Category Archives: Priče, pesme, intervjui
Žena na odmoru = Majka na prinudnom radu – Biljana Todorić
Neko je rekao odmori se.
Žena na odmoru = Majka na prinudnom radu.
To hoće serviran doručak.
To hoće kompletan ručak.
Za ručak jedna hoće musaku, druga gomboce sa šljivama… Onaj što se pita, tek da bi se pitao, jeo bi naravno nešto sa kašikom i meso – konkretno.
Šta mi fali na odmoru sam, nema veze što je napolju 40 u hladu.
Ajd dobro biće bela čorba, pohovana piletina, salata i gomboce.
Negde u pola posla shvatim da nemam prezle.
Ne žuri kroz život tako – Biljana Todorić
Ne žuri kroz život tako
Samo se prašina diže
Život se živi lagano
A svako na cilj stiže.
GOVOR ZA MATIČARA U XXI VEKU
Dragi prijatelji, rođaci i kolege, pripiti i trezni (ako vas ima)… Okupili smo se danas, da svedočimo ludosti ovih dvoje. Istini za volju, ne delujete kao ljudi koji slušaju savete već teraju po svom, ali ne bi bilo zgoreg da vam damo nekoliko saveta za srećniji brak: Ona je uvek u pravu. I kad nije.
3 sjajne anegdote Branislava Nušića
Naš ugledni pisac romana, drama, pripovedaka i eseja, Branislav Nušić, ne samo da je bio dobar komediograf u svojim delima, već je i u privatnom životu (prepričavali su bliski ljudi njegovog doba) često umeo da se našali, ne prezajući od toga pred kim je i gde je.
GLAS KOJI GOVORI DA VREDI
Ima li kraja lošim danima, lošem periodu, lošoj sreći? Muci? Nije se završilo ni onda kad sam mislio da je gotovo, da nema više, da je konačno presušila inspiracija režiseru životnih drama. Nije se završilo ni onda kad sam postao umoran od svega, kada više nisu mogli da izdrže ni um, ni telo, ni duša. Nije se završilo čak ni onda kad sam svesno odustao, kada nisam čekao da bude kraj nego ga ja samosvesno oglasio. Čak ni tada. Trajalo je, sada znam, baš onoliko koliko je moralo.
Neobičan san
Tokom svojih životnih ciklusa imala sam različite periode sanjanja. Nekad su ti snovi bili divni, nekad strašni, nekad intezivniji, a ponekad mi je i samo spavanje bez bilo kakvih sećanja na snove bilo pravi blagoslov. Poslednjih godina, moji snovi, kad ih se setim, ispunjeni su divnim događajima. Ne, ne lažem, a nisam ni narcis (bar ne preveliki), ali zaista je tako. Ne znam šta bi psiholozi o tome imali da kažu, ali evo, sinoć, na primer, sanjala sam jedan baš neobičan san. Znate, jedan od onih koji su toliko stvarni, puni boja, zvukova i mirisa, da i kad počnete da se budite, ali ste negde između sna i jave, i u trenutku kada postanete svesni da je to samo san – prosto vam se ne izlazi iz njega. Pa onda namerno pokušavate da ga produžavate, izmišljajući nastavak. Ali ne. Ne ide to tako. Užitak je već završen.
Mlada sa stavom
Približava se dan venčanja moje drage sestre od tetke i svi se tom danu veoma radujemo, ali setih se jedne anegdote koja se već mnogo godina prepričava u našoj porodici, a vezana je za svadbu jedne mamine sestre. Ne znam da li sam vam već napomenula, ali žene u mojoj familiji su malo neobične, pa je neobična i ova anegdota. Ona ide ovako…
Dan svadbe. Mlada iz jednog sela, mladoženja iz drugog. Malo daljeg. Došli mladoženjini gosti po mladu, sa sve kumom, starim svatom, muzikom. Ulazi mladoženjin otac, sav veseo, i obraća se mladinoj majci rečima: “Plači prijo, odvodim ti ćerku!” Ova ga pogleda, zavrte glavu kiselo se osmehujući i reče: “Aaa, dosta sam ja plakala, sad ćete malo vi…”
Muk, tišina. A onda krenu muzika.
I tako i bi.
Светски дан књиге и ауторских права
Светски дан књиге и ауторских права у свету, као и код нас, обележава се 23. априла, на дан смрти два велика европска писца – Мигела де Сервантеса и Виљема Шекспира. У Шпанији је овај дан прославља још од 1923. године, али одлука о обележавању Светског дана књиге и ауторских права донета је на Генералној конференцији УНЕСКО-а која је одржана у Паризу 1995. године.
Za života, brate, za života
Želiš li usrećiti nekoga
kome želiš mnogo dobra
učini to danas
za života, brate, za života.
Želiš li darovati cvet?
Daruj ga danas s ljubavlju
za života, brate, za života.
Želiš li reći «volim te»
svojim ukućanima,
prijatelju bliskom ili dalekom,
reci to za života, brate, za života.
Ne čekaj da ljudi umru
da im očituješ dobrotu
i da osete tvoju ljubav:
za života, brate, za života to učini.
Bićeš veoma srećan
naučiš li deliti sreću
svima koje poznaješ
za života, brate, za života.
Umesto da posećuješ groblja,
umesto da puniš grobove cvećem,
ispuni srca ljubavlju
za života, brate, za života.
Ana Maria Rabate (meksička pesnikinja)
Želim ti dovoljno…
Nedavno sam prisustvovao razgovoru između majke i ćerki na aerodromu koje su se pozdravljale poslednji put u životu, u trenutku kad se na razglasu čula najava da avion kojim ćerka treba otputovati, uskoro poleće.
Stojeći u blizini sigurnosne kapije, one se zagrle i majka kaže: “Želim ti dovoljno.” Ćer ka odgovori: “Mama, naš zajednički život je bio više nego dovoljno. Tvoja ljubav je sve što sam ikada trebala. Takođe ti želim dovoljno, mama.” Poljube se i ćerka ode. Majka je prišla prozoru gde sam sedeo. Stojeći tamo, video sam da je htela i da joj je potrebno zaplakati. Nisam hteo narušiti njenu privatnost, ali ona je prišla meni i rekla: “Jeste li ikad morali nekome reći zbogom znajući da će to biti zauvek?”
