Advertisements

Category Archives: Filmovi, serije i glumci

Tišina u biblioteci

Nekada su biblioteke bile poznate po tišini. Podrazumevalo se da, kada se uđe u hram kulture, mora da se šapuće. Da se ne ometa mir onih koji u njoj uče ili istražuju. Poznate su vam i scene bibliotekarki koje na svaki vaš malo povišeniji ton, uzvrate glasnim: „Pssst“. Na sreću, nije više tako. Danas, tišina nije poželjna u bibliotekama. Ne radi se u potaji. Znanje se ne čuva sebično, već se rado deli. Radionice, književne večeri, predavanja, sastavni su deo bibliotekarskih aktivnosti. A, na njima, živa reč je veoma zastupljena. Biblioteke su postale savremeni centri informacija, gde se potreba za informacijama izražava jasno i glasno. Svet se menja, a menjaju se i bibliotekari sa njime.

pssst

Read the rest of this entry

Advertisements

Hipatija, život i delo

Iako se smatra da matematičari moraju biti muškarci, gledano kroz istoriju bilo je mnogo matematičarki koje su doprinele jednako kao i njihove muške kolege. Njihova imena su možda zaboravljena, ali njihovi doprinosi matematici nisu. U Aleksandriji živela je Hipatija, ćerka Teona, koji je smatran najučenijim čovekom u Aleksandriji. Ona je prva žena za koju se sa sigurnošću može reći da je dala značajan doprinos razvoju matematike i o kojoj imamo neko biografsko znanje ili znanje o njenoj matematici.

Read the rest of this entry

Neuropsihijatar Časlav Hadži Nikolić

Časlav Hadži Nikolić je psihijatar koji je ukrštajući znanja stečena u različitim kulturama video mnogo i napisao knjigu „Kada se vidi ono što se ne vidi„.

Spačekom koga je u jednom komadu držala samo farba stigao je Indiju, u Kini je učio akupunkturu pre više od tri decenije, u Nigeriji je dobio titulu poglavice, u Amazoniji se družio sa šamanima učeći kako oni hiljadama godina leče psihičke probleme u plemenima, pronašao je drevni grad kome su on i njegovi saputnici dali ime Sobre Amija i upisan je na listu nalazača u Institutu za kulturu Perua.

Read the rest of this entry

Mentalno zdravlje

Čovek je društveno biće, to stoji, ali u društvu u kome smo putem savremene tehnologije i društvenih mreža sve povezaniji, umesto da budemo srećniji, na žalost, sve je više ljudi među nama – depresivnih, anksioznih i sklonih paničnim napadima. Danas se više vodi računa o oralnoj higijeni nego o mentalnoj. Mentalno zdravlje se zapostavlja. Sve što danas postoji u svetu, prvo je nastalo u nečijem umu. Iz toga stoji da je svet jedan veliki um, tako da, ako je um bolestan i ako se ne leči, on ne može ni da stvara. Um je jedino mesto u kome možemo napraviti sopstveni nebeski pakao ili pak nebeski raj  – napisao je Džon Milton u knjizi Izgubljeni raj.

Pronašla sam ovaj poučan video u kome Prince Ea  savetuje kako da sačuvate svoje mentalno zdravlje. Prince Ea, muzičar, diplomirani antropolog i poznati motivacioni govornik, dotakao je srca, umove i duše miliona ljudi širom sveta. Kreiranjem kreativnih i inspirativnih video snimaka, postigao je preko milijardu pregleda na Facebook-u i još više na nekim drugim društvenim mrežama. On veruje da je jedini način da se svet promeni – promena pojedinca. Savetuje neke metode, koje jesu u suštini veoma jednostavne, ali lepota i sreća jeste u jednostavnosti. Pogledajte video.

Read the rest of this entry

Кога следећег напасти – Мајкл Мур

Не гледам често телевизију, признајем. Нисам меродавна у разговорима о новим домаћим серијама или забавном и едукативном програму на телевизији. Ако га има, уопште. Понекад ујутру, уз кафу, укључим ТВ, чисто да видим прогнозу времена за дан који следи, или ајде, прошетам једном месечно канале, да видим има ли чега интересантног, па се зауставим на Фокс лајфу или ТВ Диви и одгледам по неколико минута репризу неке хумористичке серије. Некада сам пратила Националну географију, ТВ Хистори, Дискавери, али више ни то. Али ето, дођох синоћ са посла из друге и укључих из неког разлога ТВ, зауставих се на РТС 2 и веровали или не, одгледах скоро цео филм. У питању је филм „Кога следећег напасти“ (Where to Invade Next), оскаровца Мајкл Мура.

 

Read the rest of this entry

Ženskih autora i likova više u viktorijanskim nego u modernim romanima

Analiza preko sto hiljada romana pokazala je da se broj autorki, ali i ženskih likova od 19. veka do 1960-ih neprekidno smanjuje.

Foto: YouTube Screenshot

Read the rest of this entry

Kada sam zaista počeo da volim sebe – Čarli Čaplin

Kada sam zaista počeo da volim sebe, shvatio sam da su bol i emocionalna patnja samo upozorenja koja mi govore da trenutno živim suprotno od svoje istine. Danas znam da se to zove BITI VERODOSTOJAN.

Kada sam zaista počeo da volim sebe, shvatio sam koliko može biti uvredljivo kada pokušavam da nateram nekoga da radi ono što ja hoću, iako znam da trenutak nije pravi i da ta osoba nije spremna za to. Danas, ja to zovem POŠTOVANJE.

35390_carli-caplin_ls

Read the rest of this entry

Премијера филма Бориса Малагурског о Косову у Љубљани

У уторак, 23. јануара, дворана културно-духовног центра Св. Ћирила и Методија у Љубљани била је тесна да прими око 400 људи, у великој већини омладине, придошлих на премијерно приказивање новог документарног филма Бориса Малагурског „Косово, тренутак у цивилизацији“. Режисер и сценариста филма Борис Малагурски се посетиоцима обратио а после пројекције је одговарао на питања присутних. Тако је и јавност у Љубљани имала прилику да се, после премијера у Београду, Штокхолму и Москви, упозна са новим делом талентованог режисера. Организатор пројекције био је Никша Малетић.

malagurski-3

Read the rest of this entry

Mulan, velika predstavnica žena

Mnogo je situacija u kojima se pokazuje da je teško biti žena u svetu muškaraca, naročito u okruženju u kom je muškarac glava kuće, a žena bezvredna jer je SAMO žena.

Mulan, velika predstavnica žena

Read the rest of this entry

Iz Pariza s ljubavlju / From Paris whith Love

Film koji je prikazan u okviru „Čajanke sa knjigom“ koja se održala 15. decembra 2017. godine, povodom Međunarodnog dana čaja, u Biblioteci u Kostolcu, Odeljenju Narodne biblioteke „Ilija M. Petrović“ Požarevac. Tema ovogodišnje Čajanke bila je „Iz Pariza s ljubavlju“. Autorka filma je Marija Kopun, bibliotekarka.