Category Archives: Svaštara
7 stvari pronađenih na Zemlji koje niko ne može da objasni
Istina, nekad se mislilo kako je grmljavina siguran znak besa bogova, a onda je vremenom došlo do spoznaje kako se radi o pražnjenju elektriciteta…
Ipak, neke stvari nisu objašnjene ni dan danas. I pritom ne mislimo na neka čudesna ozdravljenja i slično, već na neke „neobično obične“ stvari pronađene na našoj planeti. O nekima je otkriven samo deo priče, dok o drugima ne znamo ništa.
Zašto se smejemo: Naučnici smatraju da se humor može objasniti kvantnom teorijom
Zašto su nam neke šale smešne, a neke ne? Pogledajte kako se humor može objasniti zakonima fizike, kao i šta je nateralo naučnike da počnu da rade na kvantnom modelu humora…
Obično kad morate da objašnjavate zašto je nešto smešno, zapravo to i nije smešno uopšte, zar ne? Ipak kad ste naučnik, vaš posao je da objašnjavate zašto nešto funkcioniše baš tako što može da objasni zašto nekolicina naučnika želi da naprave objedinjavajući teoriju humora, koristeći čak i kvantnu fiziku.
Greška u kalendaru
U Evropi, a kasnije u celom svetu, u upotrebi su nazivi meseci ustanovljeni u kalendaru starog Rima pre više vekova. Međutim, ti nazivi su nedosledni i i sami sakupljeni iz raznih epoha, a mnogi ljudi ni ne znaju da kriju jednu „grešku“.
U kalendaru koji danas koristi najveći deo sveta, pet meseci nose nazive po bogovima rimskog Panteona – Janus, Februs, Mars, Maja, Junona. Za dva su imena, u svoju čast, stvorili carevi – jul (Gaj Julije Cezar) i avgust (Gaj Oktavijan Avgust).
Spatifilum – ženska sreća
Postoje takve sobne biljke, koje su prisutne gotovo u svakoj kući. Ali, mnogi ne znaju, čak, ni kako se zovu, a da ne pominjemo njihovu pravilnu negu. Spatifilum – je jedna od takvih priča. Postoji verovanje da ova biljka donosi sreću njenoj vlasnici.
U čemu se krije ženska sreća?
Zašto se ljudi tetoviraju?
Kada su se tetovaže prvi put pojavile u 1800-tim, smatrane su znakom kriminalnog ili devijantnog ponašanja. Danas su sve uobičajenije. Prema trenutnoj proceni, 38 odsto odraslih između 18 i 29 godina ima najmanje jednu tetovažu.
Zbog čega se neki ljudi odlučuju da urade tetovaže? Ovo pitanje istraženo je u poslednjoj studiji koju je vodio psiholog Lizel Node sa Univerziteta u Južnoj Africi (University of the Free State in South Africa).
Šta bi se desilo kada bi pčele nestale?
Iako duge samo 15 milimetara, pčele mogu da naprave 200 zamaha krilima u sekundi, fantastično vide sve boje osim crvene i imaju ključnu ulogu u održavanju lanca ishrane i mnogo veći uticaj na čitav ekosistem nego što mislimo.
Šta bi se desilo kada bi pčele nestale?
PAS, NAJSTARIJI PRIJATELJ
Na slici koju je 1860. godine naslikao Francuz Žan Leon Žerom, starogrčki filozof Diogen u sred dana pali plamen fenjera. Živi u buretu kao skitnica i prosjak, izbegavajući ljude u koje je duboko razočaran. No, Diogen se priprema da ponovo prošeta Atinom nadajući se da će možda baš danas, konačno, upoznati poštenog čoveka. Do tada mu društvo prave samo psi.
Kako se izgubila srednja klasa? Nema ravnopravnosti plata, nekome mrvica, nekom sve
Ženeva — Međunarodna organizacija rada (ILO) saopštila je rezultate svog istraživanja o ravnopravnosti plata radnika u svetu.
ILO navodi da donja polovina radnika po prihodima dobija samo šest procenata ukupnog iznosa za plate, kao i da je takva neravnopravnost u porastu u razvijenim zemljama.
Skoro polovinu iznosa za plate pokupi 10 odsto radnika, prema istraživanju ILO, dok najlošije plaćenih 50 odsto dobije samo 6,4 odsto tog novca.
Nomadski život: Ko su bili prvi vlasnici putujućih kuća?
Umetnost nomadskog života prešla je put od Evrope do Amerike, a danas je trend u celom svetu. Prvi vlasnici ovih kompaktnih zidova na točkovima voleli su raskoš, ukrase i jarke boje.
Život na točkovima je zbog slobode i avanturističkog karaktera oduvek nalazio put do ljudi nemirnog duha. Iako se pripisuje često američkoj kulturi i stilu života, prve pokretne kuće datiraju sa evropskog kontinenta.
Pleme najlepših ljudi na planeti
Himba pleme nastanjeno je u okolini grada Opuva, regija Kunene, u severnoj Namibiji. Ova populacija broji oko 50 hiljada ljudi, a predstavlja kulturološki diverzitet jer žive nomadskim načinom života, pretežno se izdržavajući od stočarstva i sakupljanja plodova.
