Category Archives: Knjige, časopisi, pisci i javna lica
25 година Харија Потера
Приредила Миланка Стокић
Сви смо ми желели, кад смо имали 11 година, да добијемо писмо из Хогвартса, које би нам испоручила сова. Наравно, љубав према свему што чини Харија Потера није нестала док смо одрастали и мирно (у глобалу) прихватили наш статус одрасле особе.
Књиге Џоане К. Роулинг о Харију Потеру већ двадесет пет година кроз сочиво позитивне психологије представљају научну студију о људском процвату. Конкретно, читањем Харија Потера будила се нада код читалаца, а нада је једна од позитивних психолошких снага карактера које се највише повезује са срећом и животним задовољством.
Бисери мудрости
Када велики помаже малом, обојица су спасени. (Езоп)
Својим делима човек слика себе. (Шилер)
Свака организација у свету вреди онолико колико вреде људи који у њој раде.
Храбре прати срећа. (Старо правило)
Давид Албахари – Мамац
Давид Албахари је српски писац и преводилац, рођен 1948. године у Пећи. Од 1994. године живи и ради у Калгарију у Канади. Већина Албахаријевих књига има елементе аутобиографије и управо и његов „Мамац“ говори о пишчевом одласку у Канаду. За овај роман освојио је 1996. године НИН-ову награду и награду Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу, затим „Балканику“ 1997. године и „Мост Берлин“ 2006. године (коју сваке друге године додељује Фондација БХФ банке из Франкфурта, у сарадњи са Литерарним колоквијумом из Берлина и фондацијом Пруске културне баштине). Међутим, тек се од недавно ова књига се нашла на списку лектире за осми разред основне школе. У оквиру драмског програма другог програма РТС-а, у јуну 1998. године урађена је радио драматизација по овој Албахаријевој књизи. Улоге су тумачили: Љиљана Крстић, Милан Михаиловић, Слободан Бештић. Лектор Радмила Видак, избор музике Јована Стефановић, тон мајстор Никола Николић, редитељ Божидар Ђуровић.
Drugi svet Milisava Rosića
Mladi crnogorski pisac, Milisav Rosić, objavio je 2021. godine knjigu poezije Drugi svijet u izdanju Lider mont media iz Kolašina. Knjiga u sebi nosi određene poruke, ali i misaona pitanja. Govori o stvarnim junacima koji prolaze kroz mrak da bi od njega nešto naučili, ne plašeći se dubina sopstvene duše i opasnosti na tom putu. Junak njegovih pesama na putu duhovnosti, prolazi kroz iskušenja, pati, ali istovremeno zna da će ga patnja darovati mudrošću. Za Milisava je umetnost poput disanja. Knjigu je napisao veoma brzo, u naletu inspiracije koja ga je vodila, ali je ostavljena po strani i čekala pravi momenat da ugleda svetlost dana.
ХЕРОЈЕВО ПУТОВАЊЕ ЈЕ И СТАЗА СТВАРАОЦА
Приказ књиге написао Димитрије Јаничић
Џозеф Кембел, ХЕРОЈЕВО ПУТОВАЊЕ – Џозеф Кембел о свом животу и раду; превео Бранислав Ковачевић, издање Златно руно/Милстоне, Београд 2021, 226 страна, тврд повез, илустровано.
Југословенска омладинска периодика између два светска рата – Радмила Тасић
У Библиотеци града Београда, у уторак, 28. децембра, представљена је књига „Југословенска омладинска периодика између два светска рата“, студија и библиографија ауторке Радмиле Тасић, коју је Библиотека града Београда објавила у оквиру своје Библиотеке „Марија Илић Агапова” – едиције посвећене радовима из области библиотекарства. О књизи су говориле проф. др Александра Вранеш, директорка Библиотеке града Београда Јасмина Нинков и др Радмила Тасић, ауторка књиге.
Погреб два раба – Бранислав Нушић
Сетих се песме „Погреб два раба“ славног Бранислава Нушића (1864-1938), објављене у „Новом београдском дневнику“ 1887. године, због које је две године робијао у пожаревачком затвору. Повод за ову песму биле су две сахране у размаку од неколико дана које су узбуркале београдску јавност – сахрана мајке пуковника Драгутина Франасовића и сахрана мајора Михаила Катанића. Прва сахрана је обављена уз велику помпу, са све краљем Миланом и владом у поворци, а на другој је присуствовао скоро читав Београд, али без краља и владе. Многи су били незадовољни понашањем краља и владе према једном српском одликованом јунаку, чије су заслуге биле веома познате свима, али једино је Нушић јавно изнео то негодовање. Да живи у овом времену, могао би Нушић свашта нешто смешно (тј. тужно) да напише. А, како је Нушићу било у затвору, можете прочитати овде. Песма иде овако…
Погреб два раба
Та ту скоро, биће ових дана,
са’ранисмо једног божјег раба.
Читали сте, вид’ли сте параду,
тај раб божји беше једна баба.
Ћирилична калиграфија
Преузето са сајта Милоша Станића
Већ неко време из хобија се бавим калиграфијом. Е сад, када кажете калиграфија, људи одмах помисле на краснопис којим се пишу отмена писма и дипломе – не мислим на то. Моје интересовање је везано само за ћирилично писмо и начин како је писано у књигама у средњем веку.
Калиграфија је одлична антистрес вежба. Доживљавам је као неку врсту медитације или молитве. Елем, лепота калиграфије се налази у несавршености слова које пишете слободном руком. Да није тако, онда би једноставно текст одштампали на рачунару и та слова би била перфектна, али не би имала душу.
Петар Кочић о отаџбини
У часопису Отаџбина (политичко-информативни лист, Сарајево, 1907-1908; 1911-1914), власник и оснивач Петар Кочић у уводнику првог броја написао је:
″Отаџбина је веза која нас спаја са људима нашега рода и језика, било да припадају прошлости или будућности, било да живе у садашњости.
Отаџбина је њива на којој се непрестано сеје и жање: ми жањемо што су сејали наши преци, а сејемо да имају шта жети наши потомци.
Трагања вечитог дечака
Написао Димитрије Јаничић
Јовица Ђурђић (Добој, 1949) је по струци педагог, али по опредељењу и ономе чиме се стварно бави – песник. За песнике кажу да су у реалном времену – померени, јер за њих свет око њих није као за све остале. Оне виде друкчије. Много тога што обичан човек не примећује, они виде као битну одредницу стварности.
Недавно је Ђурђић направио избор своје љубавне поезије. Насловио га је „Ко ти је украо звезде из очију“. Када човек прочита збирку схвати да то није због избора песме која је карактеристична, да се та констатација не односи само на сталну тему песникову – жену, већ на њега самог.
OD KNJIGE DO DUŠE 