Category Archives: Knjige, časopisi, pisci i javna lica
Knjižara za samousluživanje u Interlakenu
Interlaken se nalazi u središnjem delu Švajcarske. Od najbližeg većeg grada, Berna, Interlaken je udaljen 60 km jugoistočno. Švajcarski Nemci čine većinu grada i nemački jezik dominira u gradu, međutim, poslednjih decenija u Interlakenu je gradsko stanovništvo postalo veoma šaroliko, pa se u gradu mogu čuti i brojni drugi jezici. Prvi pomen naselja vezan je za 1279. godinu i postojanje ženskog manastira. Smešten između dva jezera, a oivičen visokim snežnim Alpima, ovaj grad je još od 19. veka otkriven od strane umetnika kao veoma slikovito mesto, a zatim je kao takvo postalo veoma privlačno za turiste, što je doprinelo razvoju naselja. U ovom divnom gradiću zaista može da vam zastane dah od lepote, ali ono što je mojoj ćerki najviše privuklo pažnju, kao detetu jednog bibliotekara, je knjižara za samousluživanje, napravljena od starih telefonskih govornica, a koja radi po principu – ostaviš jednu svoju knjigu, uzmeš drugu od ponuđenih. Sve čisto, u savršenom redu, korisnici knjižare disciplinovani, odgovorni. Ko zna, možda bi tako nešto moglo i kod nas da se primeni. Jednom.
Viminacijum, nasleđe kao vremenska kapsula za ljude iz budućnosti
Viminacijum je vremenska kapsula napravljena i ostavljena tu za neko vreme. U veliki depo stavljamo sve što ne razumemo, uvereni da će razumeti oni koji će tek doći, kaže autor monografije o Viminacijumu Miomir Korać.
Knjiga posvećena jednom od najznačajnijih lokaliteta u Srbiji, monografija „Viminacium urbs et castra legionis“ koju je priredio direktor Arheološkog instituta u Beogradu i arheološkog projekta Vimanacijum Miomir Korać, predstavljena je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.
Knjiga sa dušom – „Crna ptica“ Aleksandre Jovanović
Dimitrije Janičić, poznati pisac, prevodilac i književni kritičar, o knjizi „Crna ptica“ Aleksandre Jovanović (Beograd: Kreativni centar, 2020).
Писмо Умберта Ека унуку
Драго моје унуче,
Не бих желео да ово писмо звучи превише поучно, да ти причам о љубави према комшијама, домовини, човечанству и слично. Не би ти ово ни слушао (већ си пунолетан, а ја сам престар), јер се систем вредности толико променио да моје препоруке можда нису ни одговарајуће.
Дакле, желим да ти дам само један савет који ти може бити од користи сада када користиш паметне телефоне. Нећу ти рећи да не користиш телефон из страха да не зазвучим као глупи старац. И сам користим мобилни.
Желео бих да разговарам о болести која је погодила твоју генерацију и ону пре тебе, која већ студира на универзитетима. Говорим о губитку памћења.
Карпалес рукописна библиотека и први штампани атлас света
Текст приредила Миланка Стокић
Карпелес рукописна библиотека (Karpeles Manuscript Library) је приватна збирка више од милион рукописа и докумената у Сједињеним Америчким Државама и највећа је колекција те врсте на свету. Основали су је раних 1980-их калифорнијски магнати за некретнине, Давид и Марша Карпелес, са циљем да подстакну интересовање за учење, нарочито деци. Да би колекција била доступнија, размењује се између неколико музеја Карпелес, широм Сједињених Држава. Предмети се ротирају између музеја тромесечно, а сваки од музеја представља дневну општу поставку и један или више посебних заказаних експоната током целе године. Поред тога, Карпелес стално проширује садржај своје веб странице. Све услуге Карпелесове библиотеке рукописа су бесплатне. У овој невероватној рукописној библиотеци налази се и први штампани атлас света
Kada s nekim možete da se smejete, zajedno možete sve
Iz knjige Jelene Pantić „Kad porastem biću ja“
U nekoj bajci, ne sećam se više kojoj, jedan kralj je tražio muža za svoju ćerku princezu.
Rekao je da će njenu ruku dati onom koji uspe da je nasmeje.
Kad razmišljam šta mi je najvažnije da muškarac kom ću pokloniti svoje srce ima, uvek mi spontano prvo padne – da ume da me nasmeje.
I da možemo da se smejemo zajedno.
Tajna groba Branislava Nušića: delo masona ili poslednja šala slavnog književnika?
O životu i delu Branislava Nušića i danas kruže mnogobrojne legende. Naš najpoznatiji komediograf živeo je buran i ispunjen život, a takva mu je bila i smrt! O misterioznom grobu Branislava Nušića koji se nalazi na beogradskom Novom groblju, čaršija priča i danas, 82 godine nakon smrti slavnog pisca.
Svako ko je ikada bio u obilasku Novog groblja u Beogradu, najvećeg muzeja na otvorenom u našoj prestonici, sigurno je primetio masivnu piramidu sa teškim crnim vratima i iznad njih ćiriličnim natpisom. Upravo ovo je grob jednog od najvećih srpskih komediografa – Branislava Nušića.
Jovan Sterija Popović: Kritičko pero koje i danas piše
„Sve ti znaš – šta Rusi, šta drugi dvorovi misle, samo što sam misliš, teško ti biva znati”, Sterijina je misao koja nesumnjivo potvrđuje njegov značaj i univerzalnost nakon više od dva veka od njegovog rođenja
„Jovan Sterija Popović je jedna naša autentična veličina, koju ni danas, posle sto godina, nije nužno relativno meriti da bi mu se utvrdile vrednosti, i kakvih u našem ranom 19. veku nema ni za svaki prst samo na jednoj ruci”, napisao je Milan Bogdanović u svojoj knjizi kritika davne 1927. godine.
8 klasika koje možete pročitati za jedan dan
Tekst priredila Srbijanka Stanković
Klasici svetske književnosti su svakako prvo na šta pomislimo kada želimo da pročitamo neko uzorno umetničko delo. Klasični romani su naši učitelji, u njima su skrivene sve životne lekcije ljudske istorije. Međutim, postoji jedna stvar koja nas udaljava od ovih fantastičnih remek dela – sve su uglavnom dosadno duge. To ne znači da su knjige dosadne, ali sama pomisao da ste na početku romana od 600 i više stranica može delovati opterećujuće, zar ne?
Iz tog razloga mnogi ljudi na svojim listama za čitanje imaju „Anu Karenjinu“, „Rat i mir“ ili „Jadnike“ i teško se odlučuju da ih uzmu u ruke. Najbolji način za prevazilaženje ovog odlaganja čitanja klasika jeste čitanje kratkih knjiga!
Pripremili smo vam spisak od 8 klasičnih dela koje možete pročitati za jedan dan. Odlično za ulazak u svet nenadmašnih dela svetske književnosti, priznaćete.
ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИН
Текст приредила Анка Крстић
Прочитах у новинама да се на данашњи дан – 19. јануар, обележава Дан Захарија Орфелина (Вуковар, 1726. — Нови Сад, 19.01.1785.), односно Дан лепог писања. То ме је вратило у неке прошле дане, када сам на факултету изучавала живот и дело Захарија Орфелина. Доста тога сам заборавила (данас смо навикли да заборављамо, јер све можемо наћи на Интернету), па сам решила да мало обновим градиво.
