Category Archives: Knjige, časopisi, pisci i javna lica
Misli mudraca – Daniel Šijaković
„Deci dajte takva imena da mogu otići u svet. Nemojte ih okovati imenima pradedova jer ih, tobože, jako poštujete. Neka vaša deca nose imena anđela, a ne ratnih heroja ili pustolova.
Nemojte se preterano pitati i brinuti šta će biti sa vama, da li ćete preživeti, da li će biti dovoljno novca za školu, hranu ili ne znam šta. Znajte da neko uvek brine o nama i čak kada stvari izgledaju krajnje loše, čak i tada nam neko pruža ruku spasa. Istina je da nismo sami, ma koliko se tako osećali. Uvek će se stvoriti dovoljno uslova da nam bude dobro ili se izvučemo iz postojeće situacije. Poštujte svoje šefove, autoritete i nadređene. Poštujte ljude koji su postigli mnogo više od vas, da biste i vi jednog dana postali nešto.
Budi pametan da ne bi bio loš – tako je govorio Zuko Džumhur
Budi pametan da ne bi bio loš. Pametan čovjek povazdan bišće po sebi, odstranjuje svoje lošosti, i u jednom trenutku shvati da nikada nije dosta tog biskanja, da je loš karakter naš duševni korov, ti ga pleviš a on se otima, raste li raste. Ne date se ni ti ni on u toj plevidbi bez kraja. Nikada ne možeš odstraniti svoje mane, ali nikada ne smeš ni prestati da ih tamaniš. A ako si uporan, ako se ne predaješ, onda ti se posle decenija savesnog rada može desiti i to da u ogledalu ugledaš nekog nasmejanog i smirenog sebe.
Haruki Murakami u fokusu manifestacije „Jedna knjiga – jedan grad“ u Pančevu
Gradska biblioteka Pančevo, 26-29. novembar 2019.
Ovogodišnje izdanje manifestacije „Jedna knjiga – jedan grad“, u organizaciji Gradske biblioteke Pančevo, biće održano od 26. do 29. novembra. Centralna tema programa biće roman “Norveška šuma” proslavljenog japanskog pisca Harukija Murakamija, uz osvrt na celokupno stvaralaštvo ovog plodnog autora, kao i specifične teme iz njegovih dela. Ulaz na sve sadržaje je besplatan.
Kako osušiti i srediti mokru knjigu
Sneg, kiša, susnežica… Nemarni poštar koji vam po vremenskim neprilikama donosi naručene knjige. Bilo leti ili zimi, voda i papir nikako nisu dobro prijatelji. Ako ipak dođe do susreta, pitamo se kako osušiti mokru knjigu?
Praktična uputstva o sređivanju mokrih knjiga u kratkom videu, dolaze iz biblioteke Univerziteta Sirakjus.
Berta fon Sutner
Austrijska baronica uticala je na Alfreda Nobela da osnuje nagradu za mir i bila je prva žena koja je dobila 1905. godine. Ceo život je posvetila nastojanjima koja su danas prisutnija i aktuelnija više nego ikad.
Teodor Ruzvelt
Teodor Ruzvelt ne smatra se samo jednim od najboljih predsednika SAD, već i jednim od najvećih Amerikanaca u istoriji. Tokom svog života, Ruzvelt je napravo toliko dostignuća da je jedan njegov savremenik izjavio: „Da sam živeo tri života, ne bih postigao ono što je Ruzvelt uspeo u jednom“. Tedi, kako su ga prijatelji zvali, bio je otelotvorenje entuzijazma, rođeni borac i optimista. Sto godina nakon smrti ovog velikog čoveka, moderni muškarci od njega mogu naučiti jednu vrlo važnu lekciju – Kako biti muškarac!
Tragovima Crnog Petra – Morea Banićević
Izdavačka kuća „Laguna“ je u septembru ove godine objavila novi roman hrvatske književnice Moree Banićević „TRAGOVIMA CRNOG PETRA“ Pročitajte šta je o njemu napisao moj poštovani saradnik Dimitrije Janičić.
NOVE PUSTOLOVINE
Čudesna biblioteka Beograda
Endrju Karnegi, bogati trgovac čelikom iz Pitsburga (SAD), duboko je verovao da će ljudi koji čitaju knjige izgraditi bolji svet. Zato je ponovo izgradio tri u ratu srušene biblioteke, po jednu u Francuskoj, Belgiji i Srbiji. Ova poslednja krije neke od najvažnijih knjiga i drevnih rukopisa.
Univerzitetska biblioteka u Beogradu nije obična biblioteka.
Нећу да мислим на Праг – Соња Ћирић
У издању „Лагуне“ објављен је у мају 2019. године роман „Нећу да мислим на Праг“ књижевнице и новинарке Соње Ћирић, која је поред овог – објавила још четири романа: Адаптација је бела, Не могу чекати сутра, Наша сјајна игра и Роман у мојој глави.
Прочитајте приказ мог поштованог сарадника, Димитрија Јаничића.
ИЗАЗОВИ ОДРАСТАЊА
Spasenija Marković, prva učena domaćica
Pisala je knjige i vodila školu, učeći naše dame kako da im trpeza bude ukusna i raznovrsna i na koji način da vode kuću.
Britko pero, slikarski talenat, dar za arhitekturu, filozofske teze i humanitarni rad – slovili su za „oružja“ kojima su se, u 19. i prvoj polovini 20. veka, samo retke žene uspešno služile. Put emancipaciji dama u Srbiji krčila je, na jedinstven način, i Spasenija Pata Marković (rođena 1891. godine). Njeno „oružje“ bile su – kulinarske čarolije, a čuveni „Patin kuvar“ ostalo je štivo za sva vremena.
