Category Archives: Priče, pesme, intervjui
Филозоф
Причу написао Драган Журжевић
Пред крај 19. века у маленој варошици, у Шапцу, живео је чика Аврам, стари златар. Са очеве линије преци му беху Јевреји, а са мајчине Срби, земљорадници. Аврам је у својој природи наследио својства различитих предака. Био је прорачунат, али и душеван човек. Уз злато, које је доносило добит, волео је и коње.
Имао је сина јединца. Волео га је највише на свету и желео да за свог љубимца одабере лепу професију, пошто је мали завршавао основну школу. Био је просечан ученик и слабашног здравља. Физички рад није долазио у обзир, а злато га није интересовало.
Легенда о шаховској табли
Приредила Миланка Стокић
У епској поеми персијског песника, Абдул Касим Фердсона, први пут је записана легенда о броју жита на шаховској табли. По легенди, Краљ Ширхам, желео је да награди изумитеља шаха, Сета, наградом коју би сам изабрао. Сет је затражио мало жита и то само онолико колико на шаховску таблу може да стане, али тако да на првом пољу буде једно зрно, два на другом, четири на трећем, на свако следеће поље дупло више и тако до 64 – тог поља. Цар је сматрао да је изумитељ превише скроман и нареди слугама да донесу џак жита са намером да тако испрати Сета са дворца. Цар није могао ни да предпостави да ће број жита који треба да прекрију шаховску таблу по жељи Сетовој имати 20 цифара, јер да је знао никада такву погодбу не би склопио.
Писмо Умберта Ека унуку
Драго моје унуче,
Не бих желео да ово писмо звучи превише поучно, да ти причам о љубави према комшијама, домовини, човечанству и слично. Не би ти ово ни слушао (већ си пунолетан, а ја сам престар), јер се систем вредности толико променио да моје препоруке можда нису ни одговарајуће.
Дакле, желим да ти дам само један савет који ти може бити од користи сада када користиш паметне телефоне. Нећу ти рећи да не користиш телефон из страха да не зазвучим као глупи старац. И сам користим мобилни.
Желео бих да разговарам о болести која је погодила твоју генерацију и ону пре тебе, која већ студира на универзитетима. Говорим о губитку памћења.
Hleb naš nasušni – Momo Kapor
Gladni stolećima, kupujemo više hleba nego što nam je potrebno. A, onda ga bacamo. Hleb u đubretu nije dobar prizor. On sluti na zlo. I zlo dolazi.
Naši stari su nas učili da podignemo komad hleba koji je pao na zemlju, da dunemo u njega, poljubimo ga i prekrstimo se.
O prljavim sudovima
Piše Hipsterkeva
Nesto gledam ove prljave sudove u sudoperi. Dobro, i oko sudopere, i razmišljam. Imate li predstavu koliko je teško doći do te gomile, svojih sopstvenih, prljavih sudova? Prvo, samci ne mogu ni u ludilu da naprave ovoliko sudova za 24 sata. Šanse nema. Znači, morate da imate porodicu da biste imali ovoliko prljavih sudova.
Kako do porodice? Udajom, rađanjem dece. Negovanjem te dece do stadijuma da sami stave sudove u sudoperu, što podrazumeva enormnu količinu truda i brige i negovanje te iste dece. Sam taj stadijum em dugo traje, em košta i para i živaca.
Самосталност
Беседио отац Предраг Поповић
Човек је самосталан да би могао доносити зреле одлуке зарад заједнице у којој се налази. Зрелост се и мери одлукама. То је разлика између зрелог човека и детета. Дете не одлучује за себе, већ други то раде за њега. И први проблеми при одрастању настају када крену одлуке. Тада знамо да одрастамо. Настаје збуњеност. То је попут птице која треба да полети први пут и да крене у лов. Збуњена и уплашена.
Kada s nekim možete da se smejete, zajedno možete sve
Iz knjige Jelene Pantić „Kad porastem biću ja“
U nekoj bajci, ne sećam se više kojoj, jedan kralj je tražio muža za svoju ćerku princezu.
Rekao je da će njenu ruku dati onom koji uspe da je nasmeje.
Kad razmišljam šta mi je najvažnije da muškarac kom ću pokloniti svoje srce ima, uvek mi spontano prvo padne – da ume da me nasmeje.
I da možemo da se smejemo zajedno.
Ја (Магдалена Реџовић)
Шта теби значи ово моје ја?
Како ме одређује прво лице једнине?
Јесам ли усамљени сновидац, приповедач и маштар,
Књигочитач, стихотворац, животописац и сваштар?
Srećan je – Adalbert Ludvig Baling
Srećan je
ko svoju sreću
deli sa drugima.
Srećan je
ko upozna nekog čoveka
za kojeg može reći:
srećan sam što postojiš!
Srećan je
ko može verovati
da nikad u životu
nije kasno
iznova započeti…
Mudre reči Alberta Ajnštajna
Najvažnija ljudska težnja je težnja za moralnošću u našem delovanju. Naša unutrašnja ravnoteža, čak i naša egzistencija zavisi od toga. Jedino moralnost u našem delovanju može dati lepotu i dostojanstvo našem životu.
