Advertisements

Category Archives: Psihološki kutak

Бити „довољно добар/а“

Једно од најштетнијих ограничавајућих уверења о себи које можемо да усвојимо јесте веровање да “нисмо довољно добри“. Тешко да постоје људи у модерном друштву којима макар једном нису пролетеле кроз главу овакве или сличне речи.
У неком тренутку нашег психичког развоја појави се ова идеја и временом може постати све стабилнија и уверљивија. Многи људи због тога реше да се упусте у бесконачну борбу да постану и остану савршени. Али, ко и шта одређује “довољно добро“?

you-are-good-enough

Read the rest of this entry

Advertisements

Шта желимо да верујемо, шта верујемо, а шта смо веровали

Људи углавном сматрају да је мењати ставове и веровања у одраслом добу мукотрпан и захтеван процес. То јесте у извесној мери тачно, међутим, ако мало боље размислимо ми исте, често и без потпуне свести о томе, променимо небројено много пута у животу. Један од примера је сазревање и промена ставова и уверења које смо усвојили у детињству. Ово је природни процес са својим општим карактеристикама без обзира на индивидуалне разлике међу људима.

Read the rest of this entry

Развод брака и деца

Развод брака родитеља, за децу не представља само евентуалну промену места живљења већ и време које је испуњено снажним (углавном негативним) емоцијама и крупним променама у структури породице. Не постоји јединствено упутство како се понашати и шта учинити у циљу смањења негативних ефеката на све учеснике, а посебно на најмлађе.

Read the rest of this entry

Uticaj dobrih dela na ljudsko telo

U poslednjih nekoliko godina, naučnici su proučavali činjenje dobrih dela i njihovih učinaka na ljudsko telo. U brojnim istraživanjima je zaključeno da altruizam – želja da nesebično pomažemo drugima – utiče na naše zdravlje, pa čak i na dužinu života.
„Ljudska priroda“ je tema filozofskih rasprava već hiljadama godina, a uz pomoć moderne tehnologije i nauke, napokon smo počeli otključavati ove misterije. U ranim fazama studija, naučnici su uspeli zaključiti jednu činjenicu: naš mozak je fizički podešen da pomaže drugima.

Read the rest of this entry

Морална осећања – срам и кривица

Када размишљамо о осећањима (тзв. самосвесним или моралним) као што су срам или кривица, обично помислимо на повучене, стидљиве особе које су строге према себи и склоне да своје потребе занемарују на рачун туђих. Међутим, новија психолошка истраживања показују да су ове емоционалне реакције, нарочито срам, повезане и са бесом, антидруштвеним и ризичним понашањем.

Read the rest of this entry

Tehnike pripadnika obaveštajnih službi

Profesor psihologije Džek Šafer je dugi niz godina radio kao obaveštajni agent FBI i učio je druge agente tehnikama sugestije i uveravanja, koje su ponekad nezamislive bez lične simpatije. Prema njegovim rečima, postoji zlatno pravilo i koristeći ga možete izazvati simpatije bilo koje osobe. Ono glasi: „Naterajte sagovornika da se svidi sam sebi“. Kako to postići?

matt-bomer-mobile-wallpaper-55731-57478-hd-wallpapers

Read the rest of this entry

Вештина комуницирања

Важност међуљудске комуникације није потребно посебно наглашавати. Може се чак рећи да се било која врста интеракције две особе заснива на комуникацији која се одвија. Чак и кад нема комуникације, на пример, кад ваш сапутник у аутобусу, на седишту до вас, затвори очи и све време их држи затворене. И овде је јасно упућена порука “не желим да комуницирам“.

komunikacija

Read the rest of this entry

Dopusti sebi da se ne uklapaš svuda

Dopusti sebi da se ne uklapaš svuda, dopusti da se ne prilagođavaš svakome. Dobar je to znak, znak da si zadržao nešto od onog standarda kog si postavio i načela koja te vode. Nemoj da te zavaraju oni koji kažu da moraš biti kao svi, ne moraš i niko to od tebe ne traži. Pokušaš li se svuda uklopiti prokockaćeš mnoge dobre prilike života jer nećeš ići za onim što ti srce kaže već za onim što drugi govore.

Read the rest of this entry

Deca bogatih

U svakoj zajednici postoji jedan manji broj ljudi koji su prema kriterijumima date zajednice označeni kao bogati. Po pravilu je odnos zajednice prema bogatim pojedincima i porodicama dvostruk: s jedne strane divljenje i želja da se živi njihovim životom, a s druge, neka vrsta neprijateljskog odnosa prožetog zavišću. Uglavnom zbog toga što pripadnici zajednice u bogatima ne vide ljude koji su isti kao i oni, oni se ne poistovećuju sa bogatima i nemaju empatiju za njihove probleme. U korenu nečije želje za postizanjem bogatstva često je htenje da se vlastitoj deci omogući onaj pretpostavljeni kvalitet života dece bogatih.

Read the rest of this entry

Poremećaj pažnje sa ili bez hiperaktivnosti (ADHD/ADD)

ADHD/ADD jedan je od najčešćih razvojnih poremećaja koji se uočava kod dece i adolescenata. To je poremećaj za koji su karakteristični hiperaktivnost, impulsivnost i nedostatak pažnje, što dovodi do teškoća u različitim domenima svakodnevnog života – u porodičnom funkcionisanju, školi, u odnosu sa vršnjacima. Može se reći i da je to urođeni, neurološki zasnovani temperament.

Read the rest of this entry