Zašto se većina srpskih prezimena završava na -ić?
Prezime ili porodično ime, rođenjem nasleđujemo od predaka. Uz ime koje nam daju na rođenju i koje predstavlja našu ličnost i nas same, prezime označava poreklo, korene i tradiciju. Ipak, postavlja se pitanje zašto se Srbi prezivaju na – ić?
Prezime je nastalo u drugoj polovini XIV veka. Srpska prezimena su uglavnom nastajala tako što se nastavak -ić, -ev ili -ov dodavao imenu oca, majke, dede ili nekoj drugoj osnovi. Sufiks „ić“ je slovenski deminutiv čija je osnovna uloga u stvaranju patronima i matronima.
Čangrizavi starac
Na gerijatrijskom odeljenju staračkog doma umro je čika, za kog su gotovo svi mislili da za sobom nije ostavio ništa. Međutim, nisu ni slutili da greše i to mnogo. Mak Filiser je bio poseban starac.
Posle smrti, medicinske sestre su pakovale starčeve stvari i među njima pronašle jednu pesmu čiji kvalitet i sadržaj su toliko impresionirale sestre, da su njene kopije pokazale i ostalim zaposlenima. Bilo je potrebno malo da se ova pesma proširi po čitavom svetu. Uverite se i sami u njenu jednostavnost i dirljivost.
Живот – Лопе де Вега
Човечији живот, како Сократ збори,
кад пословност мучна њиме овлада,
поток је што се разлива и пада
док се с олујом бесном мутан бори.
А живот оног што мир себи створи
сличан је благом извору из хлада
који гргољав, тих и препун склада
кроз шарено цвеће свукуда жубори.
Narodna verovanja za Vidovdan
Pravoslavni vernici 28. juna obeležavaju Vidovdan – praznik koji je nastao u čast starog slovenskog boga Svetovida, u kog su naši preci verovali pre primanja hrišćanstva.
U narodnim predanjima, Svetovid leči od očnih bolesti i omogućava slepima da progledaju, pa se Vidovdan smatra i praznikom koji „otvara oči“.
После мене – Томас Харди
Кад време моје двери склопи и рачун среди,
кад најнежнијег маја зашуме сви ластари
као тек спала свила, тад рећи ће суседи:
„Па он је, увек, сличне примећивао ствари“.
И кад надође сутон, са узмахом у зени
кад јастреб, секућ ветар, слети на трн далеки,
примакавши се оној доњој, најнижој стени,
„он је стајао тамо“, путник ће рећи неки.
Застрепим често – Џон Китс
Застрепим често шта се може збити,
пре но ми перо плод ума убере:
да књиге могу и не довршити,
да неће бити зрења, праве мере;
кад гледам лица звезда како трепте
ко симбол свега што сан само има,
помислим, нећу доживети, све те,
магичне слике да такнем дланима;
када, лепото, у трену виђена,
схватим да нећу досећи твој плам,
ни леп осећај моћи, сем спомена
неузвраћене љубави! Тад знам,
у дивљем свету стојим сам, где милост,
славу и љубав гута ништавило.
Mihailo Kozes – prvi balkanski poturica
Osman Gazi, poznat i kao Otoman bio je vođa osmanskih Turaka i osnivač Osmanske dinastije. On i dinastija, koja je ponela njegovo ime su kasnije osnovali i upravljali novonastalim Osmanskim carstvom koja će u kasnijim vekovima postati jedna od najvećih sila u svetskoj istoriji.
ZABORAVLJENA MAJKA KNEZA MILOŠA
O poreklu baba-Višnje, majke knjaza Miloša Obrenovića, koju mnogi smatraju pravim začetnikom dinastije Obrenović, veoma se malo zna. Uglavnom, zbog nedostatka podataka u literaturi koja se bavi istorijom navođeno je da je baba Višnja iz porodice Urošević iz Donje Trepče.
Hipsterkeva o nasilju
Piše Hipsterkeva
Danas mi se obratila jos jedna žena. Tučena, maltretirana, preplašena. Razumem strah i sama sam prošla kroz to. Znam koliko taj strah od njega može da bude veliki. Fizičko nasilje nikad ne ide bez psihičkog nasilja. Neću danas o načinima i mehanizmima kontrole pod kojom Vas drže. Danas ćemo o strahu. Veliki je to strah, onaj od koga drhtiš i bojiš se za sopstveni život. Susrela sam se sa tim hladnim pogledom bez emocija. Susrela sam se sa rečima: „Pa šta? Samo sam te malo gurnuo…“
Razlika između Šefa i Vođe
Pogledajte kratak film koji na primeru iz života pasa pokazuje po čemu se razlikuje Šef od Vođe. Tako je to i u svetu ljudi. Poštovanje se zaslužuje.
OD KNJIGE DO DUŠE 