Category Archives: Zanimljivosti

Danas je Sveti Sava

Vernici Srske pravoslavne crkve danas slave Savindan, praznik posvećen utemeljitelju srpske verzije pravoslavlja i prosvetitelju Svetom Savi, koji se odrekao svetovnog bogatstva i moći ali ipak stekao legendarnu slavu.

kripta-hram-sv-save-mondo-goran-sivacki-32


Praznik Svetog Save jedan je od najvećih hramovnih i porodičnih praznika. Proglašen je za školsku slavu („Sveti Sava, školska slava“), ali svetkuju ga i mnoge zanatlije i čobani.

LEGENDA I NARODNI OBIČAJI
Brojne su anegdote i priče o Svetom Savi, ali je srpski narod ispreo i prave legende, u koje je uneo i elemente mnogih drugih priča i običaja.

Slušajući sve što je ispredeno o ovom svecu moglo bi se pomisliti da pre Svetog Save, a rođen je sredinom XII veka, Srbi nit’ su išta znali nit’ umeli. Sveti Sava je putujući Božji čovek – zavodi red i blagostanje, uči narod kako da ore, kopa… Kresanjem ognjila kako da dobije vatru, žene uči da kuvaju, mese hleb, tkaju, pletu, prave sir i kiselo mleko, kovače da kuju gvožđe, kako se sadi loza, kako se dobija vino…

Savin pakt s Đavolom
Jedna od narodnih legendi kaže vide Sava kako se ljudi muče da samelju/istucaju žito, pa reši da im olakša. Napravi svetac vodenicu, ali mu je za „punjenje“ trebala đavolja pomoć. Đavo je tražio naknadu – da jedan dan vodenica bude njegova, da bude ortak. Sava mu dade Badnji dan, kad se obično i reke smrznu. Otad vodeničari na taj dan ne melju, a zahvalan narod na Savindan mesi pecivo od belog brašna i u crkvi ga deli deci.

Mnogi srpski narodni običaji oko Svetog Save vezani su za stoku i za strah od vukova.

U takovskom kraju se priča da su svi vuci – psi Svetog Save. Čak da on vukovima određuje koje torove smeju da napadaju zimi.

Stoka se pred Savindan nije smela terati u šumu zbog straha od vukova, jer bi to za nju bilo pogubno, a tih dana se ništa nije radilo sečivom, pa britve nisu otvarane da bi vucima čeljusti ostale sklopljene. Žene nisu smele ništa da boje u crveno da vuci ne bi klali stoku.

Da bi umolili sveca da vukove okrene od njihovog stada, Sveti Sava se u mnogim krajevima proslavlja veoma svečano, posle sedmodnevog posta.

Sveti Sava ne samo da „gospodari“ srpskom zemljom već i – nebom. Među narodnim verovanjima je i to da „ako na Svetog Savu grmi, desiće se nešto sudbinsko“.

Time je srpski svetac, pridodavanjem munje i groma kao božanske opomene i oruđa, uzdignut u nivo paganskih bogova (antičkih Zevsa, Jupitera, slovenskog Peruna, skandinavskog Tora…).

Jedan od primera „grmljavine na Svetog Savu“ je i iz narodne pesme o buni protiv dahija (1804. godine).

U Čačku je bio običaj da majke koje imaju školsku decu spremaju na ovaj dan žito.

Sava je i srpski Mojsije. jer veruje se da gde on dotakne štapom kamen, tu se pojavljuje izvor sa lekovitom vodom. Otuda brojni lekoviti izvori sa njegovim imenom: od vrela kod manastira Savinac u takovskom kraju na reci Dičini, do istoimenog izvora kod Užičke Požege.

Ο Savindanu ne samo da se ne rade teži poslovi, već u nekim krajevima se ne radi ništa, a negde čak poste celu sedmicu pre Savindana.

KO RADI NA SVETOGA SAVU…
Proslavljanje uspomene i praznika Svetog Save otpočeo je u srpskim zemljama pod Turcima, najpre u crkvama a tek se kasnije razvila u narodnu svečanost.

Knez Miloš je naredbom od 5. februara 1827. proglasio Dan Svetog Save za neradni, a onima koji ne bi tog dana došli u crkvu ili dućan zatvorili odredio da „ne samo globu crkvi plate, no i apsom i telesnom kaznom kaštigovani budu“. Namesništvo kneza Mihaila Obrenovića odredilo je 2. januara 1840. da se Sveti Sava smatra školskim patronom.

PRINC RASTKO, MONAH SAVA
Sveti Sava je rođen kao Rastko Nemanjić, sin velikog srpskog župana Stefana Nemanje, rođen je 1169. godine. Bio je raški plemić iz vladarske porodice Nemanjića, uticajni diplomata i prvi srpski prosvetitelj i arhiepiskop autokefalne srpske žičke arhiepiskopije, diplomata, zakonodavac, književnik i hodočasnik.

Kao mladić je žudeo za duhovnim životom i zato je odbegao u Svetu Goru. I sam Stefan Nemanja je za njim došao u Svetu Goru, zamonašio se i umro kao monah Simeon.

„Vaskrsnuće“ posle 45 godina
Za vreme socijalističke Jugoslavije Sveti Sava se nije službeno slavio, jer su komunisti taj praznik ukinuli kada su zauzeli vlast 1945. godine. U škole je ponovo vraćen 1990. godine. U školama je taj dan radni, ali nenastavni. Kao školska slava obeležava se u školama u Srbiji i Srpskoj.

Rastko, koji je uzeo monaško ime Sava, bio je toliko dobar diplomata da je, iskoristivši carsko zaziranje od rimskog pape, izdejstvovao kod nikejskog cara (Nikejsko carstvo je u to doba slovilo kao naslednik Vaizantijskog) i patrijarha vaseljenskog punu nezavisnost Srpske crkve, i postao njen prvi arhiepiskop.

Sveti Sava i njegov otac ustanovili su manastir Hilandar, a potom i mnoge druge manastire, crkve i škole po srpskoj zemlji.

Mirio je svoju braću, zavađenu oko vlasti, mirio je Srbe sa njihovim susedima. Stvarajući Srpsku crkvu, istovremeno je stvarao srpsku državu i kulturu.

Umro je u Trnovu u vreme cara Asena, razbolevši se posle službe na Bogojavljenje, 12. januara 1236. godine.

Kralj Vladislav preneo je njegove mošti u manastir Mileševu, a Sinan-paša ih je oskrnavio i spalio na u Beogradu, 27. aprila 1594. godine.

Izvor: Mondo.rs

Danas se slavi sveti Jovan Krstitelj

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave svetog Jovana Krstitelja, poslednjeg velikog proroka koji je ne samo najavio, već i video očekivanog mesiju. Jovanjdan, kako se u narodu još zove današnji praznik, uvek se slavi 7. januara po julijanskom, odnosno 20. januara po gregorijanskom kalendaru.

Sveti Jovan
Read the rest of this entry

Običaji na Bogojavljenje

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Bogojavljenje, a za ovaj praznik vezuje se mnogo lepih običaja!

Bogojavljenje se slavi 19. januara, na dan kada je 30. godine naše ere, Isus Hrist – koji je dotle, kao drvodelja, živeo uz majku i njenog muža Josifa – napunivši tri decenije, pozvao Jovana Preteču da ga u reci Jordan krsti.

Bogojavljenje
Read the rest of this entry

Danas je Krstovdan

Srpska pravoslavna crkva slavi danas (zimski) Krstovdan – dan koji se slavi uoči Bogojavljenja, i prvi dan posle Božića kada pravoslavni poste. U ponoć zamislite želju i proverite kako vetar duva!

Read the rest of this entry

Srpska Nova godina ili Mali Božić

Četrnaestog januara srpska pravoslavna crkva slavi dan svetog Vasilija Velikog (Mali Božić) i Srpsku Novu godinu. Ovaj dan se u Srbiji obeležava i kao krsna slava.

U vreme Karađorđa, skupštinska zasedanja održavala su se na dan Malog Božića. Januar je najpogodnije vreme da se podnose izveštaji, prave godišnji pregledi i prave planovi za predstojeću godinu.

obrezanje Read the rest of this entry

10 danas uobičajenih imena koja su izmislili pisci

Šta je ime osim lepe kombinacije slova koja je osmišljena da je izgovaramo svaki dan? Zato što je mašta bezgranična, a brojni veliki pisci više vole da izmisle ime kako bi njihov lik bio jedinstven, neobičan.

Pravo iz njihovih umova, ova imena su međutim postala danas uobičajena i možemo ih čuti na sve četiri strane sveta, a da nekad i ne znamo da su njihovi vlasnici najpre bili likovi iz knjige, piše Un Monde Litteraire.

Read the rest of this entry

Bosiljak u narodnoj tradiciji

Bosiljak, basilienkraut, takođe i bosiok, bosilje, bažuljak, vasleđen, velsagen, vesligen, vesliđan, fesliđan, feslidžan, fesliđen, fesligen, mislođen, mislođin.

Bosiljak igra izvanredno važnu ulogu u magiji, religiji i kultu, u medicini, u poeziji srpskog naroda. »Ova je biljka našem narodu osim mnogih drugih, koje su rasta viđenijeg, cveta i mirisa lepšeg, najmilija, čemu je zar uzrok taj što Bosiljak prati Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u životu, od rođenja, gde se mladencu kita Bosiljka u osvećenoj vodi do uzglavlja meće, do smrti, gde mu sestrina ili boleće koje srodnice ruka struk Bosiljka na grob posadi« (Josif Pančić, Botanika, Beograd, 1868, 251). U jednoj Vukovoj pesmi (5. 708) kaže se: »U ruku joj mača od Bosiljka, od Bosiljka, od srpskoga cveća«.

basil1105 Read the rest of this entry

Danas je Sveti Stefan

Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana, zaštitnika loze Nemanjića. Arhiđakon Stefan je prvi svetitelj koji je nastradao za hrišćansku veru, pa se ovaj praznik slavi kao sećanje na njegov život.

arhstefan
Read the rest of this entry

Мир Божији, Христос се роди!

Данас, 7. јануара, православни хришћани прослављају Божић, најрадоснији међу свим празницима. Иако Библија не наводи тачан датум рођења Исуса Христа, божијег сина, хришћанска црква одлучила је да тај дан прогласи за дан његовог рођења. Божић се празнује три дана. Први дан Божића, по јулијанском календару, слави се 7. јануара (25. децембра по грегоријанском). На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима и објављује се долазак Божића и Божићног славља. Љубав, радост, дух захвалности и доброчинства испуњавају овај празник, зато га проведите окружени својим најмилијим особама. Мир Божији, Христос се роди!

38638-boc5beic487

Read the rest of this entry

Običaji koji se vezuju za Badnji dan

Badnji dan je poslednji dan četrdesetodnevnog posta i to je uvod u jedan od najvećih hrišćanskih praznika – Božić. Evo koji običaji se vezuju za jedan od najsrećnijih dana u godini.

Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i dalje ih održavaju. Za badnjak, badnje drvo, seče se, najčešće, stabaoce ili, samo, grana hrasta koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo.

Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i sve su povezane s porodičnim kultom ognjišta.

Badnji dan

Read the rest of this entry