Tartor udara u svoje bubnjeve i priziva druge duhove na svoju slavu.

krupajsko-vrelo-foto-telegraf-5-830x0

Read the rest of this entry