Srpska pravoslavna crkva danas slavi Dan svetih apostola Petra i Pavla, praznik koji je u narodu odavno poznat pod imenom Petrovdan. Malo je datuma u godini koji nose toliko običaja, verovanja i predanja koliko ovaj – od paljenja lila, preko zabrane sečenja jabuka, do devojačkih gatanja o udaji.

Ko su bili Petar i Pavle

Apostol Petar bio je obični ribar sa Galilejskog jezera pre nego što je postao jedan od najbližih Hristovih učenika i prvi koji je javno posvedočio veru u njega. Po predanju, on danas u nebesima čuva stub sveta – mesto gde se spajaju Zemlja, Mlečni put i sazvežđe Labuda – i drži ključeve raja.
Pavle je krenuo sasvim drugačijim putem. Kao farisej, isprva je progonio hrišćane, da bi se posle preobraćenja na putu za Damask pretvorio u jednog od najvatrenijih propovednika nove vere i jednog od najvažnijih hrišćanskih teologa. Obojica su, po predanju, život okončali mučeničkom smrću u Rimu, za vreme vladavine cara Nerona.

Praznik na razmeđi leta

U narodnom kalendaru Petrovdan se doživljavao kao prekretnica – tačka u kojoj leto polako počinje da se okreće ka jeseni. Zajedno sa Ivanjdanom, čini deo letnjeg ciklusa praznika koji su nekada označavali važne promene u prirodi i poljoprivrednim poslovima.

Lile koje donose zdravlje

Jedan od najprepoznatljivijih običaja jesu lile – buktinje napravljene od kore mlade divlje trešnje ili breze, koje se pale na trgovima i ulicama, a najčešće ih nose deca idući od kuće do kuće. Simbolika je duboka i mračna: podseća na vreme kada su hrišćani bili progonjeni, vezivani za stubove i živi spaljivani zbog svoje vere. Danas se, međutim, ovaj plamen tumači kao znak koji domaćinstvu donosi zdravlje i blagostanje, a deca koja ga nose obično bivaju darivana.

Jabuke, usevi i grad

Postoji staro verovanje da se do Petrovdana jabuke ne smeju seći nožem – ko to učini, prizvaće grad koji će uništiti letinu. Razlog se pripisuje predanju da Sveti Petar na onom svetu na današnji dan deli jabuke deci. Iz poštovanja prema tom običaju, u pojedinim krajevima Srbije jabuke se ovog dana nose na poklon prvim komšijama, a neke se odnose i u crkvu na osvećenje.
Petrovdan je i vreme kada dozreva posebna, rana sorta jabuke – petrovača – po kojoj su mnoge domaćice ovih dana zauzete pripremanjem kolača.

Odmor od teških poslova

Kao i za mnoge velike praznike, i za Petrovdan važi pravilo da se ne rade teži fizički poslovi, a posebno se izbegava rad u polju.

Gatanje devojaka

Devojke koje su sedmog jula posadile žito, danas proveravaju kako je proklijalo. Ako su se mlade klice uvile u obliku prstena, veruje se da je to siguran znak da će se te godine devojka udati.
Bez obzira na to koliko su ovi običaji danas prisutni u svakodnevnom životu, Petrovdan i dalje ostaje jedan od onih praznika koji spajaju versku tradiciju, narodno predanje i sećanje na promenu godišnjih doba.