Category Archives: Knjige, časopisi, pisci i javna lica
Радозналост – пут ка садржајнијем животу
У анкети спроведеној у 48 земаља, на више од 10.000 људи, на питање шта највише желите у животу, већина је одговорила да жели да буде срећна. Срећа је оцењена као важнија од успеха, интелигенције, знања, мудрости, веза, здравља и смисла у животу. Психолог Тод Кашдан, професор на Универзитету Џорџ Мејсон у Вирџинији, анализирао је да ли потрага за срећом даје резултате, и у својој књизи „Радознали – пут ка садржајнијем животу” (Психополис институт, превод са енглеског Милан Ђуришић) дао и одговор: „Не, јер су нам продали идеју да је постизање осећања среће једини или најважнији циљ у животу.” Када увидимо да постоје и друге ствари које живот чине испуњеним, тада је одговор на питање шта је основни састојак којим испуњавамо живот – радозналост, каже Кашдан.
Naučite da živite u sadašnjosti
Mera našeg duševnog mira, u velikom stepenu, određena je time koliko smo sposobni da živimo u sadašnjosti. Bez obzira na to šta se desilo juče ili prošle godine, i šta se može ili se ne može desiti sutra, sadašnjost je tamo gde ste vi – uvek!“
Светски дан књиге и ауторских права
Читај и никада нећеш бити усамљен!
Широм света се на данашњи дан, 23. април, још од 1923. године, као сећање на дан смрти два велика европска писца – Мигела де Сервантеса и Виљема Шекспира – обележава Светски дан књиге и ауторских права. Данас, више него икад, у време кад је већина школа и библиотека широм света затворена због ванредне ситуације проузроковане епидемијом вируса и људи су због своје безбедности у изолацији, право је време када би требало да искористимо моћ књига. Од пресудне је важности да одвојите време за читање, на овај дан нарочито, да бисмо сви заједно прославили моћ читања, својим примером подстакли љубав према читању код деце и промовисали доживотну љубав према читању и књижевности. Читајући проширијете своје видике, подстичете свој ум и креативност.
Alber Kami – „Kuga“: Šta možemo da naučimo (i od čega treba da se odučimo) iz ovog romana
Obično je pitanje poput ovog teoretsko: kako bi bilo kad biste videli Vaš grad, Vašu državu, odsečene od ostatka sveta, sa građanima zatvorenim u svojim domovima, dok se zaraza širi i inficira hiljade i prisiljava nove hiljade ljudi u karantin? Kako biste se nosili s tim da neka epidemija poremeti svakodnevni život, zatvori škole, bolnice i obustavi društvena okupljanja, sportske događaje, koncerte, konferencije, festivale i planove za putovanja na neodređeno vreme?
Drski i uporni ljudi – Ivo Andrić
Nestrpljivi i zloćudni redovno su drski i uporni ljudi. A drskost i upornosti su brat i sestra. I kad vam nanesu neku štetu ili sramotu, oni redovno uspevaju da ubede najpre sebe, a zatim i većinu sveta da ste vi sami odgovorni za svoju nezgodu. Tako vi imate dve štete, a njihova sujeta dva uspeha. Jedan, kad su vas nagovorili na pogrešan korak. Drugi, kad su uspeli da odgovornost za to skinu sa sebe i prebace na vas. Zato se drski i uporni ljudi nikad ne mogu popraviti u svojim manama i slabostima, jer oni, ne osetivši nikad rđave posledice svojih mana na sebi, i ne primećuju da ih imaju. I stoga treba od takvih ljudi bežati što dalje, pa ma kako dobra i naizgled privlačna bila svojstva koja oni inače imaju.
Kad bih imao još jedan komadić života – Gabrijel Garsija Markes
Kada bih imao jedan komadić života, dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.
Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadić života, moguće je da ne bih kazao sve što mislim, ali bih nesumnjivo mislio sve što kažem.
Ep o Gilgamešu
Sve se zbilo pre skoro pet hiljada godina, posle Velikog potopa.
Gilgameš – čije ime znači „onaj koji je video dubine“ – upravo je bio krunisan za kralja u Uruku. Taj grad je bio veličanstven. Uzdizao se na istočnoj obali Eufrata. Ruševine grada su otkrivene 1844. godine oko dvesta kilometara jugoistočno od Bagdada, u današnjem Iraku, što je nesumnjiv dokaz da je taj vladar postojao. Danas znamo da je bio ne samo veliki ratnik nego i filozof. Bio je svedok smrti svojih roditelja i nekoliko prijatelja i uvideo je da je zub vremena neumoljiv i strašniji od rata. Svi, bogati ili siromašni, vojnici ili seljaci, ostaviće kosti u grobu. On takođe. I ta izvesnost ga je prestrašila.
Kako mi je neljubaznost pomogla da imam kvalitetnije odnose sa ljudima – Jelena Pantić
Volim da budem ljubazna prema ljudima, i volim kada su drugi ljubazni prema meni. Ljubaznost nas ne košta ništa, a mnogo donosi. Donosi prijatnije i kvalitetnije odnose sa drugim ljudima. Donosi mnogo malih zadovoljstava i lepih trenutaka. Ljubaznost nije samo kada govorimo jedni drugima lepe reči i kada činimo jedni drugima lepe gestove i usluge. Ljubaznost je i kada na lep način ukažemo drugoj osobi da nam nešto smeta ili ne prija…
Priča o Utnapištimu – sumerska verzija mita
Vekovima pre nego što se rodio Gilgameš, Utnapištim je vladao drugim velikim gradom, koji su pijuci arheologa otkopali i tako potvrdili da je stvarno postojao. U doba najvećeg procvata tog grada, najranije civilizacije su već gotovo preovladale u Aziji i Africi. No u to vreme pre Velikog potopa, bog Enlil je odlučio da sprovede svoj plan o uništenju naše vrste. Razočarala ga je izopačenost ljudi. Isto kao biblijskog Jahvea.
Ko su ljudi sa sjajem u očima? – Jelena Pantić
Ljudi kojima sijaju oči. Onako odistinski. I mene nahrane lepše od sarme. Lepše čak i od zeljanice me nahrane kad ih vidim.
Volim da vidim ljude sa sjajem u očima. Volim da ih gledam. Volim da me gledaju.
Volim da budem u njihovom društvu.
Ko su ljudi sa sjajem u očima?
Da li su oni uvek srećni? Da li im uvek ide dobro u životu? Da li su oslobođeni svih problema pa im se može da im oči sjaje?
Ljudi sa sjajem u očima jesu uvek srećni.
