Danas se slavi sveti Jovan Krstitelj

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave svetog Jovana Krstitelja, poslednjeg velikog proroka koji je ne samo najavio, već i video očekivanog mesiju. Jovanjdan, kako se u narodu još zove današnji praznik, uvek se slavi 7. januara po julijanskom, odnosno 20. januara po gregorijanskom kalendaru.

Sveti Jovan

Jovan Krstitelj, bio je jevrejski asketski propovednik iz 1. veka koji je pozivao ljude na pokajanje i okretanje Bogu i vršio obredna kupanja na reci Jordan. Bio je važna religijska ličnost 1. veka, čiji je pokret verovatno bio masovniji od Isusovog. Najpoznatiji je po tome što je krstio Isusa.

Sveti Jovan je među Srbima naročito poštovan. Već vekovima postoji običaj da, kada od nekoga nešto pokušavate da izmolite za neku uslugu, svoju molbu pojačate rečenicom: „Kumim te Bogom i Svetim Jovanom“.

U hrišćanstvu se poštuje kao svetac, pustinjak i mučenik, prethodnik Isusov. U islamskoj tradiciji je poznat kao prorok Jahja ibn Zakarija. Poznata je i narodna izreka: „Nad Jovanom višeg i pribranijeg nema“.

Sveti Jovan je, prema predanju, umro kada mu je bilo više od 100 godina. Ubijen je i odsečena mu je glava po nalogu hebrejskog vladara, tetrarha Galileje Iroda Antipe, u vreme rimskog protektorata nad Palestinom. Do svoje smrti je mnoge preobratio u hrišćanstvo, a njegova glavna parola: „Volite jedan drugog“ postala je jedno od glavnih načela hrišćanstva koje se sačuvalo do današnjih dana.

Narodni običaji i verovanja

Dani od Božića do Bogojavljenja nazivaju se nekršteni dani, a dani od Bogojavljenja, od kojih je prvi Jovandan, do Uskršnjih poklada nazivaju se kršteni. Zbog toga je u narodu ostalo verovanje da se krštenje i venčanje mogu obavljati tek od današnjeg dana nadalje, od Dana kumstva, pobratimstva i prijateljstva, a ne valja se, kaže narod to raditi u nekrštene dane.

Na današnji dan ljudi se odvajkada bratime i kume jer se Sveti Jovan smatra uzorom najboljeg karaktera i poštenja, pa će čuvati i blagosloviti ovakva prijateljstva i iskrene veze.

Veruje se da Sveti Jovan stoji na strugi Jovanovoj tj. na ulazu u zagrobni život i propušta duše umrlih. Smatra se zaštitnikom pevača, muzičara, krojača, kožara, krznara, vunara, remenara, gostioničara, nožara, brusača, zatvorenika, osuđenih na smrt, uzgajivača ptica, obolelih od epilepsije, Malte, Jordana i velikog broja gradova širom sveta.

Za ruku svetog Jovana priča se da je svake godine na dan svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad i zgrčena. U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.

Za ovaj praznik se vezuje još jedno verovanje: u ponoć, kada nastaje dan Svetog Jovana, odabere se jedno jaje i spusti u posudu s vodom: ako potone, to znači da je sudnji dan blizu. Ovo je samo delić narodnog verovanja u moć zametka života i njegovu duhovnu vezu sa Bogom, Hristom i Svetim Jovanom.

Na ovaj dan, veruje se, treba oprati ikone. Naime, verovanje kaže da se danas ikone iznose iz kuća i peru, odnosno brišu krpom pokvašenom svetom vodom. Veruje se da će se onom ko to ne uradi, te godine oduzeti ruke i noge.

Posted on 20. januara 2021., in Narodna verovanja, mitovi, običaji i zanati. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: