После мене – Томас Харди
Кад време моје двери склопи и рачун среди,
кад најнежнијег маја зашуме сви ластари
као тек спала свила, тад рећи ће суседи:
„Па он је, увек, сличне примећивао ствари“.
И кад надође сутон, са узмахом у зени
кад јастреб, секућ ветар, слети на трн далеки,
примакавши се оној доњој, најнижој стени,
„он је стајао тамо“, путник ће рећи неки.
Застрепим често – Џон Китс
Застрепим често шта се може збити,
пре но ми перо плод ума убере:
да књиге могу и не довршити,
да неће бити зрења, праве мере;
кад гледам лица звезда како трепте
ко симбол свега што сан само има,
помислим, нећу доживети, све те,
магичне слике да такнем дланима;
када, лепото, у трену виђена,
схватим да нећу досећи твој плам,
ни леп осећај моћи, сем спомена
неузвраћене љубави! Тад знам,
у дивљем свету стојим сам, где милост,
славу и љубав гута ништавило.
Mihailo Kozes – prvi balkanski poturica
Osman Gazi, poznat i kao Otoman bio je vođa osmanskih Turaka i osnivač Osmanske dinastije. On i dinastija, koja je ponela njegovo ime su kasnije osnovali i upravljali novonastalim Osmanskim carstvom koja će u kasnijim vekovima postati jedna od najvećih sila u svetskoj istoriji.
ZABORAVLJENA MAJKA KNEZA MILOŠA
O poreklu baba-Višnje, majke knjaza Miloša Obrenovića, koju mnogi smatraju pravim začetnikom dinastije Obrenović, veoma se malo zna. Uglavnom, zbog nedostatka podataka u literaturi koja se bavi istorijom navođeno je da je baba Višnja iz porodice Urošević iz Donje Trepče.
Hipsterkeva o nasilju
Piše Hipsterkeva
Danas mi se obratila jos jedna žena. Tučena, maltretirana, preplašena. Razumem strah i sama sam prošla kroz to. Znam koliko taj strah od njega može da bude veliki. Fizičko nasilje nikad ne ide bez psihičkog nasilja. Neću danas o načinima i mehanizmima kontrole pod kojom Vas drže. Danas ćemo o strahu. Veliki je to strah, onaj od koga drhtiš i bojiš se za sopstveni život. Susrela sam se sa tim hladnim pogledom bez emocija. Susrela sam se sa rečima: „Pa šta? Samo sam te malo gurnuo…“
Razlika između Šefa i Vođe
Pogledajte kratak film koji na primeru iz života pasa pokazuje po čemu se razlikuje Šef od Vođe. Tako je to i u svetu ljudi. Poštovanje se zaslužuje.
Da li ste znali da najbolji ljudi najlošije prođu?!
Svaka osoba na svetu ima karte koje su joj dodeljene u startu i s tim kartama mora igrati komplikovanu igru koja se zove život. Dodeljene su nasumično, a o sreći odlučuju vaši geni, mesto gde ste rođeni, finansijske mogućnosti vaše porodice…
Kakve god vam okolnosti život odluči pružiti, vi ste ti koji odlučujute hoćete li biti žrtve ili oni koji preživljavaju. Vi imate kontrolu nad izborom hoćete li svoj život učiniti slatkim ili kiselim, piše “Net“…
Необичан тимски спорт
Археолози су недавно установили да су још у деветом веку Кинескиње из виших друштвених сталежа уживале у једном опасном спорту – игрању пола на магарцима.
У граду Си’ану, у централном делу Кине, археолози су открили гробницу од цигала, стару више од хиљаду година. Њена величина и осликани зидови, на којима су представљене фигуре слугу и музичара, као и то што је гробница очигледно била похарана, јасно указују да је у њој била сахрањена особа високог друштвеног статуса. То потврђује и камени епитаф пронађен у гробници, у којем пише да је у ту, 878. године, сахрањена Цуеи Ши, кинеска племкиња и супруга царског гувернера.
Мајко – Анастасија Приходко
Поново је изашао из сенке – мој непријатељ, моја љубав
Моја судбина је неизбежна, колико год се моје срце припремало
Али, пре него што је отишао, златним прстеном ме је
Заручио, али ме од чаролија није заштитио
И моју душу није пустио.
Kako se kroz Brankov most čuvaju sećanja na građevinu kralja Aleksandra
Današnji Brankov most nalazi se na temeljima Mosta viteškog kralja Aleksandra koji je svečano otvoren u oktobru 1934. godine, a srušen na samom početku Drugog svetskog rata. Mnogi žitelji glavnog grada danas ne znaju da je nekada ovde bio viseći most, čiji ostaci se sada nalaze na obe savske obale. Deo ispod građevine, poznat po prolazu tramvajskih linija i neobičnim stilskim lukovima, mnogima je prepoznatljiv kao ambijent iz različitih filmova.
Taj deo građevine projektovao je veliki ruski arhitekta Nikolaj Krasnov, koji se, baš kao i mnogo njegovih zemljaka, našao u Beogradu posle Oktobarske revolucije.
OD KNJIGE DO DUŠE 