Category Archives: Iz sveta umetnosti

НИСУ СВЕ ГЕЈШЕ БИЛЕ ЖЕНЕ

Написала Невена Вуксановић

Многи су веровали да су гејше биле само софистициране проститутке. Овакво мишљење је бацило у сенку богату историју гејши и обезвредило њихове вештине професионалних забављача. Гејше су пролазиле кроз дугу и тешку обуку да би стекле своју титулу. Постати гејша је у то време за јапанске жене значило да могу обезбедити себи и својој породици пристојан живот.

Read the rest of this entry

Najpoznatije građevine u književnim delima

Napisala Srbijanka Stanković

Književnost i arhitektura korespondiraju vekovima. Neke od najpoznatijih građevina sveta zauvek su ovekovečene u delima književnih stvaralaca, a mnoga zdanja izgrađena su upravo jer su inspirisana književnim ostvarenjima.

Detaljni opisi čuvenog mosta na Drini dočaravaju nam lepotu ove monumentalne građevine, zanemimo pred Igovoim prikazom Bogorodičine crkve u Parizu. Zbog britkog stila Dena Brauna imamo osećaj kao da stojimo pred Bazilikom Svetog Petra u Vatikanu. U mnogim književnim delima nailazimo na ovu pojavu – građevina u ulozi glavnog junaka. Kako su svetski poznati pisci opisali impresivna arhitektonska zdanja? Pročitajte.

Read the rest of this entry

Ћирилична калиграфија

Преузето са сајта Милоша Станића

Већ неко време из хобија се бавим калиграфијом. Е сад, када кажете калиграфија, људи одмах помисле на краснопис којим се пишу отмена писма и дипломе – не мислим на то. Моје интересовање је везано само за ћирилично писмо и начин како је писано у књигама у средњем веку.

Калиграфија је одлична антистрес вежба. Доживљавам је као неку врсту медитације или молитве. Елем, лепота калиграфије се налази у несавршености слова које пишете слободном руком. Да није тако, онда би једноставно текст одштампали на рачунару и та слова би била перфектна, али не би имала душу.

ćirilična kaligrafija 1
Read the rest of this entry

Пут којим треба ићи – Ципеле на Дејвидшолсбрун мосту

Написала Миланка Стокић
”Way to go”, или „Пут којим треба ићи“ је назив уметничког дела које се може видети на Дејвидшолсбрун мосту (Davidshallsbron), који чини део пешачке улице у централном Малмеу (Шведска). Дело Ципеле на мосту Дејвидшолсбрун представља серију скулптура шведске уметнице Асе Марије Бенгтсон (Åsa Maria Bengtsson). Деветнаест пари бронзаних ципела одају почаст шведским уметницима из различитих епоха и професија. По један пар за сваког уметника који је оставио печат на културну историју Малмеа. Врхови прстију на сваком пару усмерени су на одређено место у граду у којем је уметник доживео врхунац своје каријере. Ципеле шведске глумице Еве Ремаеус (Eva Britt Remaeus 13.2.1950. – 29.1.1993.) усмерене су, на пример, на стару кућу СВТ-а (СВТ Малмо „Малмо-ТВ“, одељење је телевизије Сверигес у Малмеу). Она је позната по серијама и филмовима, међу којима су најпознатије: Ксеркс (1988), Далеко је до Њујорка (1988) и Принчев шешир испод земље (1980).

Read the rest of this entry

Modiljani i Žana – tragičan kraj ljubavi umetnika i njegove muze

Kada ti budem znao dušu, nacrtaću ti oči – bile su jedne od prvih reči koje je Amadeo Modiljani rekao Žani Ebitern.

Njegov nadimak Modi asocirao je na francusku reč „maudit“, što znači „proklet“. Bio je neshvaćen za života, a postao je legenda posle smrti. Dan posle njegove smrti ona se ubila bacivši se kroz prozor.

Modiljani (1884-1920) je nosio široke, bele košulje, s crvenom maramom oko vrata. Došao je da osvoji Pariz, potom i svet. Takva figura ne može nikome da promakne. Sve ga to čini aristokratom, ekscentrikom, upadljivim i zavodljivijim.

modiljani-i-zana Read the rest of this entry

Umetnost Ivane Bukejlović

Ja sam iz Doboja, neko i to mora – kaže Ivana Bukejlović parafrazirajući Bila Brajsona i dodaje da joj je drago kada čuje da njene slike ulepšavaju ljudima dane. Ivana je bibliotekar koji voli da šeta prirodom, fotografiše i slika. Do sada je učestvovala na dve Amaterske izložbe u Centru za kulturu i obrazovanje u Doboju, a jedva čeka i treću ili, možda, i svoju samostalnu izložbu slika. Inspiraciju nalazi u prirodi, životu uopšte i – knjigama. Neke slike prodaje, od nekih ne može da se rastane, ali slika i po narudžbi. Njene radove možete pogledati na društvenim mrežama – na Instagram-u: ivanabukejlovic i Facebook-u: Ivana Bukejlović.
Ako vam se dopadne neka njena slika, možete je kontaktirati na mail: ivana.bukejlovic@gmail.com

Read the rest of this entry

Mitra Katarine Kantakuzine

Mitra je venac ili pokrivalo glava starozavetnih prvosveštenika. Sve do 16. veka mitru je nosio aleksandrijski patrijarh, kao simbol trnovog venca Hristovog, venca hrišćanskih mučenika. Od 17. veka, mitru ‒ krunu, nose i istočni episkopi, koji su dotad bogosluženja vršili gologlavi, kao i prezviteri. Kroz vreme, mitra je imala različite oblike. Posle pada Carigrada 1453. godine, venac nestalih imperatora preuzeo je, u vidu modifikovane krune, vaseljenski patrijarh kao čuvar svih dostojanstava carevih.

thumbnail_mitra20katarine20kantakuzine Read the rest of this entry

Хронологија српских сликара – Миланка Стокић

Српско сликарство, кроз историју, од средњовековног до модерног израза, пратило је светске токове и израсло у аутентичну форму. Почетна тачка развоја српског сликарства сеже у далеку прошлост и везује се за српску уметности градње и украшавања зидова цркава које су пре скоро 1.000 година градили српско племство и краљеви. Српско сликарство се развијало у оквиру српске уметности градње и украшавања зидова цркава које су у XII, XIII и XIV веку градили српско племство и краљеви.
Величину и богатство српског сликарства можемо боље сагледати ако српске сликаре поређамо по временском (хронолошком) редоследу, Етимологија нас учи да је термин хронологија потекао од грчких речи χρονο, што значи време и речи λογία која означава закон. Хронологија се дефинише као наука која се бави смештањем догађаја у одређен временски период., представља било који распоред догађаја у којем се налази више датума, који су распоређени од најранијег ка најкаснијем или обрнуто .

Хронологија српских сликара

Mirjana Marić – kraljica mode stare Jugoslavije

Sinonim za kvalitet i besprekoran ukus, imala je preko sedamdeset revija širom sveta i osvojila Pariz, učinila je za našu modu podjednako velike stvari. Ipak, kada ukucate njeno ime u internet pretraživaču videćete i sami koliko je malo informacija o ovoj kraljici mode.

220443_1_ls

Read the rest of this entry

Najveća umetnička dela nastala u vreme epidemija

Od užasavajućih epidemija kuge koje su harale Evropom 14-18. veka, preko španske groznice koja je pokosila stanovništvo 1918. do epidemije side iz osamdesetih, umetnici su aktivno učestvovali u beleženju razaranja, užasa i patnji sa jakom emocijom, hrabrošću i razboritošću. Često su razmišljali i o široj slici, pa su nam pružali nadu, utehu i milost.

rembrant-van-rajn-autoportret-1669-foto-wikipedia-1024x683-1

Read the rest of this entry