Author Archives: Od knjige do duše
Održavajte razmak od ljudi koji su negativni!
Održavajte razmak od ljudi koji su negativni, ljudi koji povređuju tuđa osećanja, i koji nemaju ni malo osećaja za drugog čoveka.
Takva distanca je uvek bila majka mentalnog i emocionalnog zdravlja. Održavajte razmak od ljudi kojima tuđi snovi ništa ne znače, ljudi koji svoje snove nisu ostvarili pa im za utehu dođe saznanje da imaju mogućnost upropastiti i snove drugih. Održavajte razmak od ljudi kojima ste zadnja opcija u životu i koji vam time najbolje pokazuju na kom vas mestu vide i za što vas drže.
O bebama
Piše Hipsterkeva
Gledam kako mame objavljuju slike tek rođenih beba sa rečima tipa „ljubav moja“, „sav moj svet“ i slično. DakleM, neviđeno teško foliranje. Oh, izvinjavam se što sam Vam srušila Sneška, ali tako je. Folirate…
Rodila sam i odgajila dvoje. U momentima kad sam ih prvi put videla osetila sam neku dozu nežnosti, neku vrstu emotivnog udara, ali mislim da su mene to hormoni radili. Zbunjenost koju sam osećala nakon što bih sa bebom došla kući nikako ne mogu da nazovem ljubavlju. Sa prvim detetom pogotovu. Ja sam bila preplašena.
Najveća umetnička dela nastala u vreme epidemija
Od užasavajućih epidemija kuge koje su harale Evropom 14-18. veka, preko španske groznice koja je pokosila stanovništvo 1918. do epidemije side iz osamdesetih, umetnici su aktivno učestvovali u beleženju razaranja, užasa i patnji sa jakom emocijom, hrabrošću i razboritošću. Često su razmišljali i o široj slici, pa su nam pružali nadu, utehu i milost.
Zbogom Mašto Moja – Volt Vitman
Zbogom, Mašto moja!
Zbogom mili druže, ljubavi!
Ja odlazim, ne znam kuda,
niti kakvoj kobi, ni da li ću te opet videti.
Zbogom dakle, Mašto moja.
Umeće življenja
Život naš nasušni isprepletan je usponima i padovima, pobedama i porazima, ljubavima i tugama… Tako mnogo toga stane u jedan običan ljudski život. Često se na njega žalimo. Mnogo puta smo razočarani onim što nam je doneo i šta smo ostvarili, ali života se ne odričemo ma koliko ga kudili. Živimo uporno i istrajno do samog kraja nadajući se da će jednog dana ipak biti bolje. I u tom nadanju mnogima od nas tako život i prođe. Zašto se uopšte rađamo? Kakva je svrha našeg života? Da li imamo kakav specijalan zadatak, misiju ili smo samo tu „Zbog ravnoteže među zvezdama“. Možemo li nešto da promenimo u svom životu. Kako da pomognemo sebi, porodici, državi?
Једним кликом до културе онлајн
Широм света култура је ових дана доступна онлајн. Библиотеке и архиве отвориле су своје фондове, кинотеке на својим каналима пуштају филмове, позоришта снимљене представе… Да ли је све баш тако једноставно могу да објасне аутори радова објављених у зборнику „Будућност прошлости”, где немачки стручњаци пишу на тему културног наслеђа пред изазовима дигитализације.
O požrtvovanju
Piše Hipsterkeva
Prva reč koja mi padne na pamet kad se pomene porodica je požrtvovanje. Pri tom ne mislim na paćeničko glumljenje žrtve, vec građenje jednog višeg cilja odricanjem dobrog dela sopstvene ličnosti, dobrovoljno.
Zaprepastim se kad samo pomislim na sve moje neprospavane noći, na strah od temperatura, upala krajnika i običnih osipa, kad pomislim koliko sam svog vremena, svoje snage i svojih sredstava uložila u tu svetinju zvanu porodica. Sve te pelene, mleka, flašice, gomile i gomile omalele garderobe, tone hrane, rekreativne nastave, ekskurzije, obuće ko da imam stonoge, a ne decu. Mogla sam da letujem u Dubaiu ili da se oblačim u nekom otmenom butiku ili da se šminkam Diorovom šminkom. Mogla sam, al’ nisam! Odabrala sam put kojim se teže ide, a na putu dve zvezde! Zdrave, prave, pametne, dobre… moje zvezde ponosnice.
Danas je Sveti Vasilije Ostroški
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas Svetog Vasilija Ostroškog – velikog čudotvorca, čije se mošti čuvaju u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori.
Pravoslavni vernici ovog svetitelja poštuju i svetkuju u svim srpskim zemljama, a njegova bezbrojna čuda prepričavaju se širom sveta.
U manastir Ostrog dolaze ljudi i drugih veroispovesti među kojima ima i muslimana koji pred moštima Vasilija Ostroškog traže spas i isceljenje od teških bolesti i muka koje su ih zadesile.
Šta možemo da uradimo – Čarls Bukovski
U najboljem slučaju, u Čovečanstvu ima nežnosti.
nešto malo razumevanja i, povremeno,
hrabrosti.
ali sve u svemu, to je masa, koja nema
bogzna šta.
ono je kao velika životinja u dubokom snu
iz kojeg skoro ništa ne može da ga probudi.
kad se pokrene najbolje je u grubosti,
sebičnosti, nepravdi, ubistvima.
šta možemo da uradimo s tim Čovečanstvom?
ništa.
Recept za dug brak
Naišla sam na jednu poučnu kratku priču koju želim da podelim sa vama. Naime, jedan novinar je čuo za neki stari bračni par i interesovalo ga je šta je njihov recept za tako dug i srećan brak. Priupitao ih je: “Kako ste uspeli da ostanete zajedno čak 65 godina?” Žena ga je blago pogledala i odgovorila mu: “Dragi mladiću, mi smo rođeni u vreme kada se ono što je slomljeno – popravljalo, a ne jednostavno bacalo i kupovalo novo.”
A vi, popravljate li svoje stvari? 🙂
OD KNJIGE DO DUŠE 