Četrnaestog januara srpska pravoslavna crkva slavi dan svetog Vasilija Velikog (Mali Božić) i Srpsku Novu godinu. Ovaj dan se u Srbiji obeležava i kao krsna slava.

U vreme Karađorđa, skupštinska zasedanja održavala su se na dan Malog Božića. Januar je najpogodnije vreme da se podnose izveštaji, prave godišnji pregledi i prave planovi za predstojeću godinu.

Razlog zašto se srpska Nova godina proslavlja 14. januara, a ne 31. decembra je što SPC vreme obeležava po julijanskom, a ne po gregorijanskom kalendaru.

Za ovaj dan vezani su brojni običaji i obredi

Kod Srba je običaj da se na ovaj dan priprema poseban kolač, pogačice od pšeničnog brašna – vasilice. Kod Grka je sličan kolač nazvan „vasilopita“.

Govorilo se kako novu godinu treba dočekati budan, te su u ovom bdenju mnoge devojke gatale da li će se te godine i za koga udat

Danas se ponovo unosi badnjak u kuću, još jednom dolazi položajnik, a na trpezi je glava božićne pečenice koja se čuva do tog dana.

Vreme od Božića do Bogojavljenja (19. januar) u narodu se naziva “nekrštenim danima“ u kojima, prema verovanju, demoni, karakondžule i veštice vrebaju ljude na svakom koraku.

Na ovaj dan, služi se liturgija u pomen Svetog Vasilija Velikog.