Tekst priredila Srbijanka Stanković

Klasici svetske književnosti su svakako prvo na šta pomislimo kada želimo da pročitamo neko uzorno umetničko delo. Klasični romani su naši učitelji, u njima su skrivene sve životne lekcije ljudske istorije. Međutim, postoji jedna stvar koja nas udaljava od ovih fantastičnih remek dela – sve su uglavnom dosadno duge. To ne znači da su knjige dosadne, ali sama pomisao da ste na početku romana od 600 i više stranica može delovati opterećujuće, zar ne?

Iz tog razloga mnogi ljudi na svojim listama za čitanje imaju „Anu Karenjinu“, „Rat i mir“ ili „Jadnike“ i teško se odlučuju da ih uzmu u ruke. Najbolji način za prevazilaženje ovog odlaganja čitanja klasika jeste čitanje kratkih knjiga!

Pripremili smo vam spisak od 8 klasičnih dela koje možete pročitati za jedan dan. Odlično za ulazak u svet nenadmašnih dela svetske književnosti, priznaćete.

Starac i more – Ernest Hemingvej

“Starac i more” je kratak roman zbog kog je 1954. godine Ernest Hemingvej ovenčan Nobelovom nagradom za književnost. Naizgled jednostavna priča o starom ribaru koji se otisne na more i bori sa džinovskom ribom, zapravo je majstorski ispripovedana parabola o ljudskom životu. Bez suvišnih reči, opterećujućih ukrasa, Hemingvej na jedinstven način predstavlja čoveka i njegovu borbu, kao i odnos sa prirodom.

Jedan dan Ivana Denisoviča – Aleksandar Solželjnicin

Ako ste oduvek želeli da čitate ruske pisce, ali ste bili obeshrabreni dužinom njihovih, onda je roman „Jedan dan Ivana Denisoviča“ Aleksandra Solželjnicina dobar za ulazak u svet književnosti Rusa. Napisan šezdesetih godina prošlog veka ovaj roman opisuje, kao što u naslovu govori, jedan dan glavnog junaka. Solželjnicin je pisao o Ivanu Denisoviču, zatvoreniku osuđenom na desetogodišnju robiju u sovjetskom logoru, i to na osnovu ličnog iskustva iz zatvora. Naime, pisac je proveo osam godina na robiji zbog pisma u kom vređa Staljina. Pored književne, posebna vrednost ovog romana ogleda se u tome što je prvo rusko književno delo u kome je progovoreno o ovoj tabu temi.

Mali princ – Antoan de Sent Egziperi

“Mali princ” je možda jedna od “najvoljenijih” knjiga na svetu, koja se često opisuje kao remek-delo moderne književnosti i za decu i za odrasle. U središtu priče jeste pilot čiji je avion oboren u pustinji gde sreće neobično mlado biće – Malog princa. No, ko je Mali princ? Ni čovek, ni stvarni dečak, usamljeni putnik čiji je dom daleki asteroid, a najveća ljubav jedna ruža. Do susreta sa avijatičarem, on je putovao svemirom učeći se mudrosti.

Autor “Malog Princa” je francuski avijatičar i pisac Antoan de Sent-Egziperi, koji je ovu toplu bajkovitu priču objavio sa sopstvenim ilustracijama 1943. godine. Novela je prevedena na stotine jezika i prodata je u oko 200 miliona primeraka širom sveta, što je čini jednom od najprodavanijih knjiga u istoriji izdavaštva. Uvrštena je i na listu knjiga koje bi svako trebalo da pročita, koju je sastavio časopis “Independent”.

O miševima i ljudima – Džon Stajnbek

Duboka priča o tome koliko život zaista može biti nepravedan i težak krije se između korica kratkog romana Džona Stajnbeka “O miševima i ljudima”. Glavni protagonisti su Džordž Milton i Leni Smol, optimisti koji dele zajednički san – da poseduju neku svoju zemlju. Džordž i Leni su nadničari koji putuju od mesta do mesta po Kaliforniji, tražeći posao za vreme Velike depresije.

Zanimljivo je da je Stajnbek pisao ovu novelu na osnovu svog iskustva skitnice tokom dvadesetih godina prošlog veka. Priča je objavljena 1937. godine i od tada intrigira čitaoce širom sveta.

Preobražaj – Franc Kafka

Posebno mesto u svetskoj književnosti zauzimaju nemački klasici, a među njima i kratko, ali izvanredno delo Franca Kafke – “Preobražaj”. Priča je objavljena 1915. godine i premda na kafkijanski način čudna, ima neobično pojednostavljenu radnju. Glavni junak Gregor Samsa budi se jednog jutra i shvata da se transformisao u insekta. Priča dalje prati njegov tok misli, način na koji se on (i svi njegovi ukućani) prilagođavaju toj novoj formi, bez objašnjenja uzroka tog događaja. Vrlo brzo postaje jasno da Gregor nije jedini koji je doživeo metamorfozu – celo njegovo okruženje doživljava preobražaj. Prema mišljenju proučavalaca Kafkinog stvaralaštva, ovo delo je svojevrsna autobiografska studija. U svakom slučaju predstavlja dobru polaznu tačku za sve koji žele da se upoznaju sa opusom ovog pisca.

Stranac – Alber Kami

“Stranac” je naizgled jednostavan roman Albera Kamija, koji zapravo sadrži brojna filozofska pitanja i drži čitaoca budnim. Glavni junak je naoko običan mladić Merso, kome se nakon što ubije Alžirca na plaži sudi za ubistvo. Ono što je zapanjujuće u Kamijevem delu jeste Mersoova ravnodušnost i odsustvo bilo kakvog osećanja. Tako je na početku romana kad mu je umrla majka, kao i kad odlazi u bioskop da pogleda komičan film dan nakon sahrane ili kada bez imalo volje i ushićenja kaže devojci Mariji da bi je oženio ukoliko njoj to znači. Na kraju, on ne oseća grižu savesti što je ubio čoveka.

Ovo je prvi roman nobelovca Albera Kamija, a objavljen je 1942. godine.

Božićna priča – Čarls Dikens

Na listi kratkih romana/priča koje vredi pročitati sasvim izvesno svoje mesto zaslužuje i ovaj “praznični klasik” Čarlsa Dikensa. Kao majstor kvalitetne priče i životne drame Dikens je na jednostavan, a opet interesantan način pripoveda priču o ljudskoj pohlepi i ljubavi, važnosti oproštaja i dobrote.

Kome još nije poznato ime škrtice Skrudža, bogatog direktora banke bez osećanja kog na Božić posećuju tri duha? Napeta i u isto vreme dirljiva priča o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti jednog čoveka, o tome šta jeste i šta bi mogao biti decenijama privlači čitaoce.

Roman je objavljen samo šest dana pre Božića 1843. godine, a dosad ima više od 15 ekranizacija.

Veliki Getsbi – F. Skot Fitcdžerald

Generacije čitalaca oduševljava priča o Džeju Getsbiju i uzbudljivom životu i raskošnim zabavama na Long Ajlendu dvadesetih godina prošlog veka. Roman je objavljen 1925. godine, a prema mišljenju brojnih kritičara najbolje je Fitcdžeraldovo delo. Zanimljiva pripovest o misterioznom bogatašu Getsbiju koji je zaljubljen u prelepu Dejzi Bjukenen smeštena je u 1922. godinu u izmišljenom gradu Vest Eg. Opisujući „doba džeza“, Fitcdžerald stvorio je nenadmašno svedočanstvo o jednom vremenu.