Hipsterkeva o nasilju
Piše Hipsterkeva
Danas mi se obratila jos jedna žena. Tučena, maltretirana, preplašena. Razumem strah i sama sam prošla kroz to. Znam koliko taj strah od njega može da bude veliki. Fizičko nasilje nikad ne ide bez psihičkog nasilja. Neću danas o načinima i mehanizmima kontrole pod kojom Vas drže. Danas ćemo o strahu. Veliki je to strah, onaj od koga drhtiš i bojiš se za sopstveni život. Susrela sam se sa tim hladnim pogledom bez emocija. Susrela sam se sa rečima: „Pa šta? Samo sam te malo gurnuo…“
Razlika između Šefa i Vođe
Pogledajte kratak film koji na primeru iz života pasa pokazuje po čemu se razlikuje Šef od Vođe. Tako je to i u svetu ljudi. Poštovanje se zaslužuje.
Da li ste znali da najbolji ljudi najlošije prođu?!
Svaka osoba na svetu ima karte koje su joj dodeljene u startu i s tim kartama mora igrati komplikovanu igru koja se zove život. Dodeljene su nasumično, a o sreći odlučuju vaši geni, mesto gde ste rođeni, finansijske mogućnosti vaše porodice…
Kakve god vam okolnosti život odluči pružiti, vi ste ti koji odlučujute hoćete li biti žrtve ili oni koji preživljavaju. Vi imate kontrolu nad izborom hoćete li svoj život učiniti slatkim ili kiselim, piše “Net“…
Необичан тимски спорт
Археолози су недавно установили да су још у деветом веку Кинескиње из виших друштвених сталежа уживале у једном опасном спорту – игрању пола на магарцима.
У граду Си’ану, у централном делу Кине, археолози су открили гробницу од цигала, стару више од хиљаду година. Њена величина и осликани зидови, на којима су представљене фигуре слугу и музичара, као и то што је гробница очигледно била похарана, јасно указују да је у њој била сахрањена особа високог друштвеног статуса. То потврђује и камени епитаф пронађен у гробници, у којем пише да је у ту, 878. године, сахрањена Цуеи Ши, кинеска племкиња и супруга царског гувернера.
Мајко – Анастасија Приходко
Поново је изашао из сенке – мој непријатељ, моја љубав
Моја судбина је неизбежна, колико год се моје срце припремало
Али, пре него што је отишао, златним прстеном ме је
Заручио, али ме од чаролија није заштитио
И моју душу није пустио.
Kako se kroz Brankov most čuvaju sećanja na građevinu kralja Aleksandra
Današnji Brankov most nalazi se na temeljima Mosta viteškog kralja Aleksandra koji je svečano otvoren u oktobru 1934. godine, a srušen na samom početku Drugog svetskog rata. Mnogi žitelji glavnog grada danas ne znaju da je nekada ovde bio viseći most, čiji ostaci se sada nalaze na obe savske obale. Deo ispod građevine, poznat po prolazu tramvajskih linija i neobičnim stilskim lukovima, mnogima je prepoznatljiv kao ambijent iz različitih filmova.
Taj deo građevine projektovao je veliki ruski arhitekta Nikolaj Krasnov, koji se, baš kao i mnogo njegovih zemljaka, našao u Beogradu posle Oktobarske revolucije.
Mirjana Marić – kraljica mode stare Jugoslavije
Sinonim za kvalitet i besprekoran ukus, imala je preko sedamdeset revija širom sveta i osvojila Pariz, učinila je za našu modu podjednako velike stvari. Ipak, kada ukucate njeno ime u internet pretraživaču videćete i sami koliko je malo informacija o ovoj kraljici mode.
Tamo gde je Dunav velik i opasan
Golubac je gradić od Beograda udaljen 130 kilometara do kojega se stiže za oko sat vremena vožnje. Sa dolaskom u Golubac došli ste i na obalu Dunava, koji je tu, kako iz iskustva znaju meštani, a potvrđuju i geografski podaci, najširi. Čak pet do šest kilometara.
Istina o četiri kralja
Sigurno ste do sada barem jednom čuli da četiri kralja u špilu karata za igru predstavljaju Karla Velikog, Davida, Cezara i Aleksandra Makedonskog? Međutim, to nije prava istina. Poreklo evropskih karata za igru je veoma diskutabilno, budući da postoje navodi da su došle iz Kine, Indije ili Persije. Uprkos nedostatku konkretnog znanja o tome odakle su došle, možemo sa veoma velikom verovatnoćom utvrditi kada su se pojavile u Evropi.
Српске библиотеке на европском порталу CreativesUnite
Министри културе европских земаља основали су портал CreativesUnite, како би на једном месту окупили и објединили културни и креативни простор Европе, захваљујући између осталог заједничком деловању Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, удружења „Адлигат” и Народне и Универзитетске библиотеке Републике Српске, саопштили су из „Адлигата”, преноси Танјуг.
Три српске иницијативе нашле су своје место на овом угледном порталу.
OD KNJIGE DO DUŠE 