Danas se slavi sveti Jovan Krstitelj
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave svetog Jovana Krstitelja, poslednjeg velikog proroka koji je ne samo najavio, već i video očekivanog mesiju. Jovanjdan, kako se u narodu još zove današnji praznik, uvek se slavi 7. januara po julijanskom, odnosno 20. januara po gregorijanskom kalendaru.
ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИН
Текст приредила Анка Крстић
Прочитах у новинама да се на данашњи дан – 19. јануар, обележава Дан Захарија Орфелина (Вуковар, 1726. — Нови Сад, 19.01.1785.), односно Дан лепог писања. То ме је вратило у неке прошле дане, када сам на факултету изучавала живот и дело Захарија Орфелина. Доста тога сам заборавила (данас смо навикли да заборављамо, јер све можемо наћи на Интернету), па сам решила да мало обновим градиво.
Običaji na Bogojavljenje
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Bogojavljenje, a za ovaj praznik vezuje se mnogo lepih običaja!
Bogojavljenje se slavi 19. januara, na dan kada je 30. godine naše ere, Isus Hrist – koji je dotle, kao drvodelja, živeo uz majku i njenog muža Josifa – napunivši tri decenije, pozvao Jovana Preteču da ga u reci Jordan krsti.
Danas je Krstovdan
Srpska pravoslavna crkva slavi danas (zimski) Krstovdan – dan koji se slavi uoči Bogojavljenja, i prvi dan posle Božića kada pravoslavni poste. U ponoć zamislite želju i proverite kako vetar duva!
Sveti Sava kroz sliku i stih: Raspisan likovno – literarni konkurs za decu nižeg i višeg osnovnoškolskog uzrasta
Povodom obeležavanja Dana Svetog Save, Umetnički prostor „Alternativa“ u saradnji sa Centrom za afirmaciju stvaralaštva – Poetikum, raspisuje nagradni likovno – literarni konkurs – „Sveti Sava kroz sliku i stih“.
Konkurs se raspisuje za decu nižeg i višeg osnovnoškolskog uzrasta u oblasti literarnog i likovnog stvaralaštva (do 15 godina); za Literarni konkurs mogu da se šalju radovi u svim žanrovima (poezija, proza…); za Likovni konkurs dozvoljene su sve likovne tehnike primenjive na veličini lista bloka za crtanje (broj 5) i prostorne do 30 cm.
Srpska Nova godina ili Mali Božić
Četrnaestog januara srpska pravoslavna crkva slavi dan svetog Vasilija Velikog (Mali Božić) i Srpsku Novu godinu. Ovaj dan se u Srbiji obeležava i kao krsna slava.
U vreme Karađorđa, skupštinska zasedanja održavala su se na dan Malog Božića. Januar je najpogodnije vreme da se podnose izveštaji, prave godišnji pregledi i prave planovi za predstojeću godinu.
10 danas uobičajenih imena koja su izmislili pisci
Šta je ime osim lepe kombinacije slova koja je osmišljena da je izgovaramo svaki dan? Zato što je mašta bezgranična, a brojni veliki pisci više vole da izmisle ime kako bi njihov lik bio jedinstven, neobičan.
Pravo iz njihovih umova, ova imena su međutim postala danas uobičajena i možemo ih čuti na sve četiri strane sveta, a da nekad i ne znamo da su njihovi vlasnici najpre bili likovi iz knjige, piše Un Monde Litteraire.
Srećan je – Adalbert Ludvig Baling
Srećan je
ko svoju sreću
deli sa drugima.
Srećan je
ko upozna nekog čoveka
za kojeg može reći:
srećan sam što postojiš!
Srećan je
ko može verovati
da nikad u životu
nije kasno
iznova započeti…
Favele u Brazilu
Svi žele da vide favele iznutra. Retki smeju da odu. Ogromne su šanse da ukoliko u njih uđete, više nikada nećete izaći. Doslovno, progutaće vas mrak.
Šta su favele i kakav je život u njima?
Favela je naziv za divlje naselje u Brazilu. Nastale krajem 19. veka na obodima velikih gradova, neki kažu da su ih stvorili bivši robovi, drugi tvrde da su to bili ratni veterani. Nekoliko je teorija i o nastanku naziva favele. Najpoznija je ona koja kaže da ime potiče od biljke sa severoistoka Brazila, odnosno drveta sa gustim igličastim lišćem koje je uspevalo na neplodnom tlu.
Bosiljak u narodnoj tradiciji
Bosiljak, basilienkraut, takođe i bosiok, bosilje, bažuljak, vasleđen, velsagen, vesligen, vesliđan, fesliđan, feslidžan, fesliđen, fesligen, mislođen, mislođin.
Bosiljak igra izvanredno važnu ulogu u magiji, religiji i kultu, u medicini, u poeziji srpskog naroda. »Ova je biljka našem narodu osim mnogih drugih, koje su rasta viđenijeg, cveta i mirisa lepšeg, najmilija, čemu je zar uzrok taj što Bosiljak prati Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u životu, od rođenja, gde se mladencu kita Bosiljka u osvećenoj vodi do uzglavlja meće, do smrti, gde mu sestrina ili boleće koje srodnice ruka struk Bosiljka na grob posadi« (Josif Pančić, Botanika, Beograd, 1868, 251). U jednoj Vukovoj pesmi (5. 708) kaže se: »U ruku joj mača od Bosiljka, od Bosiljka, od srpskoga cveća«.
OD KNJIGE DO DUŠE 