Category Archives: Hipsterkeva
Sveska sa receptima
Piše Hipsterkeva
Prelistavam malopre moju svesku sa receptima, započetu još davne devedeset i neke. Ljudi moji, koji je to vremepolov.
Našla sam recept za domaći eurokrem i domaću čokoladu i jafa kolač, sve iz vremena sankcija, kad nismo imali dovoljno para da kupimo prave. Nađoh pored svakog recepta ime osobe od koje sam uzela recept. Nekih odavno nema i žao mi je puno.
Kidamo roditeljstvo
Piše Hipsterkeva
Kaže Renata – piši nešto porodično… neću erotiku na sajtu. Ok. Porodično… Pa, ovih dana mi uglavnom deca idu na živce. Sin studira, vežba matematiku i elektrotehniku 2 i diže paniku po kući. Niko ništa ne sme da ga pita. Hranu i ostalo unosimo u sobu tako što prvo samo odškrinemo vrata i pružimo ruku. Ako ćuti onda možemo da uđemo, ako počne da šizi ili da nas gađa nečim onda brzo zatvaramo vrata i bežimo u kujnu. Da beše da prođe taj junski rok inače ćemo svi po kuci da dobijemo tikove…
O prljavim sudovima
Piše Hipsterkeva
Nesto gledam ove prljave sudove u sudoperi. Dobro, i oko sudopere, i razmišljam. Imate li predstavu koliko je teško doći do te gomile, svojih sopstvenih, prljavih sudova? Prvo, samci ne mogu ni u ludilu da naprave ovoliko sudova za 24 sata. Šanse nema. Znači, morate da imate porodicu da biste imali ovoliko prljavih sudova.
Kako do porodice? Udajom, rađanjem dece. Negovanjem te dece do stadijuma da sami stave sudove u sudoperu, što podrazumeva enormnu količinu truda i brige i negovanje te iste dece. Sam taj stadijum em dugo traje, em košta i para i živaca.
Hipsterkeva o nasilju
Piše Hipsterkeva
Danas mi se obratila jos jedna žena. Tučena, maltretirana, preplašena. Razumem strah i sama sam prošla kroz to. Znam koliko taj strah od njega može da bude veliki. Fizičko nasilje nikad ne ide bez psihičkog nasilja. Neću danas o načinima i mehanizmima kontrole pod kojom Vas drže. Danas ćemo o strahu. Veliki je to strah, onaj od koga drhtiš i bojiš se za sopstveni život. Susrela sam se sa tim hladnim pogledom bez emocija. Susrela sam se sa rečima: „Pa šta? Samo sam te malo gurnuo…“
O bebama
Piše Hipsterkeva
Gledam kako mame objavljuju slike tek rođenih beba sa rečima tipa „ljubav moja“, „sav moj svet“ i slično. DakleM, neviđeno teško foliranje. Oh, izvinjavam se što sam Vam srušila Sneška, ali tako je. Folirate…
Rodila sam i odgajila dvoje. U momentima kad sam ih prvi put videla osetila sam neku dozu nežnosti, neku vrstu emotivnog udara, ali mislim da su mene to hormoni radili. Zbunjenost koju sam osećala nakon što bih sa bebom došla kući nikako ne mogu da nazovem ljubavlju. Sa prvim detetom pogotovu. Ja sam bila preplašena.
O požrtvovanju
Piše Hipsterkeva
Prva reč koja mi padne na pamet kad se pomene porodica je požrtvovanje. Pri tom ne mislim na paćeničko glumljenje žrtve, vec građenje jednog višeg cilja odricanjem dobrog dela sopstvene ličnosti, dobrovoljno.
Zaprepastim se kad samo pomislim na sve moje neprospavane noći, na strah od temperatura, upala krajnika i običnih osipa, kad pomislim koliko sam svog vremena, svoje snage i svojih sredstava uložila u tu svetinju zvanu porodica. Sve te pelene, mleka, flašice, gomile i gomile omalele garderobe, tone hrane, rekreativne nastave, ekskurzije, obuće ko da imam stonoge, a ne decu. Mogla sam da letujem u Dubaiu ili da se oblačim u nekom otmenom butiku ili da se šminkam Diorovom šminkom. Mogla sam, al’ nisam! Odabrala sam put kojim se teže ide, a na putu dve zvezde! Zdrave, prave, pametne, dobre… moje zvezde ponosnice.
OD KNJIGE DO DUŠE 