Život posle smrti – verovanja drevnih civilizacija

Napisala Srbijanka Stanković

Otkad je sveta i veka čoveka fasciniraju misli o smrti i životu posle smrti. U mitologijama i religijama drevnih civilizacija pronalazimo brojne potvrde da je čovek oduvek pokušavao da razume smisao postojanja i otkrije da li zagrobni život postoji.

Hijeroglifi uklesani na građevinama u Egiptu, brojna dela antičke književnosti i istoriografije samo su neka od sačuvanih svedočanstava koja tome u prilog govore. Neki drevni narodi razvili su čitav kult i imali brojne rituale koji su pratili pogreb i bili neka vrsta garancije da će duša bezbedno preći sa ovog na onaj svet.

Kako su zagrobni život zamišljali Egipćani i stari Grci? Zbog čega su Sumeri tragali za besmrtnošću i kako su izgledale grobnice u drevnoj Kini?

Read the rest of this entry

Студијски профил Библиотекарство и информатика са страним језиком

У оквиру Виртуелног дана отворених врата Филолошког факултета Универзитета у Београду, представљање студијског профила Библиотекарство и информатика са страним језиком заказано је за 18. април 2021. године у 14.30. На веб-страници Факултетa можете пронаћи линк за присуствовање. Сви заинтересовани за овај студијски профил (који сам иначе и ја завршила), добродошли су да се укључе, чују нешто више о садржају студија и поставе питања.

Више информација о самој групи можете пронаћи на њиховој ФБ страници.

Očekivanja – Fric Perls

„Ja radim svoje, a ti radi svoje. Nisam na ovom svetu da bih ispunio tvoja očekivanja, a ti nisi na ovom svetu da bi ispunio moja. Ti si ti, a ja sam ja, i ako se slučajno nađemo, to je prelepo. Ako ne, nema tu pomoći.“

– Fric Perls, nemački psiholog (1893–1970)

Treći međunarodni likovni konkurs „Moj svet“ za osobe sa invaliditetom

Zbog otežane edukacije dece i smanjene podrške osobama sa invaliditetom u regionu – Humanitarna organizacija „Srbija velikog srca“ raspisuje Treći međunarodni likovni konkurs „Moj svet“ za osobe sa invaliditetom, svih uzrasta, oblika i stepena invaliditeta. Konkurs je otvoren do 01.05.2021. godine.

Read the rest of this entry

Хелсингборг – шведски град са предивном архитектуром

Текст написала Миланка Стокић

Хелсингборг, осми по величини град у округу Скане у Шведској, један је од најстаријих градова данашње Шведске, место сталног насељавања званично од 21. маја 1085. године. Налази се на најужем месту Ересундског пролаза, мореуза између Северног и Балтичког мора и има задивљујућу панораму преко уског пловног пута који одваја Шведску од Данске. Град са живописним приобалним подручјем, некада познат као трговачки центар, са архитектуром која је мешавина камених цркава (Карнан, 600 година стара средњовековна тврђава у центру града) и модерних комерцијалних зграда, са улицама од малих сокака до широких авенија. Главна пешачка улица (Кулагатан) била је прва трговачка улица у Шведској. Хелсингборг је био део Данске до 1658, када је уступљен Шведској. Неколико пута, међутим, Данска га је поново заузела и службено је постала под шведском контролом 1710. године. Након данско-шведског рата (1657-1658) и Роскилдског споразума, Данска је морала да се одрекне ове територије на јужном скандинавском полуострву.

Read the rest of this entry

Конкурс Библиотеке „Милутин Бојић“

Библиотека „Милутин Бојић“ расписала је конкурс за Награду „Милутин Бојић“ за 2021. годину за младе песнике.

Право учешћа на конкурсу имају млади песници до 35 година, а победнику ће као награда бити уручена повеља и одштампана књига песама у издању библиотеке. Конкурс је отворен од 15. марта до 30. априла 2021. године.

Read the rest of this entry

Danas su Blagovesti – dan kada se žene mole Bogorodici

Pravoslavna crkva i njeni vernici, danas slave jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika – Blagovesti ili Veliku subotu. Prema svetom pismu, to je dan kada se Bogorodici javio arhangel Gavrilo i rekao joj da je posredstvom Svetog duha u blagoslovenom stanju i da će roditi sina.

Read the rest of this entry

Јутро које Београд неће заборавити – 6. април 1941.

Фашистичка Немачка је без објаве рата 6. априла 1941. године напала Краљевину Југославију. Напад је почео снажним ударима ваздухопловних снага, специјалним дејствима и брзим продорима оклопно-механизованих јединица. Главни циљ напада немачког ваздухопловства је био: разарање Београда, деморалисање војске и народа и уништење југословенских ваздухопловних потенцијала. Одлуку, да се Београд разори, донео је лично Хитлер 27. марта, разјарен вестима о демонстрацијама у Београду против потписивања ‘Тројног пакта’.

bma3
bombardovanje3_5050ffada61f0
Read the rest of this entry

9 zanimljivih činjenica koje bi trebalo da znate o drevnim Sumerima

Oko 4.000 godine pre nove ere, naselili su se između reka Tigar i Eufrat i ostavili za sobom brojne dokaze o tome koliko su napredna civilizacija bili.

Sumeri, koji su sami sebe nazivali crnokosi ljudi, a svoju zemlju mesto prosvećenih gospodara, najstarija su poznata civilizacija južne Mesopotamije (današnji južni Irak). Oko 4.000 godine pre nove ere, naselili su se između reka Tigar i Eufrat i ostavili za sobom brojne dokaze o tome koliko su napredna civilizacija bili.

Read the rest of this entry

Зова

Из књиге „Речник српских народних веровања о биљкама“ Веселина Чајкановића

Зова је, као и код других народа, и код Срба демонско дрво. На њему бораве виле, и ко га посече, или оштети, или опогани, долази санкција (одузетост, или смрт). Напротив, ко га чува, томе ће све поћи у напредак. Зова има нарочиту примену у врачањима око стоке. Њоме се баје преко крављег крста „да би краве имале млека“. Ако крави тргне млеко, даје јој се у мекињама зова, која се апострофира да дозове млеко. Цев од зове на коју је натакнут у природи нађен пробушен камен, употребљава се у ђурђенданским врачањима око стоке. Известан култички значај зовин даје се претпоставити из чињенице да се њоме ките додоле. Цевчицом од зове се боду колачићи „младенчићи“. Зову не ваља ложити на ватру, „јер ће те болети зуби“.

Read the rest of this entry