Advertisements

Velikani medicine – Avicena

Smrt nije ništa više od praga koji treba preći. U tišinu posle poslednjeg otkucaja srca, polazeći s poslednjim dahom prema večnom miru. (Avicena, citat iz filma The Physisian)

Avicena, čovek širokog obrazovanja, bio je doktor, psiholog, filozof, logičar, teolog, matematičar, fizičar, hemičar, astronom, geolog, paleontolog, ali i pesnik, učitelj, vojnik i državnik. Napisao je skoro 450 rasprava o brojnim temama, od kojih je 240 sačuvano.

velikani-medicine-avicena-75

Najpoznatija dela su mu Knjiga isceljenja – svojevrsna enciklopedija filozofije i nauke i Kanon medicine – najpopularnija knjiga o medicini svih vremena, koja je do danas ostala neizostavni deo svih velikih univerzitetskih biblioteka. Medicinski sistem koji je Avicena predložio, dugo je bio standard lečenja u Evropi i na Bliskom Istoku.

Persijanac Avicena je kao Abu-Ali Ibn Sina rođen 980. godine u malom mestu Afshanah, blizu Buhare (današnji Uzbekistan), za vreme vladavine dinastije Samanida. Koliko je bio cenjen, pokazuje podatak da njegovi kipovi krase zemlju u kojoj je zabranjeno postojanje kipova. Iako tokom života nije napuštao teritoriju Irana, postao je jedna od najpoznatijih ličnosti svih vremena.

Neutoljiva žeđ za znanjem
Osnovno obrazovanje je dobio od svog oca, pripadnika srednje klase, u čijem se domu okupljala intelektualna elita tog doba, što je dečak iskoristio na najbolji način. Željan znanja, do sedme godine je napamet naučio Kuran (svetu knjigu islama), a gramatiku arapskog jezika i veći deo persijske poezije do desete godine. Posebne sfere interesovanja su mu bile logika i metafizika, ali je svoje profesore brzo «preticao» znanjem, zbog čega je nastavio sam da se obrazuje. Između ostalog, u potpunosti je izučio islamski zakon.

Medicina iznad svega
Napokon, prešao je na medicinu. Stečeno znanje je rado prenosio i primenjivao. Nakon što je izlečio princa Nuh Ibn Mansura, omogućen mu je pristup kraljevskoj biblioteci, pa se tako nastavilo njegovo «samoškolovanje». Do 21. godine je proučio skoro sve što mu je od naučnih znanja bilo dostupno, tako da je zasluženo stekao reputaciju intelektualca i uglednog doktora. Dugo je bio naučni savetnik lokalnog vladara grada Eshafana.

Vizionar blistavog uma
Avicena se smatra ocem moderne medicine i kliničke farmakologije – naročito zbog insistiranja na sistematičnom eksperimentisanju i kvantifikovanju rezultata, ali i zbog toga što je ustanovio zaraznu prirodu infektivnih bolesti, posebno tuberkuloze i uveo prve karantine. Napisao je sjajne studije o oku i bolestima oka (začeci oftalmologije), kao i kritički osvrt o malim boginjama i zauškama, uradio opsežnu i veoma preciznu studiju o šećernoj bolesti i dijetetici, postavio na noge neuropsihijatriju. Analizirao je faktore rizika bolesti, ustanovio pojam i značenje sindroma, vršio kontrolisane studije. Razmišljao je mnogo ispred svog vremena, naročito o bolestima srca i lekovima protiv njih, kao i bolestima koje se prenose seksualnim kontaktom, ali i o bolestima kože i nervnim otrovima. Čak je «stigao» da prepozna antiseptičko svojstvo vina i lekovitost mineralnih voda.

Udžbenik medicine
Avicenina knjiga Kanon medicine je prva knjiga u kojoj se opisuje eksperimentalni pristup medicini, uz objašnjenje upotrebe kontrolisanih studija i testova efikasnosti, kao i principa testiranja novog leka i lekovitih sredstava, što predstavlja osnovu kliničke farmakologije. Osim toga, visokoobrazovani naučnik je veoma precizno opisao halucinacije, nesanicu, maniju, košmare, melanholiju, zaboravnost, fobije, epilepsiju, paralize, šlog, vrtoglavicu i tremor – u delu o psihičkim bolestima. Knjiga je doživela trideset izdanja i do 18. veka je bila nezaobilazni udžbenik medicine.

Za dobrobit svih
Istražujući neki pojam, pojavu ili problem, Avicena se nije zadovoljavao površnim saznanjem, već je težio da dopre do same suštine, da dokuči makar osnovne zakonomernosti. Nikada nije odustajao, bilo da je reč o Aristotelovoj metafizici ili praktičnom problemu iz svakodnevnog života. Satima bi mozgao, a onda tražio odgovore u molitvi. Nekada bi se kasno noću vraćao nerešenom problemu, a jutro dočekao pobedonosno, sa otkrivenim rešenjem – koje bi nesebično delio sa drugima, ili ga primenjivao za njihovo dobro.


Priredio: dr Vladimir Ostojić

Izvor: Mojpedijatar.co.rs

Advertisements

Posted on 3. oktobra 2018., in Iz istorije, Pomoć onima koji uče, Poučno, Zdravlje. Bookmark the permalink. 1 komentar.

  1. Vrlo mi poznati i jedan od omiljenih likova iz povijesti znanosti, posebno iz podrucja alkemije, jatrokemije, farmakopeje cija sam djela „gutao“ kao srednjoskolac opsjednut svime sto ima veze s kemijom…

    Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: