Uspomena – Miroslav Mika Antić
Rastali smo se,
ali naše detinjstvo ostaje
u prvom poljupcu kojim sam obraz opekla.
E, moja ljubavi,
za ceo život dosta je
to malo ničega kad sam ti najviše rekla.
Danas slavimo Srpsku Novu godinu, Svetog Vasilija Velikog i Mali Božić
Danas proslavljaju Novu godinu svi oni koji vreme računaju po julijanskom kalendaru. Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju i Mali Božić i Svetog Vasilija Velikog.
Mali Božić je drugo ime za Obrezanje Gospodnje, praznik posvećen Isusu Hristu. Obrezivanje je najstariji jevrejski obred, koji se izvodi nad muškim detetom, uvek osmog dana nakon rođenja. Ovaj praznik je spomen na osmi dan po rođenju Spasitelja kad je on obrezan, čime je potvrđena njegova čovečja priroda. Prilikom obrezanja, što je bila praslika novozavetnog krštenja, Bogomladencu dadoše ime Isus što znači „spasenje“.
Зашто радници Гугла шаљу своју децу у школе у којима нема компјутера
У срцу Силиконске долине (Калифорнија) постоји школа у коју запослени компанија као што су Гугл, Епл и Јаху шаљу своју децу. Али, иако је у дигиталном средишту Америке, у тој школи не постоје ни један паметни телефон или било који други екран.
Уместо тога, учитељи у Waldorf School of the Peninsula преферирају искуствени приступ учењу који је у снажном контрасту с трендом да се учионица испуни најновијим електронским уређајима.
Joga za super mozak: 3 minute svako jutro za maksimalnu snagu vašeg mozga!
Super joga mozga je naučno priznata metoda koja će vam pomoći ojačati delovanje vašeg mozga i povećati bistroumnost i jasnost. Jednostavna je tehnika, koju je razvio veliki majstor Čoa Kok Sui. Povećava intelektualne sposobnosti i jako poboljšava pamćenje i koncentraciju.
Srbi narod najstariji — brutalni pokušaj falsifikovanja istorije
Teza da je srpski narod najstariji narod na svetu do skoro je smatrana ravnom stavu da je Zemlja ravna ploča. Međutim, ova teza postala je toliko raširena da je pre izvesnog vremena više od 140 stručnjaka iz oblasti društveno-humanističkih nauka potpisalo apel protiv štete koju čini u srpskom društvu.
Namera apela je da upozori javnost na štetnost brutalnih pokušaja falsifikovanja srpske nacionalne istorije sa ciljem stvaranja slike koja nije autentična i koja nije zasnovana na činjenicama i uspostavljanja mitomanske slike o srpskoj istoriji, kaže istoričar Dejan Ristić.
Naš narod je verovao da je ovo drveće ukleto! Da priziva smrt tamo gde se posadi, evo i zašto
Pored „dobrih“ biljaka – onih koje donose mir i blagostanje kući, a zdravlje ukućanima, Srbi u prošlosti imali su i niz drveća koje su smatrali „zlim“, koje su poštovali, ali ga se i te kako i bojali. Narod veruje da svaka biljka nosi neko značenje. Mnogo od tih verovanja sačuvalo se do današnjih dana, pa i savremeni ljudi znaju da je na primer, hrast od kojeg se pravi badnjak poseban, da je vrba žalosna, a dren zdrav.
Danas je Sveti Stefan
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana, zaštitnika loze Nemanjića. Arhiđakon Stefan je prvi svetitelj koji je nastradao za hrišćansku veru, pa se ovaj praznik slavi kao sećanje na njegov život.
Danas je Sabor Presvete Bogorodice
Crkva Božić slavi tri dana, koji su u njenom bogoslužbenom kalendaru obeleženi crvenim slovom. Sabor Presvete Bogorodice je pravoslavni praznik, koji se slavi drugog dana Božića. Posvećen je Bogorodici koja je rodila Isusa Hrista i zbog toga se i praznuje drugi dan po rođenju Hristovom.
Mir Božiji, Hristos se rodi – Srećan Božić!
Pravoslavni vernici danas slave najradosniji praznik – rođenje Isusa Hrista. Hristovim rođenjem počela je hrišćanska era, a od tada svet počinje i sa brojanjem godina.
Božić se u početku nije slavio 7. januara kao danas. Tek se u četvrtom veku Hristovo rođenje odvaja od Bogojavljenja i po Gregorijanskom kalendaru slavi 25. decembra, dok ga vernici koji poštuju Julijanski kalendar slave 7. januara.
Običaji koji se vezuju za Badnji dan
Badnji dan je poslednji dan četrdesetodnevnog posta i to je uvod u jedan od najvećih hrišćanskih praznika – Božić. Evo koji običaji se vezuju za jedan od najsrećnijih dana u godini.
Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i dalje ih održavaju. Za badnjak, badnje drvo, seče se, najčešće, stabaoce ili, samo, grana hrasta koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo.
Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i sve su povezane s porodičnim kultom ognjišta.
OD KNJIGE DO DUŠE 