OD KNJIGE DO DUŠE

Hrvatska književnica Morea Banićević, napisala je roman „Dvojnici iz tame“ (Laguna, Beograd, 2017) koji je nastavak romana „Demon školske biblioteke“. Moj poštovani saradnik na blogu Dimitrije Janičić, napisao je nekoliko rečenica o njemu. Pročitajte njegov prikaz, a slobodno možete da pročitate i roman. Verujem da se nećete razočarati.

PUSTOLOVINA SE NASTAVLJA

Autorka „Demona školske biblioteke“ nastavila je da piše o doživljajima svojih junaka iz te knjige. To je ustaljeni recept autora na zapadu: dok ima čitalaca, odnosno kupaca, tema se nastavlja. Tako ista grupa dece junaci su nastavka koji nosi naziv „Dvojnici iz tame“. Trinaestogodišnjaci su i dalje spremni za pustolovine.

Neobična starica je u mraku rekla Borisu da ako hoće da sebi „stvori nove mogućnosti treba da otvori neka nova vrata“. Odrastanje je samo po sebi otvaranje novih vrata. Ta poruka zadržava se negde u Borisovom pamćenju, on je svestan da  ga čeka to otvaranje, ali nije siguran šta ga čeka kada se to desi.

Borisu stiže neobična kućica za lutke. U njoj su drvene figurice koje liče na grupu koja se druži i koja je ranije upala u razne pustolovine. Grupu i dalje čine Boris, Mrklja, Zuba i Otis i devojčice Inka i Zara. Boris je i dalje neka vrsta vođe, Mrklja zakeralo koje o svemu ima mišljenje i stvara nove reči, Zara je štreber i najnačitanija, a Zuba proždrljivac, uvek gladan.

Grupu veže drugarstvo koje se kalilo u ranijim pustolovinama. Bili su zajedno kroz mnogo toga, pa ni sada ne žele da odustanu. Spremni su da pruže podršku jedni drugima. Oni upadaju u mrežu neobične starice koja se javlja samo noću. Kasnije se ispostavi da je to ona zla baba iz slovenske mitologije – Baba Jaga. Drvene figurice u kućici za lutke pretvaraju se u dvojnike koji pokušavaju da zauzmu mesta dece u porodicama.

Deci pomaže neko senovito biće, devojčica-senka koja se zove Abi. Ona ostaje upamćena, jer njen najveći strah je – zaborav. Mrak je i ovoga puta krio demone, ali grupa se snalazi u čudnim mestima između dva sveta, a autorka knjige uspeva da održava i zadrži pažnju čitalaca. Snaga drugarstva, zajednički nastup bez obzira na posledice, pokazuju koliko je nezamenjivo iskreno prijateljstvo koje se izgradilo u školi, u gradskom kvartu, a okalilo se u opasnim situacijama u koje je grupa zapadala.

Priča je rađena po principima sličnih dečjih knjiga: manje opisa, više dijaloga i što više uzbudljivih zbivanja. Pisana kao filmski scenario, kroz pretapanja između svakodnevnih školskih obaveza i nadmudrivanja s profesorima i uzbudljive borbe sa zlom koje dolazi iz mraka i teško ga je odrediti. U tim zbivanjima  se pojavljuju i prve ljubavi, izgrađuju ljudi. Dok nam filmovi i televizija nude premnogo nasilja, ovde su razrešenja sa manje grubosti.

Roman je čitljivo, dopadljivo i vrlo jednostavno štivo koje vredi čitati. Autorka ne definiše ni mesto zbivanja, ni naciju junaka, niti sve to definiše vremenski određeno, izuzev godišnjih doba. Zato čitaoci roman prihvataju kao da se događa u njihovom mestu, što mu obezbeđuje čitanost.

Prikaz napisao Dimitrije Janičić iz Beograda