Category Archives: Priče, pesme, intervjui
Sveska sa receptima
Piše Hipsterkeva
Prelistavam malopre moju svesku sa receptima, započetu još davne devedeset i neke. Ljudi moji, koji je to vremepolov.
Našla sam recept za domaći eurokrem i domaću čokoladu i jafa kolač, sve iz vremena sankcija, kad nismo imali dovoljno para da kupimo prave. Nađoh pored svakog recepta ime osobe od koje sam uzela recept. Nekih odavno nema i žao mi je puno.
Молим те Боже – Магдалена Реџовић
Молим те Боже,
Добронамерне људе да срећем на путу.
Кад надвију се облаци тмурни,
У сусрет ми упути разумне и вољне,
Оне што воле свет око себе и све људе,
Оне обичне, без звучних имена и титула.
Умудри ме и снаге дај
Да и сама будем човек такав.
Не дозволи ми да се узохолим, полетим и заборавим
Да најважније од свега бити је човек.
Време – Гордана Славковић
Да ли је граница времена
Ток реке
Брзе и велике
Која те носи
Без осврта
У даљине далеке
Или је станица
На којој стрпљење
Оштри ножеве
За тренутке
Којима се кида чекање
Umirućem – Volt Vitme
Od svih biram tebe, imam poruku za tebe.
Umrećeš – neka ti drugi govore šta hoće,
ja ne mogu da izaberem istinu.
Ja sam iskren i nemilosrdan,
ali te volim – tebi nema spasa.
Погреб два раба – Бранислав Нушић
Сетих се песме „Погреб два раба“ славног Бранислава Нушића (1864-1938), објављене у „Новом београдском дневнику“ 1887. године, због које је две године робијао у пожаревачком затвору. Повод за ову песму биле су две сахране у размаку од неколико дана које су узбуркале београдску јавност – сахрана мајке пуковника Драгутина Франасовића и сахрана мајора Михаила Катанића. Прва сахрана је обављена уз велику помпу, са све краљем Миланом и владом у поворци, а на другој је присуствовао скоро читав Београд, али без краља и владе. Многи су били незадовољни понашањем краља и владе према једном српском одликованом јунаку, чије су заслуге биле веома познате свима, али једино је Нушић јавно изнео то негодовање. Да живи у овом времену, могао би Нушић свашта нешто смешно (тј. тужно) да напише. А, како је Нушићу било у затвору, можете прочитати овде. Песма иде овако…
Погреб два раба
Та ту скоро, биће ових дана,
са’ранисмо једног божјег раба.
Читали сте, вид’ли сте параду,
тај раб божји беше једна баба.
Put – Gordana Slavković
Misli spakujem u kofere
I gurnem pod noge
Da ne iskaču kroz prozore
Da se u prah ne pretvore
Da ih strahovi
U mreže
Ne uhvate
Da ih brige
U vreže
Ne spute.
Слика 13 (Џиџи и Зевс / Лице и наличје)
Написала Гордана Славковић
Стали смо на реп изолацији, а ја имам још две теме за приче. Коју да изаберем? За прву сам емотивно везана. Друга је болна тачка нашег менталитета. Прва је старија и води ме до друге. Без прве не бих открила другу. Али тек заједно дају слику наше стварности. Па да кренемо редом.
Џиџи и Зевс су кућни љубимци из Београда на привременом хотелском смештају код нас. Она је једна каприциозна чивава, а он је равнодушни француски булдог. Потпуно су различити и непотпуно слични. Повремено ратују, привремено се слажу и увек се такмиче. Зевс први утрчава у стан кад нам стигну у госте. Џиџи се прва смести у крило. Обоје воле да се мазе, али госпођица ипак прикупи више симпатија и у кући и на улици. Зевс не уме или неће да се наметне. Кад осети да није интересантан, само се окрене на другу страну или се прућне на под колико је дуг.
Слика 12 (Српски рулет)
Написала Гордана Славковић
Субота никако да се извуче из пиџаме. То је прави викенд дан. Дан за купање у сунцу. Дан за прескакање јутарњих звона. Чујеш их, али не хајеш. Уживаш док у дневни распоред скоцкаваш обавезе. Неке избацујеш као поцепане чарапе. Друге одлажеш у оставу за нека боља времена. Остаје само оно што се мора или што ће улепшати један дан, у најави већ помало досадан.
Слика 11 (Љубав преко жице)
Написала Гордана Славковић
Широким загрљајима стежемо технолошка достигнућа. Интернет, Гуглица, Едмодо, Вајбер или Вибер, навигација, Фејсбук, Инстаграм, Тик ток, Јутјуб, рачунари, таблети, паметни телефони и телевизори… Милом или силом савладавамо све. Почиње филм, читамо наслов, главне глумце и кратак приказ, али хајде да видимо кад је снимљен. Занимљиво, баш смо потпуно информисани. То и то се налази у тој улици, тај број. Нема проблема, кад кренемо укуцаћемо навигацију. Практично, без лутања стижемо на циљ. Чујемо за неко место богу иза ногу. Све је на мапама. Пронаћи ћеш најдубљу, највишу и најудаљенију тачку очас посла јер нам је планета на длану. Читаш неразумљиве латинске називе медицинског извештаја. Ништа више није страшно.
Слика 10 (Камелеон)
Написала Гордана Славковић
Комшијски рат поврћем тактички постаје занимљивији. Две беле тиквице не обраћају пажњу на линију фронта и башкаре се у нашој башти. Што би мој комшија рекао:
- Јуче нису биле оволике. Гле, колико су порасле.
Слажем се с њим. Јуче их није било с ове стране рова. Обновиће се утук на утук од прошлог лета. Распламсаће се филозофска расправа о пореклу имовине и права на својину. Чије су тиквице ако расту у једној, а рађају у другој башти? Експлоатишу енергију земље тамо, а сунчају се овамо. Ко треба да их убере? Не указујем још увек на окупацију приватне територије необичним оружјем јер чекам да се укључи публика. Биће то занимљив двобој уз необјективне навијаче и пристрасне судије. А и комшија је променио плочу и прешао на најљубазнији обртај.
OD KNJIGE DO DUŠE 