Category Archives: Pomoć onima koji uče
4 fascinantna aspekta japanskog sistema obrazovanja
Šta je to što japansko školstvo čini drukčijim od drugih? Ne, to nisu samo činjenice da školska godina počinje u aprilu, i da ovdašnji đaci pohađaju osnovnu, srednju i višu srednju školu. Ako zanemarimo tehnike koje donose vrhunske akademske rezultate, japansko obrazovanje fascinira i zbog toga što akcentuje druge životne aspekte. Pred vama su četiri karakteristike ovog sistema obrazovanja, koje bi svaka školska reforma mogla da uzme u obzir.
Na muci se poznaju junaci, a na gozbi zlobni – Blogdan
Kad ti u životu ide loše, mnogo ljudi pokažu da li su ti prijatelji ili ne. Kad ti u životu ide dobro, tada još više ljudi pokaže da li su ti pravi prijatelji ili ne. Iz nekog razloga sreća bode oči više nego muka. Muka i tuga teše. Teše da nisu jedini kojima ide loše. Danas biti srećan znači biti izuzetak koji odskače od ustaljenog normativa sveopšte nesrećnosti. Kao da kada prekoračiš dozvoljeni dnevni limit srećnosti moraš da se vratiš u prosek.
Fibonačijev niz
Fibonačijev niz je matematički niz primećen u mnogim fizičkim, hemijskim i biološkim pojavama, koji je ime dobio po italijanskom matematičaru Leonardu od Pise, poznatom kao Fibonači. Predstavlja niz brojeva u kome zbir prethodna dva broja u nizu daju vrednost narednog člana niza. Indeksiranje članova ovog niza počinje od nule a prva dva člana su mu 0 i 1. To jest, nakon dve početne vredosti, svaki sledeći broj je zbroj dvaju prethodnika. Prvi Fibonačijevi brojevi, takođe označeni kao Fn su: 0, 1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144, …
Molim za reč – Vukosava Minić
Evo nas opet. Na istom mestu. U isto vreme. U istoj poziciji. Opet ne mogu da zaspim. O, zašto Bože?! Dovodim sebe u istu mučnu situaciju svake noći. Neki ljudi imaju više sreće u životu i mogu da zaspe istog trenutka kada im glava dotakne jastuk – a ja pak spadam u grupu nesrećnih ljudi koji se pola noći prevrću po krevetu. Težak je život… Plus moj divan mozak odluči da me muči sa mojim najvećim blamovima u životu. Ponekad, kada želi da mi olakša, zapita me neko baš dubokoumno pitanje na kojem se zaglavim nedelju dana.
Knjige Sare Mlinovski
Naša najproduktivnija izdavačka kuća Laguna (Beograd) do sada je objavila ukupno sedam romana američke književnice Sare Mlinovski. Poslednja dva romana – I ne pomišljaj na to (2014) i Dobro razmisli (2018), privukla su pažnju mog poštovanog saradnika na blogu, pisca, prevodioca, književnog kritičara – Dimitrija Janičića. Pročitajte šta je on o njima napisao.
U TUĐOJ GLAVI
Danas je Svetski dan filozofije
Filozofija je društvena nauka koja se bavi proučavanjem opštih i temeljnih problema u vezi sa stvarnošću, postojanjem, vrednostima, razumom, umom i jezikom. Sama reč potiče od starogrčke reči φιλοσοφία i latinske philosophia, što se prevodi kao ljubav prema mudrosti.
Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO – United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization) odlučila je da se od 2005. godine, svakog trećeg četvrtka u novembru, obeležava Svetski dan filozofije, sa ciljem da se istakne značaj filozofije na razvoj ljudske svesti i da se naglasi važnost univerzalizacije filozofske nastave za buduće generacije.
Ove godine Svetski dan filozofije proslavlja se 15. novembra. Tim povodom, Udruženje Nova Akropola organizuje u Beogradu Dane filozofije – niz predavanja posvećenih ideji čovekovog razvoja i buđenja njegovih humanih potencijala.
Oslabiti stege imaginacije – Filip Pulman
„Ako želite da vam deca budu inteligentna“, rekao je jednom Albert Ajnštajn, „čitajte im bajke. Ako želite da budu inteligentnija, čitajte im još bajki.“ Sa ovakvim pogledom se u potpunosti slaže i Filip Pulman. Dok sedi na sofi u svom udobnom domu u okrugu Oksford, govori nam: „Bajke uspevaju da oslabe stege imaginacije. Daju vam oruđe za razmišljanje – slike – i stvaraju osećaj da je sve moguće. Dok su istovremeno smešne, zastrašujuće ili utešne. Ili sve to odjednom.“
„Od sebe dam ono najbolje, a to i dobijem zauzvrat!“
U svetu gde smo naviknuti na „vraćanje istom merom“, gde za svoje vreme, rad i trud, uglavnom očekujemo naknadu materijalne prirode, postoje i oni sa višim ciljevima. Među nama ima i onih koje čini srećnima osmeh onoga kome pomognu, onih koji srcem izdvajaju svoje vreme zarad lične satisfakcije nakon nečijeg „Hvala“, a jedino materijalno i opipljivo što dobijaju jesu stečena prijateljstva. Pogodili ste! To su oni – volonteri.
Velikani medicine – Avicena
Smrt nije ništa više od praga koji treba preći. U tišinu posle poslednjeg otkucaja srca, polazeći s poslednjim dahom prema večnom miru. (Avicena, citat iz filma The Physisian)
Avicena, čovek širokog obrazovanja, bio je doktor, psiholog, filozof, logičar, teolog, matematičar, fizičar, hemičar, astronom, geolog, paleontolog, ali i pesnik, učitelj, vojnik i državnik. Napisao je skoro 450 rasprava o brojnim temama, od kojih je 240 sačuvano.
Kakvi su studenti bili nekada, a kakvi su sada?
Ljudi često diskutuju o prošlosti i promenama koje su donele nove generacije. Govore kako je ranije sve bilo drugačije od onoga što nam je poznato. Da li to znači da se studentski život nekada dosta razlikuje od današnjeg? Profesori na to mogu najbolje odgovoriti, jer su stalno u okruženju mladih, a evo i šta su nam rekli o razlikama između studenata nekada i sada.
OD KNJIGE DO DUŠE 