Uspomena – Miroslav Mika Antić

Rastali smo se,
ali naše detinjstvo ostaje
u prvom poljupcu kojim sam obraz opekla.

E, moja ljubavi,
za ceo život dosta je
to malo ničega kad sam ti najviše rekla.

Mika Antić

Naše su oči tada pomešale boje,
pa isto vidimo svet ovaj ludi i tršavi.

I još će dugo na usni da ti postoje
tragovi neki daleki,
meki,
lepršavi.

I ja, kad gricnem bombone ili žvaku,
kad ližem kornet,
il’ nešto luckasto usnim,
il’ se bez veze isplazim nekom dečaku
– osećam ukus osmeha tvog na usni.

Razišli smo se.
Al’ naše detinjstvo ostaje
svejedno kakvim stazama sutra lutali.

Malo je bilo.

Al’ ipak,
kad pogledaš: dosta je
sve ono što smo i rekli
i prećutali.


Miroslav Mika Antić (1932-1986)

Iz zbirke pesama „Plavi čuperak“ (Novi Sad: Dnevnik, 1982)

Posted on 15. januara 2020., in Biblioteka, Priče, pesme, intervjui. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: