Advertisements

Kakvi su studenti bili nekada, a kakvi su sada?

Ljudi često diskutuju o prošlosti i promenama koje su donele nove generacije. Govore kako je ranije sve bilo drugačije od onoga što nam je poznato. Da li to znači da se studentski život nekada dosta razlikuje od današnjeg? Profesori na to mogu najbolje odgovoriti, jer su stalno u okruženju mladih, a evo i šta su nam rekli o razlikama između studenata nekada i sada.

Nekada je bilo teže biti student
Imajući u vidu ekonomsko stanje, studenti su nekada živeli mnogo teže. Dešavalo se da u jednoj sobi živi više studenata i nije bilo čudno da student u isto vreme i studira i radi. Danas su roditelji svesniji koliko je zapravo važno završiti fakultet, te veliki broj mladih ima podršku roditelja da se usavršavaju u onome ćime bi voleli da se bave i to je prednost novijih generacija.

Nisu nove generacije toliko loše
Ne treba imati stereotipe. Dešavalo se i ranije da nastane problem između studenta i profesora, kao i danas. I dalje ima pristojnih, mladih ljudi, koji poštuju starije. Nekada se zahtevao veći stepen autoritarnosti i insistiralo se na hijerarhijskim odnosima, pa se to oslikavalo i u odnosima studenata i profesora. Mnogo veći broj profesora je insistirao na sopstvenom autoritetu, ali takvi su bili odnosi i u drugim životnim sferama (u različitim organizacijama, državi koja je bila jednopartijska i slično).

I danas postoje profesori koji insistiraju na autoritetu i poštovanju, kao i oni koji više vole da neguju demokratske odnose, odnose ravnopravnosti i slobodu mišljenja i izražavanja. Studenti danas imaju uvid u raznolike modele ponašanja profesora, pa mogu da sude o tome šta im više prija. Sa druge strane, profesori koji zagovaraju autoritaran odnos sa studentima, mogu imati problem, jer studenti znaju da to nije jedini model ponašanja u učeničko-profesorskim odnosima i mogu pružiti otpor tome.

„Ko želi nađe način, ko neće nađe izgovor!“

Stanje u državi, u kojoj stopa nezaposlenosti raste, demorališe studente. Ranije su dolazili na fakultet s ciljem da postanu akademski građani, koji će voleti to što rade, a danas završavaju fakultete kako bi imali diplomu ili u drugom slučaju, kako bi dobili diplomu s kojom mogu otići u drugu državu i tamo se zaposliti.

U većini slučajeva, situacija u državi može da bude i izgovor onima koji svakako nisu motivisani da uče. Onaj ko je radoznao, uči radi učenja, zato što će zadovoljiti svoju radoznalost. I u tom slučaju, nekada, kao i sada, bilo je i radoznalih i neradoznalih studenata. Razlika u motivaciji za usvajanjem znanja delom je uslovljena i godinama osobe, kao i time šta su njeni životni prioriteti u datom momentu.

Zabava je oduvek bila prioritet
Ono što je zajedniško kod nekadašnjih i sadašnjih studenata je potreba za zabavom. Tek posle 25. godine, o svemu što im se nudi na fakultetu razmišljaju kao o znanju potrebnom za profesiju, a ne za polaganje ispita i strategije do dobijanja diplome.

Mladi kao pokretači promena

Uvek postoji nešto što će se ljudima više ili manje dopasti. S obzirom na to da „na mladima svet ostaje“, oni su tu da poprave ono što se većini ne dopada. Što je čovek stariji, to postaje više letargičan, uljuljkan u postojeći sistem, miri se sa statusom quo.

Oduvek su mladi pokretali promene i na taj način gradili za sebe bolju budućnost, tako da se uvek i očekivalo od studenata da će se boriti za svoja prava, što je i dan danas tako.

Tehnologija i učenje, prednost ili mana?
Danas se i knjige i razni podaci lako mogu dobiti elektronski. Omogućena je komunikacija među studentima i između studenata i profesora. Na lakši i brži način dolazi se do informacija, a i moguće je dopuniti svoje znanje uz pomoć interneta. Postoje razni, korisni sajtovi putem kojih student može da usavrši ono u čemu želi da bude dobar, samo je potrebno imati želju i pronaći vreme za prave stvari.

Međutim, televizija i internet mnogo lakše troše vreme i odvlače pažnju od nekih sadržaja koji su možda kvalitetniji, ali zahtevaju više napora da se pažnja održi (čitanje i slično). To, naravno, ne skida odgovornost sa profesora – i oni moraju da prate tok vremena i da pokušaju da nađu način da dopru do svake generacije na „jeziku“ kojim ta generacija govori.

Klupe se vremenom prazne
Na početku studiranja klupe su pune, vremenom je sve više klupa, a manje studenata i tako je već generacijama unazad. Osobe koje upišu fakultet, dobijaju šansu da rade isključivo na sebi još nekoliko godina.

Na početku studiranja, studenti su i dalje zbunjeni i dalje neupoznati s fakultetom i svojim mogućnostima. Na predavanja dolaze redovno, jer se polako upoznaju s onim što su sami odabrali. Nekome to posle određenog vremena prestane da bude zanimljivo, neko shvati da je upisao pogrešan fakultet, nekome postanu važnije druge stvari, nekome, pak, postane teško da redovno uči, dok pojedinci iskoriste priliku da postanu najbolja verzija sebe.

Prisutnost studenata ne zavisi od vremena, već isključivo od toga koliko poštuju šansu koja im je pružena, a samim tim i same sebe. Mada, danas često dolaze na predavanja samo radi bodova, jer im je tako omogućeno, a ne zbog želje da čuju nešto korisno, tako da se desava da svojim nezainteresovanim ponašanjem ometaju one koji bi rado nešto naučili, kažu profesori. Sa druge strane, postoji određen broj profesora koji ne umeju da prenesu znanje na pravi način, a zahtevaju obaveznu prisutnost na predavanjima. To često demotiviše studente, pa se radije odlučuju za izostanak.

Sada studenti imaju veću slobodu ponašanja
Ta sloboda može biti i dobra i loša, ali je svakako neophodna. Svako mora da isproba granice svoje slobode, da preteruje i u nepoželjnom smislu, radi stvari koje mu ne bi bile dozvoljene, da bi na kraju našao svoju meru.

Nažalost, neki se u tome izgube. Testiranje granica lične slobode je, takođe, oduvek postojalo, samo su te granice danas šire postavljene, labavije su, a kritičko mišljenje kod mladih nije baš negovano, pa se čini da mladi lakše zapadaju u zamke koje nosi današnje društvo, nego što je to nekada bilo.

Treba uživati u studentskom životu
Razlike između studenata nekada i sada nisu mnogobrojne. Vremena i zahtevi društva se menjaju, ali svaki pojedinac može da odluči kakav će biti student, kako će se ponašati, koliko će biti slobodan i da li će biti istrajan u tome da ostvari svoj san.

Neki profesori smatraju da je ranije bilo bolje, drugi da su sadašnje generacije u prednosti, ali svi se u jednom slažu: studentski život svakako ima svoje čari i treba uživati u njima!


Autor Zorana Tomić

Izvor: iSerbia

Advertisements

Posted on 25. avgusta 2018., in Pomoć onima koji uče, Poučno. Bookmark the permalink. 1 komentar.

  1. Ono sto je najveci problem danasnjih studenata, sto vise nisu toliko aktivni i revolucionarni, moderna tehnologija ih je odvojila od ostatka svijeta, stopila ih s okolinom. Postali su mediokriteti i mainstream, a ne underground i pioniri promjena. Cast iznimkama!

    Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: