Advertisements

Ни­ко­ла Ми­ло­ван­чев – Исти­на о ло­го­ру Зе­мун 1941–1944.

У,,Политици“ од 6. јуна објављен је интервју са г. Робертом Сабадо­шем, под насловом „Логор Старо Сај­миште чека да буде достојно обеле­жен“. Поштујући историјску истину, али и читаоце „Политике“, сматрам својом дужношћу да исправим неке нетачности изнесене у делу интер­вјуа у којем се помиње нацистичкоусташки логор Земун. Већ сам наслов интервјуа је споран: 1941. године по­стојало је само једно Сајмиште, за­то назив логора никако не може би­ти „Старо Сајмиште“. А логор треба звати његовим правим именом: „Ло­гор Земун“. Све време док је постојао, власти окупиране Србије нису има­ле никаква овлашћења над логором – Србија је била с друге стране Саве. Чињеница је да су у првом раздобљу (децембар 1941 – мај 1942) зликов­ци логор називали „Јеврејски логор Земун“ и да је тада убијено више од 6.000 логораша јеврејске народно­сти.

sajmište

Read the rest of this entry

Advertisements

Šta je crna svadba i zašto majka igra kolo na grobu sina?

U istočnoj Srbiji, među Vlasima, ukoliko bi pokojnik bio mlad i neoženjen, pronalazila bi se devojka (njegova verenica ili neka mlada devojka iz sela) koja bi se venčavala s pokojnikom. Običaj se zvao „crna svadba“, a brak s pokojnikom bio bi ugovoren na godinu dana.

groblje-zlat-mladenci-620x350

Read the rest of this entry

Pre 50 godina stotine hiljada mladih je bežalo od kuće, a „Bitlsi“ su to ovekovečili u pesmi

Read the rest of this entry

Да ли хришћани треба да носе црнину у жалости?

Да ли хришћани треба да носе црнину када се неко од њихових ближњих упокоји, јер би то требало да буде дан радости за хришћане?

ОДГОВОР:

    Живот човека на земљи је оивичен са два датума. Даном рођења и даном смрти. Првим даном улазимо у битисање овог видљивог живота, а даном смрти излазимо из њега и прелазимо у други начин постојања, који се назива загробни живот.bezizdpraver_k1_1

Read the rest of this entry

7 KOMADIĆA SOKRATOVE MUDROSTI

Sokrat se smatra jednim od glavnih osnivača zapadne filozofije. Za Sokrata znamo pre svega preko drugih pisaca: preko njegovog učenika Platona, preko Ksenofona, istoričara, kao i iz drama Aristofana. Prvenstveno kroz Platonova dela došli smo do razumevanja dubine Sokratove mudrosti. Danas bih želeo da raspravljam o sedam životnih lekcija zasnovanih na Sokratovim učenjima. Sokrat je rekao: „Ja ne mogu naučiti ništa nikoga, ja samo mogu da ih nateram da misle.“ Ovaj članak je napisan da vas natera da mislite. On je takođe rekao: „Obrazovanje je potpala plamena, a ne popunjavanje posude.“ Neka njegove reči raspale vaš plamen.

 Sokratove mudrosti  Read the rest of this entry

David Grosman dobitnik nagrade Man Buker

Izraelski pisac David Grosman dobitnik je ovogodišnje Međunarodne nagrade Man Buker za svoje najnovije delo „A horse enters a bar“ (Konj ulazi u bar), bolan portret izraelskog društva, ocenio je žiri.

David Grosman je prošle godine bio gost na Beograskom festivalu evropske književnosti

Read the rest of this entry

Sanjarenje – Zoran Milivojević

Kako je tokom evolucije mozak dobijao na veličini, tako su nastajale nove mentalne funkcije. Ljudski mozak može da vrši neke radnje koje životinje ne mogu, a jedna od tih funkcija jeste zamišljanje budućnosti. Sposobnost stvaranja i međusobnog povezivanja različitih mentalnih slika ne samo da nam omogućuje kreativnost i predviđanje verovatne budućnosti već i stvaranje vizije kako stvarnost treba da izgleda da bi nam bilo bolje.

Read the rest of this entry

Replika Partenona napravljena od knjiga na mestu gde su nacisti palili knjige

„Partnenon od knjiga“ argentinske umetnice Marte Minuhin je glavna atrakcija ovogodišnje Dokumente (Documenta), kultne smotre savremene umetnosti koja se održava svake pete godine u univerzitetskom gradu Kaselu u Nemačkoj.

KNJIGA „JAPAN ZA POČETNIKE“

Posle duže pauze, ponovo je izašla knjiga Dragana Milenkovića „Japan za početnike„, svojevrsna ilustrovana enciklopedija znanja o Japanu. Autor je vrstan poznavalac Japana, koji već više od četiri decenije, svojim prevodima japanske književnosti, knjigama i tekstovima u novinama i časopisima, emisijama na televiziji,upoznaje srpske čitaoce sa događajima u Japanu, običajima, kulturom i svim aspektima života te interesantne zemlje. Dragan Milenković je pionir u oblasti japanologije kod nas, dugogodišnji dopisnik Tanjuga u Tokiju, i osnivač Srpsko-japanskog društva. Knjiga «Japan za početnike» sadrži preko 350 tekstova o različitim aspektima japanske istorije, kulture i sadašnjosti, u kojima je obrađeno preko 1000 pojmova i imena značajnih ličnosti, a sve je ilustrovano sa blizu 700 ilustracija u boji.

japan

Read the rest of this entry

Управљање бригама – Зоран Миливојевић

Rezultati različitih istraživanja su pokazali da ljudi u našem regionu previše brinu u odnosu na neke druge, od nas geografski udaljene narode. Kada veliki broj pojedinaca značajan deo svog vremena svakodnevno posvećuje zabrinutosti oko najrazličitijih stvari, to smanjuje njihov doživljaj kvaliteta sopstvenog života.

Read the rest of this entry