Da li ćemo uskoro svi govoriti nemački?
Engleski je možda internacionalni jezik, ali oslušnite pažljivo, nemački vreba sa svakog koraka, ponajviše u poslovnim krugovima. Geteov maternji jezik, kako piše politico.eu, sve više se probija među tri zvanična „radna jezika“ Evropske unije.
Istovremeno, Berlin se uveliko priprema da sledećeg meseca preuzme predsedavanje Evropskom unijom. Ipak, kako piše ovaj portal, razlog za to nije činjenica da su mnogi izvorni govornici nemačkog na najvišim pozicijama, poput Ursule fon der Lajen ili, možemo dodati, Angele Merkel.
Царство морала и царство насиља
Педесетих година прошлог века, због Камијевог „Побуњеног човека” француски интелектуалци спорили су се као прави бољшевици.
„Побуњени човек” појавио се 1951. године. Скреће одмах на себе пажњу, као једно од најконтроверзнијих Камијевих дела. Критике долазе и с леве и с десне стране. Најзначајнија је она која је довела до дефинитивног раскида Сартра и Камија.
Албер Ками (1913-1960)
Zašto se većina srpskih prezimena završava na -ić?
Prezime ili porodično ime, rođenjem nasleđujemo od predaka. Uz ime koje nam daju na rođenju i koje predstavlja našu ličnost i nas same, prezime označava poreklo, korene i tradiciju. Ipak, postavlja se pitanje zašto se Srbi prezivaju na – ić?
Prezime je nastalo u drugoj polovini XIV veka. Srpska prezimena su uglavnom nastajala tako što se nastavak -ić, -ev ili -ov dodavao imenu oca, majke, dede ili nekoj drugoj osnovi. Sufiks „ić“ je slovenski deminutiv čija je osnovna uloga u stvaranju patronima i matronima.
Čangrizavi starac
Na gerijatrijskom odeljenju staračkog doma umro je čika, za kog su gotovo svi mislili da za sobom nije ostavio ništa. Međutim, nisu ni slutili da greše i to mnogo. Mak Filiser je bio poseban starac.
Posle smrti, medicinske sestre su pakovale starčeve stvari i među njima pronašle jednu pesmu čiji kvalitet i sadržaj su toliko impresionirale sestre, da su njene kopije pokazale i ostalim zaposlenima. Bilo je potrebno malo da se ova pesma proširi po čitavom svetu. Uverite se i sami u njenu jednostavnost i dirljivost.
Живот – Лопе де Вега
Човечији живот, како Сократ збори,
кад пословност мучна њиме овлада,
поток је што се разлива и пада
док се с олујом бесном мутан бори.
А живот оног што мир себи створи
сличан је благом извору из хлада
који гргољав, тих и препун склада
кроз шарено цвеће свукуда жубори.
Narodna verovanja za Vidovdan
Pravoslavni vernici 28. juna obeležavaju Vidovdan – praznik koji je nastao u čast starog slovenskog boga Svetovida, u kog su naši preci verovali pre primanja hrišćanstva.
U narodnim predanjima, Svetovid leči od očnih bolesti i omogućava slepima da progledaju, pa se Vidovdan smatra i praznikom koji „otvara oči“.
После мене – Томас Харди
Кад време моје двери склопи и рачун среди,
кад најнежнијег маја зашуме сви ластари
као тек спала свила, тад рећи ће суседи:
„Па он је, увек, сличне примећивао ствари“.
И кад надође сутон, са узмахом у зени
кад јастреб, секућ ветар, слети на трн далеки,
примакавши се оној доњој, најнижој стени,
„он је стајао тамо“, путник ће рећи неки.
Застрепим често – Џон Китс
Застрепим често шта се може збити,
пре но ми перо плод ума убере:
да књиге могу и не довршити,
да неће бити зрења, праве мере;
кад гледам лица звезда како трепте
ко симбол свега што сан само има,
помислим, нећу доживети, све те,
магичне слике да такнем дланима;
када, лепото, у трену виђена,
схватим да нећу досећи твој плам,
ни леп осећај моћи, сем спомена
неузвраћене љубави! Тад знам,
у дивљем свету стојим сам, где милост,
славу и љубав гута ништавило.
Mihailo Kozes – prvi balkanski poturica
Osman Gazi, poznat i kao Otoman bio je vođa osmanskih Turaka i osnivač Osmanske dinastije. On i dinastija, koja je ponela njegovo ime su kasnije osnovali i upravljali novonastalim Osmanskim carstvom koja će u kasnijim vekovima postati jedna od najvećih sila u svetskoj istoriji.
ZABORAVLJENA MAJKA KNEZA MILOŠA
O poreklu baba-Višnje, majke knjaza Miloša Obrenovića, koju mnogi smatraju pravim začetnikom dinastije Obrenović, veoma se malo zna. Uglavnom, zbog nedostatka podataka u literaturi koja se bavi istorijom navođeno je da je baba Višnja iz porodice Urošević iz Donje Trepče.
OD KNJIGE DO DUŠE 