Конзумеризам

Написала Миланка Стокић

Током развоја људског друштва, уочавамо да је већина људи живела у оскудици или на самој ивици глади. Просечан честит човек никада није бацао храну, крпио је поцепане панталоне, мукотрпно стицао основне потрепштине за свакодневни живот. Данас, у ери шопинга, капиталистичка економија непрекидно повећава производњу, али, није довољно само производити, неко мора и да купи то што је произведено, иначе долази до банкрота произвођача и улагача. Тако је временом дошло до настанка нове етике, етике конзумеризма.

Read the rest of this entry

Igre iz detinjstva

Gotovo svaki roditelj predškolskog i školskog deteta će potvrditi da deca danas provode mnogo više vremena pred televizorom, računarom, tabletom, xbox-om, Play station-om nego što bi to trebalo biti.
Kako bi vam dali ideju, na koji način možete kvalitetno provesti vreme sa svojim mališanima, podsetićemo vas na dečije igre koje će biti interesantne i vama i deci.

kolaricu-panicu Read the rest of this entry

Црква

Из књиге „Веровање у Срба“ Момчила Спасојевића

Када се човек усправио и погледао у сунце, одмах је начинио олтар, принео му киту цвећа као свој скромни дар, јер му је у истом часу било јасно да мора бити неком захвалан за своје постојање и да треба преко цркве молити се и славити име свога творца. Српски православни народ је одувек поштовао цркву, а свештенике како када и како којега, па је стога разумљива мисао која тврди да су српска насеља познатија по својим црквама и манастирима, него по својим свештеницима. У својим пословицама наш народ о „поповима“ углавном говори у негативном смислу, али никада и о цркви или манастирима. За цркве и манастире углавном су везана ова веровања која штите њихов ауторитет.

Read the rest of this entry

КОНКУРС 33. МЕЂУНАРОДНОГ ФЕСТИВАЛА ХУМОРА ЗА ДЕЦУ

ГАША са осмехом ТЕБИ говори машту и снова у дела претвори!

Пишите, сликајте, певајте, смејте се и обрадујте стихом, причом, афоризмом, сликом, карикатуром, стрипом, сонгом, филмом, фотографијом . ТЕМА: „СМЕХА, СМЕХА ДЕЦИ…“

Пријавите се за Ревију дечијих драмских група и имитатора (обавезан видео запис представе или имитације, а следите упутства која ће бити објављена на ФБ страници Међународни фестивал хумора за децу и ПУЛС театар). Конкурс је намењен деци до петнаесте године. Рок за слање радова је 20. мај 2021. године.

smeha
Read the rest of this entry

Umetnost Ivane Bukejlović

Ja sam iz Doboja, neko i to mora – kaže Ivana Bukejlović parafrazirajući Bila Brajsona i dodaje da joj je drago kada čuje da njene slike ulepšavaju ljudima dane. Ivana je bibliotekar koji voli da šeta prirodom, fotografiše i slika. Do sada je učestvovala na dve Amaterske izložbe u Centru za kulturu i obrazovanje u Doboju, a jedva čeka i treću ili, možda, i svoju samostalnu izložbu slika. Inspiraciju nalazi u prirodi, životu uopšte i – knjigama. Neke slike prodaje, od nekih ne može da se rastane, ali slika i po narudžbi. Njene radove možete pogledati na društvenim mrežama – na Instagram-u: ivanabukejlovic i Facebook-u: Ivana Bukejlović.
Ako vam se dopadne neka njena slika, možete je kontaktirati na mail: ivana.bukejlovic@gmail.com

Read the rest of this entry

Теремин (Theremin)

Приредила Миланка Стокић

Теремин, такође назван Терминвокс (Thereminvox), или Етерофон (Etherophone), електронски музички инструмент који је 1920. године у Совјетском Савезу изумео Леон Теремин (Leon Theremin). Састоји се од кутије са радио цевима које производе осцилације на две фреквенције звучног таласа изнад опсега слуха; заједно производе нижу звучну фреквенцију једнаку разлици у њиховим брзинама вибрација. Нагиб се контролише померањем руке или палице према или од антене на задњем делу кутије. Овај покрет мења једну од нечујних фреквенција. Хармоника или компонентни тонови звука могу се филтрирати, омогућавајући производњу неколико тонских боја у распону од шест октава. Амерички композитор Хенри Ковел (Henry Cowell) и француско-амерички композитор Едгард Варес (Edgard Varèse) писали су за теремин. Инструмент је користио на снимцима америчке рок групе The Beach Boys и у звучним записима неколико научно-фантастичних филмова.

Темерин Read the rest of this entry

Danas je Sveti Haralampije, gospodar svih bolesti

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dan posvećen Svetom sveštenomučeniku Haralampiju, jednom od najvećih mučenika u istoriji hrišćanstva, poznat u narodu i kao „gospodar svih bolesti“.

Haralampije
Read the rest of this entry

Вакцине су спасле више живота од било код другог изума у медицини


Од калемљења с руке на руку, до савремених вакцина. Пут имунизације је дуг вековима и води од Кине до Европе. Вакцинација је од раног експерименталног подухвата постала обавезна метода у 19. веку и примењивала се и у Србији.

Не може да се венча, не може да се запосли и не може да прими стипендију онај ко нема потврду да се вакцинисао, пише у Правилима за калемљење богиња из 1842. године.

Ово су мере којима је пооштрен Закон о обавезној вакцинацији против вариоле, донет у Србији 1839. Тих година у земљи је било само осам лекара у државној служби, три хирурга и два емпиричара. Њихов задатак је био да, према прецизном правилнику, крављим богињама вакцинишу цело становништво, односно око 670.000 људи.

Правила за калемљење богиња
Read the rest of this entry

Филозоф

Причу написао Драган Журжевић

Пред крај 19. века у маленој варошици, у Шапцу, живео је чика Аврам, стари златар. Са очеве линије преци му беху Јевреји, а са мајчине Срби, земљорадници. Аврам је у својој природи наследио својства различитих предака. Био је прорачунат, али и душеван човек. Уз злато, које је доносило добит, волео је и коње.

Имао је сина јединца. Волео га је највише на свету и желео да за свог љубимца одабере лепу професију, пошто је мали завршавао основну школу. Био је просечан ученик и слабашног здравља. Физички рад није долазио у обзир, а злато га није интересовало.

fijaker-dvopreg-neposredna-nakon-drugog-svetskog-rata-cikela-1024x699-1
Read the rest of this entry

Седам мостова Кенигсберга – најпознатији математички проблем у историји

Приредила Миланка Стокић
На крајњем западу Руске Федерације, као главни и највећи центар Калињинградске области смештен је Кенигсберг, данашњи Калињинград. Град је смештен на рукавцима реке Прегл. Простире се тако да обухвата и два острва. Да би се спојили сви делови града изграђено је седам мостова. Грађани Кенигсберга долазе на идеју да пређу свих 7 мостова један за другим. То не би био проблем да њихова намера није била да преко сваког могу прећи само по једном. Ту настаје проблем. Никоме није успело да прође мостове на наведени начин, њихова мисија је била готово немогућа. За тај проблем сазнаје швајцарски математичар Леонард Ојлер (1676-1755), који, поред Њутна, Гауса и Архимеда, важи за једног од највећих и најпродуктивнијих математичара свих времена. Године 1736. Ојлер се обраћа писменим путем италијанском математичару Маринонију, детаљно му описујући проблем и дајући своје прецизно објашњење и решење. Ојлер доказује да је немогуће на тај начин прећи све мостове Калињинграда. Његов рад на решавању најпознатијег математичког проблема у историји, чувених Седам мостова Кенигсберга доводи до открића нове математичке дисциплине, Теорије графова. Теорија графова данас има широку примену у многим научним дисциплинама, не само у математици.

мостови

Мапа Кенигсберга са мостовима који су представљени жутом бојом
Read the rest of this entry