Piše Hipsterkeva

Danas mi se obratila jos jedna žena. Tučena, maltretirana, preplašena. Razumem strah i sama sam prošla kroz to. Znam koliko taj strah od njega može da bude veliki. Fizičko nasilje nikad ne ide bez psihičkog nasilja. Neću danas o načinima i mehanizmima kontrole pod kojom Vas drže. Danas ćemo o strahu. Veliki je to strah, onaj od koga drhtiš i bojiš se za sopstveni život. Susrela sam se sa tim hladnim pogledom bez emocija. Susrela sam se sa rečima: „Pa šta? Samo sam te malo gurnuo…“

To sto sam završila na podu, ugruvana o štok od vrata nema veze, to je krajnje nebitno. Da me je ubio konstatacija bi ostala ista: „Pa šta? Samo sam te malo ubio…“
Taj strah Vas parališe. Čini da se osećate krajnje nesposobnima za samostalan život, za novi početak. Pri tom nasilnik doliva ulje na vatru konstantno: „Vidi kakva si. Hleba ne bi imala da jedeš da ti nije mene. Ko će tebe tako debelu, ružnu, groznu. Uzeću ti decu. Nećes ih videti više.“
Da se sve to jako loše po Vas ne bi desilo Vi trpite, još jedan šamar, još jednu modricu, još jedno šutiranje, omalovažavanje… boli kao đavo, ali i dalje trpite.
Imam jedno pitanje. Šta je najgore što može da se desi ako se pobunite i rešite da nećete da trpite više? Da Vas ubije? Smrt ili ovaj pakao u kome živite? Apsolutno svejedno! Dakle mogu dve stvari da se dese ili da Vas ubije ili da se oslobodite gmaza! Ja sam tada rešila da rizikujem. Dža ili bu! Kom opanci kom obojci! Pobedila sam! Ja! Sama! Bez mame, tate, brata ili sestre, bez bilo čije zaštite! Zaštitilo me dete od 13 godina! Nejač još! Pobedila sam!
Onog momenta kad Vi pobedite strah – e, tada ste pobedile i nasilnika. Nasilnik je kukavica. Ne ume da se snađe ako naleti na jačeg od sebe. Morate da budete jake!
Što se finansija tiče, od gladi nećete umreti, ni Vi, ni deca. Posao nije našao onaj ko ga nije tražio. Ne brinite!
Želim Vam da pobedite i da osetite isto Sunce slobode koje sam ja osetila. Da osetite isti mir. Da nađete sebi nekog ko će Vas naučiti šta je ljubav. Srećno, devojke!!!!