Napisala Srbijanka Stanković

Polazak u školu je važna životna prekretnica svakog deteta, a za većinu roditelja i veliki izazov. Kada prelaze iz jednog bezbrižnog u školsko doba, mnogi mališani se osećaju zbunjeno i preplavljeno. S druge strane, roditelji brinu kako će se dete snaći u novim okolnostima, počev od sedenja u školskoj klupi do čitanja i učenja.

Premda su današnjoj deci dostupne knjige i slikovnice od najranijeg uzrasta, školski udžbenici su možda njihov prvi pravi susret sa „ozbiljnim“ knjigama. Dobro je znati da su knjige za đake prvake prilagođene savremenim metodama učenja, interaktivne i zanimljive deci. Ipak, da bi se prvačići lakše „prihvatili nauke“, kao roditelji možemo pomoći tako što ćemo ih uputiti kako da svoje školske knjige koriste.

Da li postoje strategije za čitanje udžbenika?

Čitanje udžbenika u starijim razredima, a pogotovo u ozbiljnijim akademskim godinama može biti poprilično kompleksno, zahtevno, i priznajmo, dosadno. Nekada je i osnovcima poprilično teško da shvate koncepte, razumeju da pojedine definicije moraju da nauče doslovce ili kako da reše neki zadatak. Ipak, počev od šarenolikih i interaktivnih udžbenika u prvom razredu, deca treba da se navikavaju i uče da budu u stanju da efikasno koriste svoje knjige i udžbenike.

Šta dete treba da zna pre nego što počne da čita udžbenik?

Udžbenici su puni detalja i za dete još nepoznatih informacija koje treba da savlada. Može biti poprilično zastrašujuće da dete „uskoči“ u udžbenik, a da ga prethodno ne upoznate s njegovim sadržajem. Najbolje učimo kada prelazimo sa opšteg na specifično. Zajedno s detetom pregledajte svaki udžbenik, pročitajte mu sadržaj, pogledajte slike i ukažite na bitne stvari.

Od pomoći može biti da pregledate ilustracije, grafikone, da pročitate uvode u svaku oblast u udžbeniku i porazgovarate s mališanom. Da li postoje reči koje ne razume, da li su mu potrebna pojašnjenja za neke fotografije ili crteže?

Smernice za čitanje udžbenika

Kada se po prvi put susreće sa gradivom koje treba da savlada, sa slovima ili matematičkim zadacima, mališanu može biti izazovno da sve razume i zapamti. Možete usmeriti dete na sledeći način:

• podsećajte ga da se svaki put kad pređe na novu lekciju zapita šta je dotad naučilo
• stimulišite ga da postavlja pitanja i pokuša da nađe odgovore
• podstaknite čitanje naglas – to poboljšava razumevanje i pamćenje informacija.
• crtajte grafikone (tamo gde ih nema u udžbeniku) da vizuelno približite složenije koncepte i zadatke

Korisni saveti – šta posle pročitane lekcije?

Bilo da dete tek savladava veštinu čitanja ili samostalno čita lekcije i zadatke bez roditeljske pomoći, veoma je korisno da se nakon čitanja lekcije roditelj (ili neka druga starija osoba) uključi. Dovoljno je da saslušate svog mališana šta ima da vam kaže o onome što je pročitao.

Smisao čitanja je, na kraju krajeva, razumevanje, pa je tako važno da pružite svom malom školarcu priliku da sam uvidi koliko od pročitanog razume. Upravo to objašnjavanje onog što je naučilo naglas čini dete samouverenijim i efikasnijim u savladavanju materijala.

U slučaju da dete prateći udžbenik rešava domaći zadatak, pregledanje urađenog zadatka u svesci i još jedno čitanje može biti praktično. Naime, na ovaj način se informacije premeštaju iz kratkoročne u dugoročnu memoriju. Ako dete svake nedelje pregleda bar deset minuta sve što je uradilo, biće sigurnije i spremnije kada dođe vreme za prve kontrolne testove i zadatke.

Šta kada je čitanje udžbenika izazovno?

Ukoliko nalazite da je detetu teško da prati školsko gradivo i da ne može da savlada udžbenik tako lako, postoje pojedine strategije koje mogu biti korisne.

Čitanje naglas

Kao što je već pomenuto, čitanje naglas poboljšava razumevanje pročitanog i pamćenje informacija. Stoga podstaknite dete da svaku lekciju ili zadatak pročita obavezno naglas, a ako je potrebno i nekoliko puta, sve dok mu ne bude potpuno jasno. Kada mališan čuje ono što čita, njegov mozak efikasnije obrađuje i pamti te podatke.

Promena mesta

Iako deluje banalno, ali nekad i sedenje u istom položaju, za istim radnim stolom može dodatno da frustrira dete koje ne razume ono što čita/uči. Kažite svom đaku da može da ustane ili da pokuša neko vreme da čita stojeći. Tako će gradivo biti manje monotono.

Ponovljeno čitanje

Kod razumevanja novih sadržaja od ključnog je značaja ponovljeno čitanje. Svaki put kada dete pročita isti tekst ponovo, javlja se mogućnost da otkrije ili primeti nešto novo. Na ovaj način usvaja više informacija i može lakše da razume to što čita.

Obeležavanje

Ponekad je od koristi da se neki odeljci u udžbeniku ili pak zadatak koji dete ne razume posebno označe. Naravno, to ne znači da školske knjige treba da budu išarane i obojene, ali mali uzvičnik ili upitnik pored matematičkog problema ili nepoznate reči dobra su smernica, kako za đaka, tako i za roditelja. Za dete je važno da može da zamoli učitelja za dodatna pojašnjenja na sledećem času.

Vizuelizacija

Dobri čitaoci zamišljaju ono što čitaju. Strategija vizuelizacije se naziva ponekad i „film uma“, a korisna je, jer pomaže čitaocu da se poveže sa tekstom i da ga razume. Premda većinu lekcija u udžbenicima za mlađe razrede osnovne škole prate ilustracije, tamo gde nije tako podstaknite dete da samo crta ili mu pomozite svojim crtežima.

Pauze su važne

Učenje, čitanje, pisanje, matematičke operacije – odjednom se bezbrižan svet detinjstva ispunjenog igrom i slikovnicama pretvara u dane pune odgovornosti, obaveza i zahteva. Veoma je važno da dete ima dovoljno vremena za odmor. Koliko god da treba da uči, bez pauze neće biti pravog napretka.

Postavljanje pitanja

Kada dete ume da postavi dobra pitanja povodom zadatka, priče ili teksta koji (mu se) pročita, već je na pola puta do razumevanja. Ohrabrite svog osnovca da postavi pitanje, a kasnije kako raste i da ih redovno zapisuje u svesci. Do nekih odgovora će možda doći sam, kroz ponovljena čitanja, a za neke će mu biti potrebna pomoć vršnjaka ili nastavnika. U svakom slučaju, veština postavljanja pitanja može mu biti od velike koristi tokom celog školovanja i pomoći da ostvari akademski uspeh i u srednjoj školi i na fakultetu.

Da bi dete postalo angažovan čitalac i da bi učilo sa razumevanjem, potrebno je da odmalena bude izloženo knjigama. Kao roditelji možemo uticati tako što ćemo razvijati ljubav prema čitanju i knjigama kod dece. Kada pođu u školu i počnu da uče iz svojih prvih udžbenika, ova ljubav prema knjigama u kombinaciji sa strategijama čitanja i savladavanja gradiva je ključna. Tako će dete vremenom postati kompetentno i samopouzdano u samostalnom čitanju, što je na kraju krajeva, i cilj ka kome težimo u njegovom obrazovanju.

Izvori fotografija:

https://www.pexels.com/