Category Archives: Priče, pesme, intervjui
Sama svoj doktor
Kažu, trenutak je potreban da vam se život promeni. Treptaj oka. Nekad na bolje, a nekad na gore. Da li vam se nekad desilo da uveče legnete normalni, a ujutru se probudite falični? Na žalost, meni jeste. Otišla sam na spavanje zdrava, normalna, a probudila se sutradan ušinuta, od bolova jedva da sam mogla da dišem. Da li sam se nezgodno okrenula ili sam se u košmaru čudno bacila, izvila, to ostaje misterija, ali činjenično stanje je da od tada više nisam bila ista. Ukočenost je prošla posle nedelju dana, ali kao posledica je ostala hronična bol.
Uvek gledaj vedriju stranu života – Monti Pajton
Sećate li se filma „Žitije Brajanovo„? Osamdesetih godina bili su popularni filmovi Monti Pajtona, što zbog svog humora, što zbog veoma pronicljivog kritikovanja društva. Pesmu iz filma „Always Look on the Bright Side of Life“ (Uvek gledaj vedriju stranu života) napisao je Erik Ajdl 1979. godine za finalnu scenu filma i postala je toliko popularna da se često izvodila na javnim nastupima. Pesma se inače čuje u finalnoj sceni filma – glavni junak Brajan Koen (Grejam Čepmen) osuđen je na smrt raspećem i upada u malodušnost i bes nakon što je ostavljen na cedilu od brojnih prijatelja. Osuđenik do njega (Erik Ajdl) upućuje mu reči utehe i govori da na smrt gleda sa vedrije strane života.
Сто десет година песме „Санта Марија дела Салуте“
Српска поезија слави 110 година песме „Санта Марија дела Салуте”. Лаза Костић ју је завршио 1909. године, годину пред своју смрт, када је први пут и објављена у издању Матице српске. У том тренутку, било је прошло већ деценију и по од како је прерано умрла песникова муза Ленка Дунђерски (1895), а тај догађај га је и подстакао да напише стихове који се и данас сматрају најлепшом српском љубавном поезијом. То време „безњенице”, као да није нагризало стубове на којима је песник у романтичарском заносу зидао четрнаест строфа своје „лабудове песме”, како је и сам о њој писао.
Barbara – Žak Prever
Sećaš li se Barbara,
padala je kiša neprestana
nad Brestom toga dana,
a ti si išla nasmejana,
pokisla, ustreptala, blistava,
pod krupnim kapima kiše.
Učenje o slobodi
„Budi kao gušter: uvek spreman da odbaciš svoj rep!“
Tumačenje:
Uhvaćen u zamku, gušter ne časeći odbacuje svoj rep i eno ga već u polju – slobodnog i živog. Tako, odbacujući ono što je fizičko i prolazno (deo svog tela) gušter zadobija krunu Carstva duhovnog: stiče slobodu i vraća se beskrajnoj riznici života.
Odbacujući lance svojih vezanosti, navika i predubeđenja, čovek se otvara prema neponovljivosti trenutka i ponovo zadobija spontanost i moć neposrednog uvida.
Da li si spreman da kao gušter odbaciš svoj rep?
Сејач среће
Једног дана видеше дечаци неког старца како иде улицом са великом корпом на рамену, препуном блиставих звезда. Лаганим замахом руке он би с времена на време заграбио из корпе и завитлао као да сеје. Тада би много прекрасних звездица залепршало око њега као јато варница.
– Шта то радите? – упиташе дечаци горећи од знатижеље.
– Сејем срећу! – одговори човек и мирно настави свој посао док су му се међу прстима цаклили прекрасни драгуљи из којих су дечаке гледале топле дугине боје попут сунчаних очију.
Насмејани библиотекар – Елизабета Георгиев
Сретнете осмехом сјајнијим од звезда,
лепом ти речју откључа знања,
отвори ти сва врата, покаже сва гнезда
у којим живе младунци свезнања.
С књигом те проведе кроз светове разне,
кроз игру и радост дарује ти читање,
поклања ти лепе речи, драге и љубазне
којима се рашава свако мрачно стање.
Кад ти затреба осмех, дођи у библиотеку,
тамо те чека за сваки проблем лекар,
У мањој или већој књишкој апотеци
осмехом те лечи добри библиотекар.
БЕСМРТНА ПЕСМА – МИРОСЛАВ АНТИЋ
Ако ти јаве: умро сам,
а био сам ти драг,
онда ће у теби
одједном нешто посивети.
На трепавици магла.
На усни пепељаст траг.
Да ли си уопште понекад
мислио шта значи живети?
Dobar čovek vidi dobrotu u svakome, a loš vidi u svemu zlo
Dobar čovek vidi dobrotu u svakome, a loš vidi u svemu zlo.
Nemoj svoj duševni mir narušavati tako što ćeš razmišljati o nedostacima drugih.
Ako te neko povredi, pređi preko toga.
I budi kao ruža koja daje miris svima, a ne samo dobrima, ili drvo koje daje hlad i onome koji želi da ga saseče.
– Meša Selimović
