Mir Božiji, Hristos se rodi – Srećan Božić!

Pravoslavni vernici danas slave najradosniji praznik – rođenje Isusa Hrista. Hristovim rođenjem počela je hrišćanska era, a od tada svet počinje i sa brojanjem godina.

Božić se u početku nije slavio 7. januara kao danas. Tek se u četvrtom veku Hristovo rođenje odvaja od Bogojavljenja i po Gregorijanskom kalendaru slavi 25. decembra, dok ga vernici koji poštuju Julijanski kalendar slave 7. januara.

20170104150140_406363

Običaj je da se na Božić ljudi umesto uobičajenog pozdrava, pozdravljaju sa „Hristos se rodi“ i „Vaistinu se rodi“, a nijedan praznik nema više narodnih običaja koji su se održali do danas. Oni se razlikuju na teritoriji Srbije u zavisnosti od kraja, ali su najzastupljeniji polaganje badnjaka, zastiranje domova slamom, kvocanje i pijukanje, mešenje česnice i dolazak položajnika.

Po starom kalendaru obeležavaju ga još ruska, ukrajinska i gruzijska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta gora, koptska crkva u Egiptu, kao i nepriznate crnogorske i makedonska crkva. Sve ostale hriščanske zajednice vreme računaju po Gregorijanskom kalendaru.

Slavljenje Božića počinje dan ranije, na Badnji dan, kada se u kuću unosi badnjak. Prema verovanju, badnjak se unosi kao sećanja na život mnogobožačkih Srba, kod kojih je postojao bog Badnja, čiji se kip deljao iz drveta. Kad su Srbi primili hrišćanstvo, oni su svog starog boga Badnju bacili u vatru, a kako im je bio vrlo drag, taj običaj ponavljaju na svako Badnje veče.

Crkva, međutim, badnjaku daje novi smisao – simboliše drvo koje su pastiri doneli u Vitlejemsku pećinu i naložili ga kako bi ugrejali Devicu Mariju i njeno dete. Uoči Božića slamom se posipa pod u kući, čime se dom pretvara u pećinu u kojoj se rodio Hristos.

Božić je porodični praznik i traje tri dana. Drugog dana Božića pravoslavni vernici obeležavaju Sabor Presvete Bogorodice, a treći dan je posvećen Svetom prvomučeničku i arhiđakonu Stefanu. Prvog dana Božića ne ide se u goste. Izuzetak je položajnik, prvi i jedini gost u kući, koji bi trebalo da donese sreću, napredak, radost i ljubav, pa porodice nastoje da za položajnika izaberu neku blisku osobu, dobronamernu prema ukućanima.

U jutarnjim satima domaćice mese česnicu, vrstu pogače. Ta pogača dobila je ime po reči čest koja znači deo, jer božićni ritual podrazumeva lomljenje česnice. Pravi se od kukuruznog brašna (negde i od belog brašna) uz obavezno stavljenje novčića, a onaj ko ga pronađe, može se nadati sreći i novcu cele godine. Pored novčića u česnicu se stavlja i pasulj, žito, dren, i komadić cepanice, svaka sa svojim svojom simbolikom. Zatim sledi bogat, mrsan ručak, kada je obavezno da cela porodica bude na okupu.

Narodna verovanja kažu:

–  da je greh gaziti ili preskakati Badnjak, kao i da njegova vatra ne sme da se raspiruje duvanjem

– da nije dobro dirati ga kad je blizu da pregori, da se ne bi slomio da mestu gde je najviše istanjen vatrom jer to predstavlja lošu sreću

– da treba sačuvati deo pepela jer on razblažen u vodi predstavlja lek protiv glavobolje.

U nekim porodicama krompir nisu kuvali o Božiću da ne bi dobili čireve, a kod nekih je zabranjivano kuvanje pirinča „da se stoka ne bi preko godine crvljala“, ili, po drugom objašnjenju, nisu ga kuvali „da vrane ne bi odnosile piliće“.

U nekim krajevima se kuva sarma, međutim, negde se ona ne kuva za božićni ručak, da stoka ne bi uginula, ili da prasići ne bi bili kilavi.

U severnoj Bačkoj supu su morali da jedu svi ukućani jednom kašikom, a tek posle, svako iz svog tanjira, što je trebalo da simbolizuje slogu u porodici.

U nekim selima je bilo zabranjeno jedenje viljuškama da živina ne bi čeprkala slamu.

Na Božić se ne valja se ni sa kim svađati jer će ljude cele godine terati baksuz.

Postoji verovanje da je dobro za Božić započeti neki posao, jer bi ukućani i domaćinstvo bili napredni i bogati tokom čitave godine. Započinjanje posla bilo je simbolično, a posebno se počinjao posao koji prethodne godine nije išao od ruke ne bi li od Božića krenulo na bolje.

Srećan vam Božić!


Korišćene informacije sa sajta Telegraf.rs

Posted on 7. januara 2020., in Narodna verovanja, mitovi, običaji i zanati. Bookmark the permalink. 2 komentara.

  1. Tatjana Radovanović

    Vaistinu se rodi! Sve najbolje Vam želim! Pozdrav iz Niša!

    уто, 7. јан 2020. у 06:01 OD KNJIGE DO DUŠE је написао/ла:

    > Od knjige do duše posted: „Pravoslavni vernici danas slave najradosniji > praznik – rođenje Isusa Hrista. Hristovim rođenjem počela je hrišćanska > era, a od tada svet počinje i sa brojanjem godina. Božić se u početku nije > slavio 7. januara kao danas. Tek se u četvrtom veku Hristovo r“ >

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: