Category Archives: Iz mog ugla
Свети Сава – Савиндан
Данас верници и свештенство православне вере прослављају Светог Саву, празник посвећен оцу српске духовности, културе, оснивачу српске цркве и просветитељу. Свети Сава се слави као заштитник школе, просветара и ученика.
Радионица обраде дрвета
Удружење за промоцију културе, традиције и туризма „Од књиге до душе“ одржало је у Костолцу радионицу обраде дрвета, која је део пројекта „Траговима прошлости – очување културне традиције кроз старе занате и јела нашег краја“ подржаног од Градске општине Костолац. Потпредседник Удружења Јово Ћулибрк, пензионер, који се овим старим занатом бави већ годинама као хобијем, показао је који се алат користи за обраду дрвета и како се користи. Асистент је био Горан Минић, члан Удружења. Разговор је водила и монтажу филма урадила Рената Минић, председница Удружења „Од књиге до душе“.
Децембар 2021. година
Виртуелна радионица прављења украсних врећица са лавандом
Удружење за промоцију културе, традиције и туризма „Од књиге до душе“ из Костолца организовало је виртуелну радионицу прављења украсних врећица са лавандом, као део пројекта “У духу празника – припрема и изложба традиционалних јела и украса“ подржаног од Градске општине Костолац.
Чланица Удружења Вера Савковић показала је како се праве украсне врећице са лавандом, које су савршена празнична декорација.
Разговор водила и монтажу филма урадила Рената Минић, председница Удружења „Од књиге до душе“.
Principi duhovnosti
Na društvenoj mreži Fejsbuk, na stranici koja se zove „Zakon privlačenja“, pronašla sam tekst o indijskim principima duhovnosti. Oni glase ovako:
Prvi princip:
„Koga god susreli, to je onaj pravi.“
To znači da niko ne ulazi u naš život slučajno. Svi oni koji nas okružuju, bilo ko s kim ste u odnosu, predstavlja nešto – bilo da nas treba nečemu naučiti ili da nam pomogne da popravimo trenutnu situaciju.
Razlika između srpske i turske kafe
Kafa je mnogima od nas omiljeni napitak. Jutro započinjemo kuvanjem kafe i uživanjem u njenom divnom mirisu i ukusu. Uglavnom je svi mi pripremamo na sličan način, zovemo je turska, međutim, poznato je da se u Turskoj uglavnom pije čaj, a ređe kafa. U Evropi je kafa počela da se pije sredinom 17. veka, međutim ne zna se tačno kada se odomaćila u našoj zemlji. U velikom „Savremenom kuvaru“ iz 1967. godine, objavljenom u izdanju „Prosvete“ navedena je razlika između srpske (ili domaće kafe) i turske kafe.
Život je predivan
Na jednoj od zabava koja se priređivala za glumačku elitu, Čarli Čaplin (1889-1977), u vreme svoje najveće komičarske popularnosti, ispričao je odličnu šalu. Publika se smejala. Zatim je nakon toga ispričao ponovo tu istu šalu, međutim, smejalo se samo njih nekoliko iz publike. Istu šalu je ispričao i po treći put, ali tada se već niko više nije smejao. Publika se zgledala u čudu. Čarli Čaplin je nakon toga izgovorio sledeće reči: „Ako niste u stanju da se smejete svaki put na istu šalu ispočetka, zašto onda plačete zbog istih briga iznova i iznova? Zato, uživajte u životu, život je predivan“.
Када престанеш да будеш роду род
Причу написала Рената Минић
По традицији, нашем народу је од давнина крвна повезаност веома важна. Род мора да се поштује. Што је фамилија бројнија, то је та фамилија јача. Рођаци не смеју да се свађају, а и ако се посвађају, мора брзо да се измире. Тако сам ја учена.
Међутим, у пракси није то увек тако. Питам се шта је то што човека у неком тренутку натера да свој род не сматра више родом? Да се отуђи од њега. Да заћути и да не жели да више буде у контакту са својим рођеним. Али, питам се, са друге стране и да ли је здраво за човека, иако то традиција налаже, да буде близак са родом, само зато што су род, иако се са тим родом одавно разишао у схватањима и начелима? Да ли је здраво да одржавају блискост, то јест да се друже, зарад те заједничке крви, иако се свако њихово дружење претвори у надметање, препуцавање и на крају, свађу?
Не би желео да си лекар у 16. веку
Издавачка кућа „Креативни центар“ из Београда 2002. године започела је са објављивањем веома интересантних књига за децу (а и за одрасле) које популаришу историју на један сасвим необичан начин. Идејни творац овог серијала књига, које почињу са Не би желео… Не би волео… Не би ти се свидело… је Дејвид Саларија, шкотски писац, који је на један, веома духовит начин, представио страшну страну историје, која се не може срести у школским уџбеницима. Књиге из ове серије разликују се од уобичајених сликовница за децу са историјским темама, јер без много улепшавања и увијања говоре о ужасима које је људски род приређивао кроз историју, или о страхотама које су последице незнања, природних сила или људске похлепе. Књиге су стекле бројну читалачку публику широм света, а и у нашој библиотеци су међу најчитанијима.
Svi smo mi samo prolaznici na ovom svetu
Surov je ovo svet. Nesreće je dešavaju iznenada, nenajavljeno. Tokom života, gubici su neminovni. Ili nas napuštaju ili odlazimo. Načini odlaska su različiti. I celog života tako, kašičica radosti, dve kašičice tuge. A duša zbog toga boli, čini mi se, najgore od svega. I uvek nam se čini – istom jačinom. Kad pokušam da prizovem sećanje na bol, ne mogu. Znam da me je mnogo bolelo kada je moj otac poginuo pre mnogo godina i kada mi je voljena baba ubrzo nakon toga umrla, zatim kada su mi umirali bliski rođaci, dragi prijatelji. Bolelo me je mnogo kada su mi voljene životinje umirale. Ali, ono što je čudno, ne mogu uopšte da poredim bol. Da li ima razlike u osećaju boli zbog gubitka osobe? Ne znam. Ne sećam se. Telo valjda odbija da pamti. Zbog samoočuvanja.
I eto, sada, ponovo me boli. Toliko jako da guši. Zbog nekog mog koga više nema. Nije važno što to nije bila osoba. Bio je živo biće. Životinja. Ljubimac. Bio je nama bitan. Deo naših života, deo porodice. Voleli smo ga i on je voleo nas. A sada smo i njega izgubili. I svi u kući patimo. Neće razumeti oni koji životinje nemaju. I ne moraju. Ljubav prema životinjama vas oplemenjuje. Kratkoća njihovih života i tuga zbog toga nas izbezumljuje, ali nam daje priliku da naučimo jednu bitnu stvar – svi smo mi samo prolaznici na ovom svetu. Hvala ti Dante što si odlučio da budeš prolaznik u našem životu. Srešćemo se mi ponovo, uverena sam u to. U nekoj drugačijoj ulozi.
Sama svoj doktor
Kažu, trenutak je potreban da vam se život promeni. Treptaj oka. Nekad na bolje, a nekad na gore. Da li vam se nekad desilo da uveče legnete normalni, a ujutru se probudite falični? Na žalost, meni jeste. Otišla sam na spavanje zdrava, normalna, a probudila se sutradan ušinuta, od bolova jedva da sam mogla da dišem. Da li sam se nezgodno okrenula ili sam se u košmaru čudno bacila, izvila, to ostaje misterija, ali činjenično stanje je da od tada više nisam bila ista. Ukočenost je prošla posle nedelju dana, ali kao posledica je ostala hronična bol.
OD KNJIGE DO DUŠE 