Category Archives: Priče, pesme, intervjui
Cveće od Majakovskog – priča o ljubavi koja je jača od smrti
Najdirljivija istorija u životu Vladimira Majakovskog dogodila se u Parizu, kada se zaljubio Tatjanu Jakovljevu. Nisu imali ništa zajedničko. Ruska emigrantkinja, oblikovana, usavršavana i vaspitavana stihovima Puškina i Tjutčeva, nije shvatala ni reč od iseckanih, žestokih, pokidanih stihova modernog pesnika “ledolomca” iz Sovjetskog Saveza.
Život
Dan još nije ni počeo,
a već je šest popodne.
Tek što je u ponedeljak počela nedelja,
a već je petak… i mesec dana je prošlo,
i godina je skoro pri kraju…
Čangrizavi starac
Na gerijatrijskom odeljenju staračkog doma umro je čika, za kog su gotovo svi mislili da za sobom nije ostavio ništa. Međutim, nisu ni slutili da greše i to mnogo. Mak Filiser je bio poseban starac.
Posle smrti, medicinske sestre su pakovale starčeve stvari i među njima pronašle jednu pesmu čiji kvalitet i sadržaj su toliko impresionirale sestre, da su njene kopije pokazale i ostalim zaposlenima. Bilo je potrebno malo da se ova pesma proširi po čitavom svetu. Uverite se i sami u njenu jednostavnost i dirljivost.
Живот – Лопе де Вега
Човечији живот, како Сократ збори,
кад пословност мучна њиме овлада,
поток је што се разлива и пада
док се с олујом бесном мутан бори.
А живот оног што мир себи створи
сличан је благом извору из хлада
који гргољав, тих и препун склада
кроз шарено цвеће свукуда жубори.
После мене – Томас Харди
Кад време моје двери склопи и рачун среди,
кад најнежнијег маја зашуме сви ластари
као тек спала свила, тад рећи ће суседи:
„Па он је, увек, сличне примећивао ствари“.
И кад надође сутон, са узмахом у зени
кад јастреб, секућ ветар, слети на трн далеки,
примакавши се оној доњој, најнижој стени,
„он је стајао тамо“, путник ће рећи неки.
Застрепим често – Џон Китс
Застрепим често шта се може збити,
пре но ми перо плод ума убере:
да књиге могу и не довршити,
да неће бити зрења, праве мере;
кад гледам лица звезда како трепте
ко симбол свега што сан само има,
помислим, нећу доживети, све те,
магичне слике да такнем дланима;
када, лепото, у трену виђена,
схватим да нећу досећи твој плам,
ни леп осећај моћи, сем спомена
неузвраћене љубави! Тад знам,
у дивљем свету стојим сам, где милост,
славу и љубав гута ништавило.
Мајко – Анастасија Приходко
Поново је изашао из сенке – мој непријатељ, моја љубав
Моја судбина је неизбежна, колико год се моје срце припремало
Али, пре него што је отишао, златним прстеном ме је
Заручио, али ме од чаролија није заштитио
И моју душу није пустио.
Верујем – Десанка Максимовић
Моја земља пропасти неће.
Из смрти за слободу
слобода увек ниче,
као што из цветног семена
мора нићи цвеће,
и као што се из гнезда
увек излеже птиче.
ОБЕЋАЛА СИ ДА ЋЕШ БИТИ ВЕЧНА
Обећала си једном у детињству
да ћеш бити вечна,
откле год се враћали да ћемо те затећи,
као сенку испод кућне стрехе,
као кућни праг.
Фарма крокодила
Приликом посете Фарми крокодила, група туриста нашла се на ограђеном платоу у средини базена препуног крокодила.
Власник фарме изазвао је своје госте: „Ко се усуди да скочи у базен, преплива и преживи, добиће награду од хиљаду долара“.
