Tamo gde je Dunav velik i opasan

Golubac je gradić od Beograda udaljen 130 kilometara do kojega se stiže za oko sat vremena vožnje. Sa dolaskom u Golubac došli ste i na obalu Dunava, koji je tu, kako iz iskustva znaju meštani, a potvrđuju i geografski podaci, najširi. Čak pet do šest kilometara.

30830aeb95da4b3c78173ff3ec9c9c8a


Put do Golupca nije zamoran, vijuga kroz uređena sela sa velelepnim zgradama, u kojima uglavnom niko ne živi. Vrednu imovinu u koju je uloženo nekoliko gastarbajterskih života čuvaju roditelji pečalbara, provodeći dane u starim kućama u dubini dvorišta. Nove kuće sagrađene su prema projektima i po uzoru na zemlje u kojima još uvek rade njihovi vlasnici. Iako smešten na ne baš širokoj obali reke i Golubac se širi, pa pogled na Dunav zaklanjaju novoizgrađene kuće. A silna nepregledna površina vode koju često uzburka vetar, pogotovo ledena košava, neodoljivo podseća na more. Opasni brzaci ne dozvoljavaju ni iskusnim ribarima da se opuste, jer reka juri ka suženom grotlu na čijoj se desnoj obali nalazi i golubačka tvrđava i to je mesto, odakle Dunav počinje da ulazi u đerdapske tesnace. Iako sve zajedno, i Golubac i tvrđava čine jednu celinu za lepu razglednicu turisti baš i nisu česti posetioci u ovom gradiću.

Tačno vreme osnivanja naselja, odnosno grada Golupca nije poznato, ali nije utvrđeno ni ko je podigao tu srednjovekovnu tvrđavu. Zna se da je u 13. veku sedište mađarskog bana bilo u Kučevu, a toj oblasti pripadalo i Braničevo, pa i Golubac. Pretpostavlja se da su Mađari sagradili grad, pa prvi podaci o toj naseobini potiču iz 1337. godine. Povremeno, grad je bio teritorija srpskih vladara, možda Dragutina i Dušana, mada istoričari tvrde da je bio i u rukama kneza Lazara, jer je odmah posle Kosovske bitke Golubac uzeo Bajazit I. U to vreme Turci su Balkan osvajali brzom i efikasnom konjicom, a posle zauzeća Golupca 1389. godine mađarski kralj Sigismund mu je „javio“ da je srpska kneževina njegova vazalna država, pa su srednjovekovnu tvrđavu napustili i Mađari i Turci.

Na steni iznad Dunava tvrđava je prvobitno sagrađena za borbu hladnim oružjem, ali su zidine naknadno ojačane postavljanjem i otvora za topove. U sredini grada – tvrđave nalazi se i četvrtasta kula, a kapela u prizemlju ukazuje na mogućnost da je tu možda bila i pravoslavna crkvica.

Grad Golubac je inače jedan od najlepših očuvanih srednjovekovnih spomenika, naspram koga se na sredini Dunava nalazi stena Babakaj, visoka bar šest metara. Stena podseća na jednu od legendi o devojci Golubani, prema kojoj je Golubac i dobio ime. Glas o lepoti devojke stigao je i do turskog paše, ali ga je devojka odbila. Kazna je bila surova kao i paša – vezivanje za pustu stenu u vodi, što je bilo propraćeno pretnjama „baba kaj, kaj“, ili „pokaj se ženo“. I tako je Golubac dobio ime, a stena na kojoj je ona izdahnula i danas se zove Baba-kaj.

Prema drugoj legendi ime grada nastalo je od izgleda kula na visokim liticama, koje deluju kao golubovi na steni. Golubac je inače, što se zna pouzdano oslobođen 1867. godine, među poslednjim gradovima u Srbiji. Austrijski putopisac Franc Kanic zabeležio je 1895. godine da je mesto imalo 293 kuća, 1.533 stanovnika, a pominje se i crkva Svetog Nikole, koja je sagrađena 1843. godine.

U arheološkim istraživanjima Golubačke tvrđave, pronađeno je više od stotinu predmeta od keramike, gvozdenih alatki, sekira, budaka, reza za zatvaranje vrata, i drugih predmeta koji svedoče o bogatoj prošlosti.

Nedaleko od Golupca nalazi se i manastir Tumane, jedan od vrednih kulturno-istorijskih spomenika opštine Golubac. I za njegovo ime vezana je legenda, prema kojoj je Miloš Obilić, loveći u okolini jednog sela strelom pogodio čoveka. Ranjenik je Milošu rekao „Neka ti je oprošteno. Zlo mi nisi učinio namerno. Tu me mani, tu me mani“, ponavljao je i izdahnuo. U znak pokajanja Miloš je sazidao manastir koji je tek 1993. godine oslikan i obnovljen.

Izvor: Danas.rs

Posted on 16. juna 2020., in Arheološki kutak. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: