Category Archives: Priče, pesme, intervjui
Најлепше речи – Магдалена Реџовић
Желим чути обичне речи,
Оне којих нема ових дана:
Молим, извини, изволи и хвала.
Желим чути најлепше речи
Којих као да се стиде
Они што бесне, оптужују и вичу,
Увек је неко крив
Јер не слуша њихову причу.
Priča o igumanu i dve čobanice
Iguman manastira Svetog Nikole na Vranjini, jeromonah Petar (Dragojlović) zapisao je priču o dve čobanice. Priča govori o tome kako je Sveti Petar Cetinjski jednom, dok je sa svojim đakonom obilazio narod, naišao na jednu devojku koja je čuvala ovce. On joj je nazvao „Božiju veru“ i srdačno je pozdravio. Mlada čobanica je od sveg srca zahvalila, poljubila mu ruku i zamolila za Božiji blagoslov koji joj vladika dade, obradovan smernošću devojke.
Дуго путовање у сутра – Гордана Славковић
Крећем на пут још вечерас.
Кофере, кутије, торбе,
Тегле, затвараче и поклопце
Нижем на конце.
Парчиће дана стављам у крило
И дувам са њих заједљивост,
Безначајност и сивило.
На чист терен постављам молитву захвалницу
И око ње слажем дневну рачуницу.
Priča o čoveku i leptiru
Ponekad bismo u životu da krenemo prečicom i da dođemo do onog što želimo, najradije bez mnogo truda. Međutim, da bismo napredovali, ponekad je potrebno da sami savladamo prepreke koje nam stoje na putu. To isto važi i za one kojima želimo da pomognemo. Pročitajte ovu priču o čoveku i leptiru.
Кад све ово прође – Гордана Славковић
Кад све ово прође, заборавићу страхове, бриге, збуњивање, лутање по мору опречних информација, савета, сугестија и дилема. Кад све ово прође, седећу у хладу врбе, гледати у воду и слушати жабе. Знам да ће проћи јер осећам додир ветра и мирис траве. Знам да ће проћи јер чујем разговор птица и шапат лишћа.
А док не прође, борим се сама са собом и скученим светом, са технологијом и папирологијом. Борим се са дилемама које свакодневно навиру као да читаву ноћ чуче иза врата и једва чекају да отворим очи па да нагрну на ноћни кошмар и још више га узбуркају.
Калимеро – Магдалена Реџовић
,,Неправда па то ти је!“
Омиљена је узречица цртаног јунака који је обележио моје детињство. Како ми се данас чини, ове речи обележиле су читав мој живот. Волела бих да сам само посматрач, да све у мом животу прође, а да ја не реагујем, или бар не овако како данас то чиним.
На улици, када неко дете после поједеног чипса, или тек отвореног сладоледа, баци амбалажу преко свог рамена на тротоар, а не у канту за смеће, зар морам одреаговати и рећи му да је баци у корпу, а десет других људи, који су исто то видели, не мора?
Drski i uporni ljudi – Ivo Andrić
Nestrpljivi i zloćudni redovno su drski i uporni ljudi. A drskost i upornosti su brat i sestra. I kad vam nanesu neku štetu ili sramotu, oni redovno uspevaju da ubede najpre sebe, a zatim i većinu sveta da ste vi sami odgovorni za svoju nezgodu. Tako vi imate dve štete, a njihova sujeta dva uspeha. Jedan, kad su vas nagovorili na pogrešan korak. Drugi, kad su uspeli da odgovornost za to skinu sa sebe i prebace na vas. Zato se drski i uporni ljudi nikad ne mogu popraviti u svojim manama i slabostima, jer oni, ne osetivši nikad rđave posledice svojih mana na sebi, i ne primećuju da ih imaju. I stoga treba od takvih ljudi bežati što dalje, pa ma kako dobra i naizgled privlačna bila svojstva koja oni inače imaju.
Kad bih imao još jedan komadić života – Gabrijel Garsija Markes
Kada bih imao jedan komadić života, dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.
Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadić života, moguće je da ne bih kazao sve što mislim, ali bih nesumnjivo mislio sve što kažem.
Ep o Gilgamešu
Sve se zbilo pre skoro pet hiljada godina, posle Velikog potopa.
Gilgameš – čije ime znači „onaj koji je video dubine“ – upravo je bio krunisan za kralja u Uruku. Taj grad je bio veličanstven. Uzdizao se na istočnoj obali Eufrata. Ruševine grada su otkrivene 1844. godine oko dvesta kilometara jugoistočno od Bagdada, u današnjem Iraku, što je nesumnjiv dokaz da je taj vladar postojao. Danas znamo da je bio ne samo veliki ratnik nego i filozof. Bio je svedok smrti svojih roditelja i nekoliko prijatelja i uvideo je da je zub vremena neumoljiv i strašniji od rata. Svi, bogati ili siromašni, vojnici ili seljaci, ostaviće kosti u grobu. On takođe. I ta izvesnost ga je prestrašila.
Kako mi je neljubaznost pomogla da imam kvalitetnije odnose sa ljudima – Jelena Pantić
Volim da budem ljubazna prema ljudima, i volim kada su drugi ljubazni prema meni. Ljubaznost nas ne košta ništa, a mnogo donosi. Donosi prijatnije i kvalitetnije odnose sa drugim ljudima. Donosi mnogo malih zadovoljstava i lepih trenutaka. Ljubaznost nije samo kada govorimo jedni drugima lepe reči i kada činimo jedni drugima lepe gestove i usluge. Ljubaznost je i kada na lep način ukažemo drugoj osobi da nam nešto smeta ili ne prija…
