Kako se kroz Brankov most čuvaju sećanja na građevinu kralja Aleksandra

Današnji Brankov most nalazi se na temeljima Mosta viteškog kralja Aleksandra koji je svečano otvoren u oktobru 1934. godine, a srušen na samom početku Drugog svetskog rata. Mnogi žitelji glavnog grada danas ne znaju da je nekada ovde bio viseći most, čiji ostaci se sada nalaze na obe savske obale. Deo ispod građevine, poznat po prolazu tramvajskih linija i neobičnim stilskim lukovima, mnogima je prepoznatljiv kao ambijent iz različitih filmova.

Taj deo građevine projektovao je veliki ruski arhitekta Nikolaj Krasnov, koji se, baš kao i mnogo njegovih zemljaka, našao u Beogradu posle Oktobarske revolucije.

15-most-kralja-aleksandra-8

Aleksandrov most je srušen u noći između 10. i 11. aprila 1941. godine, nekoliko dana posle šestoaprilskog bombardovanja. Minirala ga je, a potom i survala u Savu, Vojska Kraljevine Jugoslavije, u nadi da će na taj način makar donekle sprečiti nemačko nadiranje ka prestonici. Tada se završava priča o jednom, a uskoro počinje priča o drugom mostu.

IME GALERIJE

Postojao je predlog da ovo mesto ponese ime „IBM“. – Bila je to ideja istoričara umetnosti Slavka Timotijevića – uz osmeh kaže Boras. – Skraćenica je trebalo da znači „Ispod Brankovog mosta“. Sadašnji naziv „N.eon“ je igra reči koja asocira na plemeniti gas, ali je, u stvari, skraćenica od „novog doba“.

Brankov most podignut je 1956. godine, na temeljima prethodne građevine, a poneo je ime Most bratstva i jedinstva. Tako je bilo do kraja sedamdesetih godina, kada su mu napravljene još tri trake. Precizno, stručnjaci objašnjavaju da je tada napravljen još jedan, potpuno zaseban most, koji je privučen uz već postojeći.

Danas ovaj deo ima još jednu, gotovo skrivenu priču, duboko ispod gustog saobraćaja koji nemilosrdno tutnji gradskim ambijentom. O Galeriji „N.eon“ razgovaramo sa urednikom programa Karlom Borasom.

– Prostor sa šest lukova, dve velike pomoćne prostorije i lagumom na koji smo naišli tokom restauracije, sastavni su delovi stare građevine – kaže Boras. – Tu je posle rata bilo smešteno stovarište auto-delova, a pre deset godina je naše udruženje građana sa Opštinom Savski venac rešilo da ga oplemeni. Bio je to zapušten deo, bez struje, vode, kanalizacije, a ispred lokala stajala je gomila šuta još iz doba izgradnje. Trebalo je prvo sastrugati malter kojim je bila premazana betonska podloga, ispeskariti celu površinu i konzervirati beton tako da bude kao na kraju izgradnje 1934. godine.

Posle uklanjanja šuta, entuzijasti su napravili zelenu oazu sa brezama, toliko retku u ovom delu grada, a začudio ih je i neobičan odnos neimara prema prostoru koji su zatekli.

– U to, predratno vreme, graditelji su na jednom mestu proširili parcelu, jer im se isprečio veliki orah. I danas, kada je drvo odavno „otišlo“, parcela ima nepravilan oblik koji podseća na staro drvo. Dakle, sada imamo jedan omanji amfiteatar zahvaljujući tome što su stari neimari poštovali svako drvo. Eto nam životne lekcije za pamćenje.

Trudeći se da prizovu autentične oblike vremena u kojem je most nastao, naši sagovornici donose rasvetu iz jedne ciglane u okolini Leskovca, koju je čekalo rušenje, dok su pločice u delu kupatila i toaleta dospele ovde na najneobičniji način.

LAGUM

Prilikom rekonstrukcije prostora radnici su naišli na oštećen zid iza kojeg se, ispostavilo se, prostire još jedna prostorija – tajanstveni lagum. Bile su to odaje koje su graditelji mosta poštedeli, sluteći da će neko novo vreme da im dodeli neku namenu. Iza laguma, a to su bile najčešće magacinske prostorije za skladištenje robe – stoji još jedan urušen zid. Boras kaže da će uz pomoć nadležnih službi pokušati da odgonetne kakva tajna se krije iza – još dublje ispod ostataka starog mosta.

15-most-milo202
– U jednom selu u Vojvodini protestantski sveštenik izbacio je sve stare pločice koje je zatekao u crkvi, i odlučio da kupi nove, kineske – objašnjava Boras. – Nama je rado ustupio stare, koje nisu bile upotrebljavane. To su cementne pločice livene u modli. Lako ih je naći na internetu, a njihove kopije koštaju oko 80 funti. Koliko staju originali, ne smem ni da upitam.

U unutrašnjosti prostora, koji se nalazi ispod pešačke staze mosta, okupljaju se umetnici svih profila. Ponajviše su ovde „likovnjaci“, a Boras sa ponosom ističe da je iza njih više od 150 izložbi i umetničkih događaja. Imali su nastup Opere Narodnog pozorišta, mnogobrojne koncerte, poetske i književne večeri… Za sedam godina, koliko ova galerija radi, svi mladi ljudi koji su u njoj dobili priliku da predstave svoja dela unapredili su karijere do visine evropskih i svetskih umetničkih priznanja.

Tako jedan stari most, odnosno njegovi ostaci, ipak živi jedan novi život, duboko ispod asfaltiranih trasa kojima tutnje sadašnji Beograđani. Čuvajući sećanje na one, stare.

Izvor: Novosti.rs

Posted on 18. juna 2020., in Arheološki kutak, Iz istorije. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: