Category Archives: Knjige, časopisi, pisci i javna lica
Savršen kutak za čitanje – kako da napravite svoje čitalačko „gnezdo“
Napisala Srbijanka Stanković
„Knjiga je tako mnogo, vremena tako malo!“
Ako možete lako da se poistovetite sa ovom izjavom, onda sasvim sigurno imate gomile knjiga svuda u kući koje čekaju da budu pročitane, neprestano „dovlačite“ nove naslove iz biblioteke i knjižara, i čini vam se da nikad nema dovoljno vremena da sve pročitate. Beletristika, klasični romani, enciklopedije, memoari, knjige o kuvanju, baštovanski priručnici – interesovanja su široka, a opet kao da sami sebe sabotirate u nameri da sve pročitate.
Top 7 knjiga o marketingu i brendiranju
Napisala Srbijanka Stanković
U dinamičnom i promenljivom poslovnom svetu, marketing i brendiranje igraju ključne uloge u oblikovanju uspeha kompanije ili preduzetnika.
Bez obzira da li ste iskusni tržišni stručnjak ili tek početnik preduzetnik, važno je da budete u toku sa najnovijim strategijama i saznanjima. Kako bismo vam pomogli da se snađete u prostranom pejzažu marketinga, sastavili smo listu od sedam knjiga koje nude neprocenjivo znanje i inspiraciju u ovom polju.
Pisanje smatram činom samospoznaje – Intervju sa Nenadom Čokulovim
Razgovor vodila Slavica Ivaniš
Roman 47 – Duh šume, prva je knjiga mladog pisca iz Zrenjanina, Nenada Čokulova (1992. god). U njoj je opisan jedan period u životu glavnog junaka, Aleksa, mladića koji ima problem da pronađe sebe u civilizovanom svetu, u kome vladaju vrednosti suprotne njegovim uverenjima. Aleks se bori sa svojim nagonima da pobegne od onoga što ga na neki čudesan i mračan način privlači. Živi izolovano sa svojom porodicom, sve dok jednog trenutka ne napusti bezbedno okruženje i krene u neizvesnu avanturu, u kojoj ga čekaju zatvor, strahote rata i oličenje same smrti.
Kako napraviti kućnu biblioteku?
Napisala Srbijanka Stanković
Najveća biblioteka na svetu se nalazi u Vašingtonu i broji 30 miliona naslova. Ako ste pravi zaljubljenik u knjige, poseta ove biblioteke bi bila pravi raj za vas, ali pre nego što posetite ovu, možete kod kuće napraviti svoju, nešto manju, kućnu biblioteku. U nastavku teksta vam dajemo nekoliko saveta kako da napravite kućnu biblioteku i šta vam je sve potrebno za to.
Školski udžbenici – prvi susreti deteta sa knjigom
Napisala Srbijanka Stanković
Polazak u školu je važna životna prekretnica svakog deteta, a za većinu roditelja i veliki izazov. Kada prelaze iz jednog bezbrižnog u školsko doba, mnogi mališani se osećaju zbunjeno i preplavljeno. S druge strane, roditelji brinu kako će se dete snaći u novim okolnostima, počev od sedenja u školskoj klupi do čitanja i učenja.
Premda su današnjoj deci dostupne knjige i slikovnice od najranijeg uzrasta, školski udžbenici su možda njihov prvi pravi susret sa „ozbiljnim“ knjigama. Dobro je znati da su knjige za đake prvake prilagođene savremenim metodama učenja, interaktivne i zanimljive deci. Ipak, da bi se prvačići lakše „prihvatili nauke“, kao roditelji možemo pomoći tako što ćemo ih uputiti kako da svoje školske knjige koriste.
Томислав Мијовић (1932-2022)
Написао Иван Потић
Са пута у незаборав (читајући посвете са књига Томислава Мијовића)
Име Томислава Мијовића, веома цењено у песничком свету, без обзира на припадност овом или оном песничком кругу, чланству у УКС или СКД, различитим поетикама или изражајним средствима којима се песма гради, лирици или епици, „завичајцима“ или „модернистима“, асоцира на једно друго време, на неки други град, на један други (бољи) свет. Мијовић је у културном животу овог града (којег више нема) некада био потпорни стуб, човек који је креирао и културне токове, уређујући врло успешно часопис „Развитак“ готово пола века. И тај часопис, у који је уткао добар део свог живота, остао је пример квалитетне периодике, какву нису имали ни много већи и многољуднији градови од Зајечара. Такође, његов ангажман око концепције Ликовне колоније Гамзиград несумњиво је био пресудан у годинама које се данас доживљавају као недостижни идеал једне културе убрзаног крвотока, која је текла и развијала се иако јој околности нимало нису ишле на руку. Деведесетих, парадоксално, беше жив отпор интелектуалаца глупости и неукости, мржњи и ништавилу, док данас имамо једно велико Ништа, ма како данашњи културни трудбеници то покушавали да нашминкају.
Uspeh žene: Jasmina Mihajlović
Написала Ана Атанасковић
Upoznala sam je na jednoj kulturnoj manifestaciji, kada sam otišla da vidim Pavićev Legat. Moja želja da vidim mesto gde je on živeo sa njom i ona sa njim je bila velika, kao i želja da joj se, malo kasnije, javim. Reagovala je kako sam i očekivala – kulturno i dostojanstveno. I sva moja dalja priča sa njom, koja se nastavila, takva je – poštena, inspirativna i veličanstveno interesantna. Žena pisac (11 knjiga), priređivač, biograf, književni kritičar, bibliograf, putnik, “putoknjiževnik”.
„Развитак“ – некад и сад (Иван Потић)
Часопис за друштвена питања „Развитак, који је континуирано почео да излази 1961. године (након једног објављеног броја из 1957. године), најпре се распознаје по аутору концепције, познатом српском песнику Томиславу Мијовићу. У рубрикама те „мале енциклопедије Тимочке крајине“, како су му касније поштоваоци често тепали, назире се јасан уређивачки концепт, који је успео да се одржи до последњих бројева са Мијовићевим потписом. Промоција завичајних књижевника и стваралаца, стручни текстови из области историје, археологије, историје уметности, етнологије, прилози који су садржали важне податке и чињенице за потоње истраживаче културне баштине, беху основни постулати на којима се градио Мијовићев концепт. Успео је да створи часопис који је био релевантан у српским оквирима и који је на једном месту доносио систематизовани приказ културних дешавања у региону, дајући кредибилитет граду у којем је настајао.
Ljubav jača od smrti: Ko je bila Davorjanka Paunović i kako je volela Josipa Broza Tita?
Piše Ana Atanasković
Ljubav ne bira vreme ni mesto
Kada je 1941. godine Davorjanka Paunović, mlada komunistkinja, studentkinja francuskog jezika na Filozofskom fakultetu u Beogradu, po tajnom zadatku, na početku radio-telegrafskog kursa upoznala Josipa Broza Tita u zagrebačkom hotelu „Esplanada“, isprva nije znala njegovo pravo ime niti da je on Generalni sekretar KPJ. Predstavio se kao inžinjer Slavko Babić. U tom trenutku su se prvi put srele njihove energije a najverovatnije je da su već odmah osetili da su sudbinski povezani. On joj je pridržao kaput i osetio bliskost. Njegova nevenčana supruga Herta Has je bila u poodmakloj trudnoći, ali susret sa devojkom kakvu je tražio (elegantnom, pametnom i sposobnom) je bio presudan. Davorjanka je uskoro saznala Titov identitet a on joj je dodelio konspirativno ime Zdenka Horvat (kako je sam kasnije govorio, „… po zdencu koji predstavlja nepresušni izvor bistre i hladne vode. On obično izvire ispod nekog kamena i svojim izgledom osvežava čoveka. Zdenka je bila nepresušan izvor mojih ideja i moje intelektualne, revolucionarne i političke aktivnosti“. Tako je postala njegov lični kurir u Zagrebu, saputnik tokom dolaska u Beograd posle napada Nemaca i osoba koja je u partijske punktove prenosila njegove naredbe i informacije.
Najpoznatije građevine u književnim delima
Napisala Srbijanka Stanković
Književnost i arhitektura korespondiraju vekovima. Neke od najpoznatijih građevina sveta zauvek su ovekovečene u delima književnih stvaralaca, a mnoga zdanja izgrađena su upravo jer su inspirisana književnim ostvarenjima.
Detaljni opisi čuvenog mosta na Drini dočaravaju nam lepotu ove monumentalne građevine, zanemimo pred Igovoim prikazom Bogorodičine crkve u Parizu. Zbog britkog stila Dena Brauna imamo osećaj kao da stojimo pred Bazilikom Svetog Petra u Vatikanu. U mnogim književnim delima nailazimo na ovu pojavu – građevina u ulozi glavnog junaka. Kako su svetski poznati pisci opisali impresivna arhitektonska zdanja? Pročitajte.
OD KNJIGE DO DUŠE 