Category Archives: Iz sveta umetnosti
Пут којим треба ићи – Ципеле на Дејвидшолсбрун мосту
Написала Миланка Стокић
”Way to go”, или „Пут којим треба ићи“ је назив уметничког дела које се може видети на Дејвидшолсбрун мосту (Davidshallsbron), који чини део пешачке улице у централном Малмеу (Шведска). Дело Ципеле на мосту Дејвидшолсбрун представља серију скулптура шведске уметнице Асе Марије Бенгтсон (Åsa Maria Bengtsson). Деветнаест пари бронзаних ципела одају почаст шведским уметницима из различитих епоха и професија. По један пар за сваког уметника који је оставио печат на културну историју Малмеа. Врхови прстију на сваком пару усмерени су на одређено место у граду у којем је уметник доживео врхунац своје каријере. Ципеле шведске глумице Еве Ремаеус (Eva Britt Remaeus 13.2.1950. – 29.1.1993.) усмерене су, на пример, на стару кућу СВТ-а (СВТ Малмо „Малмо-ТВ“, одељење је телевизије Сверигес у Малмеу). Она је позната по серијама и филмовима, међу којима су најпознатије: Ксеркс (1988), Далеко је до Њујорка (1988) и Принчев шешир испод земље (1980).
Modiljani i Žana – tragičan kraj ljubavi umetnika i njegove muze
Kada ti budem znao dušu, nacrtaću ti oči – bile su jedne od prvih reči koje je Amadeo Modiljani rekao Žani Ebitern.
Njegov nadimak Modi asocirao je na francusku reč „maudit“, što znači „proklet“. Bio je neshvaćen za života, a postao je legenda posle smrti. Dan posle njegove smrti ona se ubila bacivši se kroz prozor.
Modiljani (1884-1920) je nosio široke, bele košulje, s crvenom maramom oko vrata. Došao je da osvoji Pariz, potom i svet. Takva figura ne može nikome da promakne. Sve ga to čini aristokratom, ekscentrikom, upadljivim i zavodljivijim.
Umetnost Ivane Bukejlović
Ja sam iz Doboja, neko i to mora – kaže Ivana Bukejlović parafrazirajući Bila Brajsona i dodaje da joj je drago kada čuje da njene slike ulepšavaju ljudima dane. Ivana je bibliotekar koji voli da šeta prirodom, fotografiše i slika. Do sada je učestvovala na dve Amaterske izložbe u Centru za kulturu i obrazovanje u Doboju, a jedva čeka i treću ili, možda, i svoju samostalnu izložbu slika. Inspiraciju nalazi u prirodi, životu uopšte i – knjigama. Neke slike prodaje, od nekih ne može da se rastane, ali slika i po narudžbi. Njene radove možete pogledati na društvenim mrežama – na Instagram-u: ivanabukejlovic i Facebook-u: Ivana Bukejlović.
Ako vam se dopadne neka njena slika, možete je kontaktirati na mail: ivana.bukejlovic@gmail.com
Mitra Katarine Kantakuzine
Mitra je venac ili pokrivalo glava starozavetnih prvosveštenika. Sve do 16. veka mitru je nosio aleksandrijski patrijarh, kao simbol trnovog venca Hristovog, venca hrišćanskih mučenika. Od 17. veka, mitru ‒ krunu, nose i istočni episkopi, koji su dotad bogosluženja vršili gologlavi, kao i prezviteri. Kroz vreme, mitra je imala različite oblike. Posle pada Carigrada 1453. godine, venac nestalih imperatora preuzeo je, u vidu modifikovane krune, vaseljenski patrijarh kao čuvar svih dostojanstava carevih.
Хронологија српских сликара – Миланка Стокић
Српско сликарство, кроз историју, од средњовековног до модерног израза, пратило је светске токове и израсло у аутентичну форму. Почетна тачка развоја српског сликарства сеже у далеку прошлост и везује се за српску уметности градње и украшавања зидова цркава које су пре скоро 1.000 година градили српско племство и краљеви. Српско сликарство се развијало у оквиру српске уметности градње и украшавања зидова цркава које су у XII, XIII и XIV веку градили српско племство и краљеви.
Величину и богатство српског сликарства можемо боље сагледати ако српске сликаре поређамо по временском (хронолошком) редоследу, Етимологија нас учи да је термин хронологија потекао од грчких речи χρονο, што значи време и речи λογία која означава закон. Хронологија се дефинише као наука која се бави смештањем догађаја у одређен временски период., представља било који распоред догађаја у којем се налази више датума, који су распоређени од најранијег ка најкаснијем или обрнуто .
Mirjana Marić – kraljica mode stare Jugoslavije
Sinonim za kvalitet i besprekoran ukus, imala je preko sedamdeset revija širom sveta i osvojila Pariz, učinila je za našu modu podjednako velike stvari. Ipak, kada ukucate njeno ime u internet pretraživaču videćete i sami koliko je malo informacija o ovoj kraljici mode.
Najveća umetnička dela nastala u vreme epidemija
Od užasavajućih epidemija kuge koje su harale Evropom 14-18. veka, preko španske groznice koja je pokosila stanovništvo 1918. do epidemije side iz osamdesetih, umetnici su aktivno učestvovali u beleženju razaranja, užasa i patnji sa jakom emocijom, hrabrošću i razboritošću. Često su razmišljali i o široj slici, pa su nam pružali nadu, utehu i milost.
Muzeji i zabavni parkovi – virtuelne ture
Budući da su (skoro) svi već danima u kućnoj izolaciji zbog epidemine virusa, kako u našoj zemlji tako i u celom svetu, jedan od interesantnih načina da prekratite svoje vreme je da putem interneta obiđete neke od značajnih svetskih muzeja i zabavnih parkova. Ujedno i da proširite svoje znanje. Evo naših predloga:
National Gallery of Art (Washington, D.C.)
National Museum of Modern and Contemporary Art (Seoul)
National Museum of Anthropology (Mexico City)
Smithsonian National Museum of Natural History
Hawai’i Volcanoes National Park
Uživajte i ostanite kući! Čuvajte zdravlje i svoje i tuđe.
Kaluđerica slikala u vreme kada je ženama to bilo zabranjeno, a sada je otkriveno njeno remek-delo
Bila je žena koja je uspela da slika u vreme kada je ženama to bilo zabranjeno. Uz to, bila je i kaluđerica koju su roditelji sa 14 godina poslali u manastir da ne bi spremali miraz. Njeno zaboravljeno remek-delo “Tajna večera” tek nedavno je ponovo otkriveno javnosti. Upoznajte Plautilu Neli.
Klanjala joj se cela Evropa, a mi smo je bacili u đubre
“Ne bih podsećao na briljantnu karijeru Vuke Velimirović, ove izuzetne umetnice čije veličanstveno delo, da pomenem samo ‘Enigmu’, ‘Sudbinu’, ‘Medicinu’ – moji čitaoci već poznaju. Na Salonu nezavisnih ona je izložila portrete brata Velje i književnika Rene Gloca. Moćna izražajnost i šarm koji zadivljuju gledaoca uvrstili su je u najznačajnije skulptore današnjice. Putujući svetom, ona je u mnogim zemljama ostavila istinska remek-dela, ali hteli bismo da Francuska bude privilegovana u čuvanju te zaostavštine, tragova njene besmrtne umetnosti…” Ovako je o Vukinim delima u Parizu izveštavao kritičar “Figaroa” 1929.
