Српска православна црква и њени верници славе 15. фебруара Сретење Господње. Сретење се увек слави 40. дан од Божића и на тај дан се ништа не ради, а представља успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу.

У питању је први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац. Овај празник је од суштинске важности за хришћанство јер указује на први сусрет Спаситеља са људима.

Дан Сретења 1804. године пресудан је за историју српског народа, јер је тог дана Карађорђе Петровић подигао у Орашцу Први српски устанак.

На Сретење 1835. године у Крагујевцу је проглашен и први устав кнежевине Србије, познат као Сретењски устав.

Сретење се славило као Дан државности Србије до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године.

Народна веровања и обичаји

Ако је на Сретење сунчан дан и медведи изађу из јазбине и уплаше се своје сенке, па се врате назад, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.

На Сретење се срећу и раздвајају зима и лето. Од Сретења дани постају дужи, а ноћи краће, па се у народу каже „Сретење обретење“. Обичај је да се на Сретење обавезно пале свеће јер се сматра да пламен има скривену чаробну моћ и да ће кућу штитити од грмљавине и других несрећа.

Овога дана девојке пазе каквог ће мушкарца прво срести. Верује се да ако прво сретне црномањастог, за таквог ће се удати, а ако сретне плавог, онда за таквог. Исто важи и ако сретне здравог, богатог, сиромашног или болесног.

Због Дана државности нерадни дани за јавне службе ове године су 15. и 16. фебруар (среда и четвртак).

Више о Дану државности можете прочитати овде.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, na današnji dan, 19. decembar, slave Svetog Nikolu. Nikoljdan spada u slavu sa najvećim brojem svećara. Kaže se da polovina ljudi u Srbiji slavi Svetog Nikolu, a druga polovina ide u goste na slavu.

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Duhove ili Svetu Trojicu, pedeseti dan posle Vaskrsa, a deseti dan posle Spasovdana. Ovaj praznik se slavi tri dana, pa posle nedelje proslavlja se i Duhovni ponedeljak i Duhovni utorak. Sva tri dana su obeležena u pravoslavnom kalendaru crvenim slovom.

Uskrs je najveći hrišćanski praznik. Tog dana je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima poklonio večni život. Uskrs je pokretni praznik, koji najranije može biti 4. aprila, a najkasnije 8. maja, računato po novom, gregorijanskom kalendaru.

Данас, 7. јануара, православни хришћани прослављају Божић, најрадоснији међу свим празницима. Иако Библија не наводи тачан датум рођења Исуса Христа, божијег сина, хришћанска црква одлучила је да тај дан прогласи за дан његовог рођења. Божић се празнује три дана. Први дан Божића, по јулијанском календару, слави се 7. јануара (25. децембра по грегоријанском). На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима и објављује се долазак Божића и Божићног славља. Љубав, радост, дух захвалности и доброчинства испуњавају овај празник, зато га проведите окружени својим најмилијим особама. Мир Божији, Христос се роди!