Category Archives: Narodna verovanja, mitovi, običaji i zanati
Христос васкрсе – Срећан Ускрс!
Ускрс је највећи хришћански празник. Тог дана је Исус Христос васкрсао из мртвих, победио смрт и свим људима поклонио вечни живот. Ускрс је покретни празник, који најраније може бити 4. априла, а најкасније 8. маја, рачунато по новом, грегоријанском календару.
Znate li šta treba da radite na Veliki petak?
Veliki petak je jedini dan u godini kad u hrišćanskim crkvama nema svakodnevne službe, već se slavi uspomena na Hristovo raspeće. U našim hramovima po podne se iznosi plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju sve do Vaskrsa. Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto, ispred oltara.
Danas su Mladenci
Danas su Mladenci, pravoslavni praznik koji proslavljaju svi mladi bračni parovi, koji su se venčali posle 22. marta prethodne godine. Na današnji dan, mladenci u svoj dom primaju goste, sve one koji su im bili na svadbi, koji im donose poklone, a mlade domaćice pokazuju svoje domaćinske veštine. Zbog novih životnih okolnosti i nemogućnosti da se svi gosti smeste u stan ili kuću mladenaca, u današnje vreme, nije retko da se za proslavu Mladenaca zakupi sala u restoranu.
Irska čipka – umetnost filigranskog heklanja
Priredila Nevena Vuksanović
Irska čipka je jedan od najpoznatijih i najcenjenijih oblika ručno rađene čipke u svetu. Njena istorija je bogata i isprepletana ekonomskim, društvenim i umetničkim uticajima. Iako su različite vrste čipke bile prisutne u Irskoj i pre 19. veka, prava istorija irske čipke na igli (needle lace) i irske heklane čipke počinje oko 1820-ih i 1830-ih godina. Prvobitno, irske časne sestre su naučile tehniku čipke od kontinentalnih čipkarica iz Italije i Francuske, posebno iz Venecije i Alensona. Ubrzo su je usavršile i proširile kroz različite krajeve Irske.
Danas je Sretenje Gospodnje
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave 15. februara Sretenje Gospodnje. Sretenje se uvek slavi 40. dan od Božića i na taj dan se ništa ne radi, a predstavlja uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu.
U pitanju je prvi susret Boga i čoveka pod svodovima jerusalimskog hrama i sretenje novorođenog Mesije koga je u naručje primio pravedni starac, poznat kao sveti Simeon Bogonosac. Ovaj praznik je od suštinske važnosti za hrišćanstvo jer ukazuje na prvi susret Spasitelja sa ljudima.
Кројачке радионице у Костолцу
Да је Костолац место креативаца и ентузијаста, показује чињеница да су се током претходних година одржавале разноврсне креативне и едукативне радионице, са великим одзивом и старијих и млађих суграђана. Организоване су радионице плетења, хеклања, кројења, шивења, ткања, веза, дрводељства, грнчарства, декупажа, сликања, калиграфије, кулинарства, посластичарства, мађионичарских трикова, креативног писања, новинарства и другог, са циљем очувања, подстицања, развоја и унапређења аматерског стваралаштва деце, младих и старијих лица у области културе, традиције и уметности.
Током претходне недеље, тачније, у четвртак 3. октобра и у петак, 4. октобра 2024. године, у сарадњи Центра за културу „Костолац“ и Удружења за промоцију културе, традиције и туризма „Од књиге до душе“, уз подршку Градске општине Костолац, у Дому културе одржане су две кројачке радионице за децу и одрасле, под називом „Сам свој кројач – корисне цаке у шивењу“.
Јела и пића у средњовековној Србији
У писаним споменицима средњовековне Србије, изрази за храну били су: „храна“, као и „пишта“ и „крма“. Јело се звало: „једение“ или „јадение“. Ручак је био „обед“, док се вечера називала истим именом као и данас „вечера“.
У средњовековној Србији највише су се јели погача и хлеб, који су се правили од различитих житарица, са квасом, такозвано кисело тесто или без. Погача је старија, јер је у паганско доба приношена као жртва боговима, а Срби су јели и двопек, као и питу од сира или ређе меса. Једна од заблуда је да су пите дошле у наш крај тек са Турцима. Оне су се правиле код нас и у ранијем периоду, у форми танко тесто-надев од поврћа или воћа.
Удружење „Од књиге до душе“ на Сајму шљива у Осечини
Удружење за промоцију културе, традиције и туризма „Од књиге до душе“ из Костолца, већ трећу годину заредом, као једини представник свог краја, у суботу 31. августа 2024. године, било је учесник етно изложбе „Златне руке“, у оквиру манифестације „Сајам шљива“ у Осечини. Циљ изложбе је да представи богату културну баштину нашег региона, кроз приказивање аутентичне, традиционалне хране и предмета и као таква, већ годинама окупља око четрдесетак етно удружења из целе Србије, која излажу своје производе и такмиче се у најлепше припремљеним јелима и представљању народних обичаја.
Удружење „Од књиге до душе“ на Међународном средњовековном фестивалу у Београду
Удружење за очување старих заната и вештина „Бели Орлови“( основано у Београду 2010. године), у сарадњи са ЈП „Београдска тврђава“ организовало је по други пут, у периоду од 30. августа до 1. септембра 2024. године, Међународни средњовековни фестивал у Београду, на једном од најлепших места Београдске тврђаве, на простору Доњег града. Ова јединствена манифестација, која промовише српску и европску средњевековну баштину, окупила је учеснике из Румуније, Мађарске, Словачке, Чешке, Бугарске, Француске, Аргентине, Чилеа, Бразила, Северне Македоније, Хрватске, Турске, Грчке, Италије, Русије, Босне и Херцеговине, Данске и Холандије.
OD KNJIGE DO DUŠE 